Vesti
Društvo i ekonomija
Berza kao barometar političke klime
14.05.2007. 12:00
Izvor: Politika
Berza kao barometar političke klime
Berzanski investitori su najplašljiviji ulagači, često i na najmanji loš znak reaguju paničnim bekstvom, ne obazirući se na veliku gužvu koju ostavljaju za sobom
Prošlonedeljna zbivanja na Beogradskoj berzi, koja su bila u znaku druge velike korekcije cena akcija, mnogi su skloni da tumače izborom radikalskog prvaka Tome Nikolića za predsedavajućeg Skupštine i pregrupisavanjem političkih snaga u zemlji udesno.
Berza je u svom saopštenju nastojala da smiri paniku i uskovitlane strasti pozivajući se na istorijski potvrđenu činjenicu da je drugi kvartal uobičajeno vreme kad dolazi do najveće godišnje korekcije cenovnika akcija i to ne samo na srpskom već i na najvećim tržištima poput američkog.
Činjenica je, ipak, da su berzanski investitori najplašljiviji ulagači i da na najmanji loš znak reaguju vrlo često paničnim bekstvom, ne obazirući se na veliku gužvu koju ostavljaju za sobom. To se posebno odnosi na one koji ulaze u investicione igre namereni da samo dobijaju, dok oni iskusniji „lisci” u trenucima kad cene padaju nastoje da kupe što više akcija verujući u siguran dobitak.
Ne ulazeći u to da li je dramatičan pad cena na berzi u prva tri dana prošle sedmice veštački izazvan, činjenica je da su mnogi to protumačili političkim uzrocima, koji su presudno uticali na kretanje indeksa berze, što bi, ukoliko je to tačno, bio znak da naše tržište ulazi u krug razvijenijih, čim je seizmografski reagovalo na skupštinski zemljotres.

Hladnokrvna berza
Jer, podsećanja radi, kad je ubijen premijer Đinđić, 12. marta 2003, berza ne samo da je radila, već nije dramatično reagovala na atentat, o čemu svedoči vrednost prometa od 7,389.432 dinara, uobičajen u to vreme.
Dva dana posle atentata berza je privremeno obustavila rad, da bi 17. marta bio ostvaren rekordan obim trgovanja od 457.913.906 dinara.
Ima još zanimljivih primera hladnokrvnog reagovanja prve Beogradske berze na političke krize.
Berza je tako, bez uzbuđenja, propratila majski prevrat 1903. godine, kad su brutalno ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga.
„Od zore tog četvrtka 29. maja 1903. godine ponovo je stupio u važnost Ustav od aprila 1901. godine, kao i svi zakoni koje je, tada već pokojni, kralj Aleksandar Obrenović suspendovao dva meseca pre pogibije”, navodi u knjizi „Srpsko berzansko poslovanje” Milko Štimac.
Pucnjevi Puniše Račića na hrvatske lidere u skupštini Kraljevine Jugoslavije 1928. godine izazvali su metež, koji se preneo na politički život zemlje. Međutim, čitanje stalne novinske rubrike pod naslovom „Berze” daje drugačiju sliku tadašnje atmosfere u zemlji.
„Kurs državnih hartija od vrednosti, obveznica ratne štete, na primer, koje su tada bile najrasprostranjenije na tržištu, bio je čvrst, zadržavši se poslednjeg dana 1928. godine na 439 dinara i to uz vrednost prometa od pet miliona dinara. I akcije Narodne banke stajale su više nego dobro. Istog dana kurs im je bio 725 dinara. Ni akcije novčanog zavoda nisu gubile vrednost. Beogradska zadruga se utvrdila na 7.000 dinara.
Privreda je, očigledno, gledala svoja posla, ne dozvoljavajući da se kriza prenese i na njen teren”, zaključuje Štimac, uz opasku da su se „trgovci pokazali kao mnogo napredniji i pouzdaniji od onih kojima su prepustili da im uređuju državu”.

Pametni trgovci
Ni Šestojanuarski proglas kralja Aleksandra Karađorđevića, kojim je u zemlji 1929. godine uvedena diktatura, nije zabrinuo berzanske igrače.
Obveznice ratne štete su skočile prvog radnog dana posle Božića, na 451 dinar. I cene akcija su skočile – Narodne banke na 7.110 dinara, Beogradske zadruge na 7.800 dinara, a dinar se nije pomerio sa kursa prema švajcarskom franku.
Zadržane su stabilne pozicije i tada i u narednim mesecima prema kraju godine.
„Trgovci su ovim najrečitije pokazali kako razmišljaju”, navodi Štimac.
Više od toga, u njihovo ime izneo je predsednik Trgovačke komore našavši se na prvoj strani „Politike”.
Poradovao se da će od tada „štampa moći mnogo više pažnje da posvećuje tretiranju ekonomskih i privrednih problema”.
„Imali su trgovci i privrednici, očigledno, dovoljno problema koji su ih okupirali i bez onih sa političke scene”, navodi Štimac, uz opasku da „kriza ne samo da se nije prenela na ekonomski plan nego on nije ni uzdrman kraljevim spektakularnim potezom”.