Dominantni češki proizvođač električne energije, poludržavni ČEZ, jedini u srednjoj Evropi ima viškove energije –gotovo polovinu produkcije, odnosno oko 30 teravat-časova. Taj višak uskoro će se prodavati na novoj energetskoj berzi, čime bi, po zamisli češkog ministra privrede Martina Ržimana, trebalo da obuzda rast struje koji je u poslednje dve-tri godine prelazio 10 procenata.
Može se, međutim, dogoditi da se ceo ovaj višak razgrabi po cenama višim od domaćih za oko 50 odsto i ode, uglavnom, na Balkan, upozoravaju češki ekonomski analitičari. I da se onda zbog visokih balkanskih cena moraju osetnije podići i domaće cene.
U Ministarstvu privrede za ova predviđanja kažu da je varijanta „čisto teorijski” moguća, ali iz ČEZ-a ukazuju da se „na berzi mora ponuditi energija svim kupcima pod istim uslovima”. Berzanski analitičari predviđaju da se zbog velike tražnje s Balkana cena struje na češkoj berzi može podići za oko polovinu, to jest na oko 70 evra za megavat-čas. Trenutno se cena u Češkoj kreće oko 45 evra, u susednoj Nemačkoj, čije tržište ima najveći uticaj na cene u regionu, oko 56 evra (pažnja: ovde se radi o cenama na veliko, bez troškova i gubitaka u prenosu i distribuciji).
Na Balkanu je, zbog velikog deficita koji je kratkoročno posledica isključivanja dva bloka nuklearke u bugarskom Kozloduju i teške suše koja drastično smanjuje proizvodnju hidroelektrana (dugoročno je reč o zaostajanju u gradnji novih kapaciteta radi pokrivanja brzo rastuće potrošnje), tražnja za strujom nezasita. Zato cene lete u nebo i postale su najviše u Evropi. Kako piše češki ekonomski nedeljnik „Euro”, Elektroprivreda Srbije se s tim problemom suočila još krajem prošle godine kada je raspisala tender za kupovinu 432 gigavat-časova za provo tromesečje ove godine. Prijavila su se samo tri interesenta, koji su ponudili samo polovinu potrebnih količina i to za šokantnu cenu – 69 evra za megavat-čas. Po zaračunavanju dodatka za rezervisanje stranih prenosnih kapaciteta cena se popela na 80 evra. Albanska „Korporata elektroenrđitike šćiptare” prošla je još gore – u martu je nabavila svih traženih 334 gigavata po ceni do 72,5 evra bez troškova za prenos izvan granice. Ali ni to nije bilo dovoljno za pokrivanje potreba stanovništva i privrede pa se vlada u Tirani odlučila za zavođenje još oštrijih restrikcija u potrošnji.
Kriza na Balkanu neće se završiti ni iduće godine, a analitičari očekuju da će cene megavat-časa preći 80 evra. Nije, međutim, mnogo bolja situacija ni u srednjoj Evropi. U Nemačkoj se situacija iskomplikovala sa odlukom o postupnom zatvaranju nuklearki čime se ostaje bez 27 odsto kapaciteta, a sve veće je pitanje da li će nove elektrane, koje su u planu da se grade, stići da pokriju deficit koji se već nagoveštava. Austrija je već duže vreme zavisna od isporuka iz inostranstva u špicevima potrošnje, Mađarska je najveći uvoznik struje u srednjoj Evropi (uvozi 20 odsto potrošnje), Slovačka sa zatvaranjem dva bloka u nuklearki „Mohovce” od izvoznika postaje uvoznik, dok je Poljska, čija je vlada već zabranila izvoz struje, takođe, na putu da uskoro postane uvoznik.
Obrni, okreni, niko nema viška struje, osim ČEZ-a. Sada je valjda svakome jasno zašto je ova firma za pet godina udesetostručila tržišnu vrednost (toliko puta je porasla vrednost akcije) i postala najveća firma uopšte u regionu. Da je bilo malo sreće i nešto više pameti i EPS bio danas imao viškove. I gde bi mu bio kraj...

Ostale vestiArhiva