Beograd - Za nama je ostala burna nedelja na Beogradskoj berzi, gde su dešavanja na političkoj sceni pokazala kako je lako moguće destabilizovati Berzu i ceo finansijski sistem jedne zemlje. Iako je na početku nedelje delovalo da će uslediti uobičajena korekcija tržišta na dole, ipak su dešavanja u srpskom parlamentu, potpomognuta medijskom kampanjom dovela do drastičnog pada indeksa u utorak, koje kulminira još većim padom zabeleženim u sredu. Apeli berze, kao i mnogih analitičara da ne treba paničiti, kao i povećana tražnja smirili su tržište, i krajem nedelje ono je završilo u plusu. Komentarišući zbivanja na tržištu kapitala, Saša Jovanović, glavni broker u NBA brokeru kaže za Danas da je to posledica više faktora - naduvanih cena, političke situacije i psihologije malih investitora.
- Glavni razlog su, ipak, prenaduvane cene akcija, pogotovu banaka. Te akcije su prve počele da gube na ceni, i najviše su povukle indekse na dole. Politička situacija je samo dolila ulje na vatru i bila okidač za izazivanje panike koja je zahvatila kontinuirano trgovanje, gde su cene bile visoke. Ova kriza bila je svojevrsni test likvidnosti našeg tržišta. Likvidne hartije pokazale su da su likvidne, jer i kada je cena padala, njima se trgovalo. Paniku su napravili prodavci, mali investitori ili akcionari koji imaju skromno znanje o našoj berzi, pa su namamljeni visokim zaradama masovno krenuli u trgovanje. Primeri iz prošlosti nam govore o lakovernosti naših ljudi kada su u pitanju lake zarade. Setimo se samo Dafine i Jezde. Čim je situacija postala kritična svi su pohrlili da izađu iz svojih pozicija. S druge strane, strani fondovi nisu izlazili iz svojih pozicija. A da je politička kriza bila samo okidač, a ne i glavni razlog, kako su mnogi mediji prenosili i dodatno komplikovali situaciju, govori podatak da je najveći rast tržišta zabeležen upravo dok se čekalo na formiranje nove vlade.
Na pitanje da li je ponašanje klijenata brokerskih kuća bilo očekivano, naš sagovornik kaže da najpre treba napraviti podelu među klijentima. On tvrdi da se mali akcionari koji su svoje akcije stekli besplatno, u privatizaciji, uglavnom neracionalno ponašaju prema sopstvenoj imovini, jer ne znaju mnogo o akcionarstvu i realnoj tržišnoj vrednosti akcija koje poseduju. Njih interesuje da što pre dobiju novac od prodaje tih akcija.
- Na drugoj strani su akcionari koji su svoje akcije stekli kupovinom na Berzi i tu ima i velikih i malih klijenata. Oni su mnogo više upućeni u tajne berzanskog trgovanja, dobro osećaju tržište, i ostvaruju visoke prinose. Međutim, većina njih ne raspolaže velikim sredstvima (u proseku nekoliko hiljada evra), pa ne mogu značajnije da utiču na trgovanje. Oni ostvaruju dosta transakcija, ali sa malim prometom. Ovu grupu klijenata samo interesuje što veći prinos. I na kraju tu je treća grupa klijenata, to su investicioni i penzijski fondovi, banke i ostali institucionalni igrači na Berzi koji imaju najviše sredstava i najkvalifikovanije ljude. Njih pored kapitalne dobiti interesuje i dividenda. Oni su ovoga puta čekali i dodatno kupovali - kaže Jovanović i dodaje da je reč o kratkotrajnoj krizi, s obzirom na to da su se cene akcija već vratile na pređašnji nivo. "Generalno, uz manje uobičajne korekcije, rast cena bi trebalo da se nastavi pre svega zbog ulaska novih fondova, kako stranih, tako i domaćih. Takođe, raste i interesovanje šireg sloja stanovništva za trgovanje na Berzi, što će dodatno osigurati likvidnost. Kontinuirani rast akcija je karakterističan kod svih tranzicionih tržišta, zbog u velikom broju slučajeva, potcenjene vrednosti akcija", tvrdi Saša Jovanović.

Savet investitorima
Svi mali investitori čije neiskustvo u ovakvim situacijama naročito dolazi do izražaja, trebalo bi da ulažu u investicione fondove, jer su tamo dobro zaštićeni od rizika. Pravi efekti dolaze do izražaja na duži rok, najmanje na godinu dana, zato ne treba žuriti sa prodajom, pogotovu ne u ovakvim situacijama. Panika je najveći neprijatelj berze.

Ostale vestiArhiva