Vesti
Društvo i ekonomija
Interkontinental, prethodnica brendova Holidej In i Grand
21.05.2007. 12:00
Izvor: Danas
Interkontinental, prethodnica brendova Holidej In i Grand
Turističkoj ponudi Beograda nedostaje još pet hotela sa pet zvezdica
Beograd - Turističke radnike u Beogradu obradovala je vest da će za nešto više od dve godine, prestonica dobiti još jedan hotel sa pet zvezdica koji će raditi u sklopu međunarodnog hotelskog brenda Interkontinental. Prošle godine, kompanija Delta M je sa Interkontinental hotels grupom potpisala ugovor o menadžmentu, kojim je precizirano da će luksuznim hotelskim kompleksom čija gradnja počinje naredne godine, rukovoditi stručnjaci poznatog svetskog lanca. U bloku 20 na Novom Beogradu, na parceli koja se nalazi između Centra Sava i sedišta Delta Holdinga, biće izgrađen poslovni kompleks na 35 spratova, kao i hotel visoke kategorije na 13 spratova, koji će raspolagati sa 325 soba, tri restorana, barom, luksuznim velnes centrom, bazenom i salama za konferencije i društvene skupove. Projekat uključuje i šoping arkadu sa poznatim svetskim brendovima, a sva tri kompleksa biće povezana podzemnom garažom u tri nivoa. Investiciju vrednu 150 miliona evra, realizovaće Delta holding, koji će zadržati vlasništvo nad tim objektom, ali će rukovođenje poveriti menadžmentu Interkontinentala.
Sudeći prema izjavi Džejmsa Kaplana, potpredsednika Interkontinental hotels grupe, u Beogradu se uspešno privodi kraju izgradnja još jednog hotela sa pet zvezdica. Reč je o Holidej In hotelu, a u toj kompaniji razmišljaju i o dovođenju brendova Grand i Plaza.
Ovakve investicije posebno su značajne za turističku privredu jer je dolazak velikih svetskih lanaca preduslov za podizanje kvaliteta domaćeg hotelijerstva.
- U Srbiji je izražena potreba za hotelima visoke kategorije i to je najočitije u Beogradu, gde sudeći prema prilivu turista nedostaje najmanje pet luksuznih objekata. Pri tom bi bilo veoma važno da na tržište dođu veliki hotelski lanci. Takođe, nedostaju i hoteli sa četiri ili sa jake tri zvezdice, kako bi bile zadovoljene potrebe različitih struktura gostiju. I kategorizacija objekata trebalo bi da pretrpi izmene. Treba znati da postoje klasični hoteli koji mogu da ponude pun pansion i šire sadržaje, a samo tri takva objekta u Srbiji našla su se u kategoriji hotela sa pet zvezdica. Reč je o hotelima Hajat u Beogradu, Park u Novom Sadu i Vilin breg u Vršcu, a u postupku za dobijanje te kategorije nalazi se još jedan hotel iz glavnog grada. S druge strane, poslovnim gostima namenjeni su garni hoteli, koji pružaju samo usluge prenoćišta i doručka, a prema dosadašnjoj klasifikaciji, bilo je moguće da i oni budu svrstani u visoku kategoriju. Iz te grupacije sa pet zvezdica označeni su Aleksandar Palas i Zlatnik iz Beograda. Realno je očekivati da će uskoro biti predložena nova metodologija prema kojoj će garni hoteli moći da dobiju maksimalno četiri zvezdice. To ne znači niži kvalitet usluga, već samo način da se napravi razlika u obimu sadržaja koje je hotel spreman da ponudi gostima - kaže za Danas Momčilo Nešković, načelnik Odeljenja za turizam u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj.
Srbija tek poslednjih nekoliko godina ozbiljnije razmišlja o razvoju turizma, jer je procenjeno da, zahvaljujući dobrom geografskom položaju i prirodnim potencijalima, ima uslova za to. Ipak, nasleđena je izuzetno loša infrastruktura turističkih destinacija, kao i nedovoljna i zastarela struktura smeštajnih kapaciteta sa visokim učešćem "umornih" hotela niske kategorije. Takođe, veliki je broj radničkih i omladinskih odmarališta koja gube nekadašnju klijentelu jer svoje sadržaje godinama nisu prilagođavali potrebama savremenih gostiju. Od ukupno 89 hiljada ležajeva, manje od polovine (oko 37.000) se nalazi u hotelima, kojih ima oko tri stotine. Među njima, dominiraju hoteli sa dve i tri zvezdice (čak 65 odsto), dok je u ponudi najmanje hotela sa četiri i pet zvezdica - ukupno 28 ili oko deset odsto. Hoteli sa jednom zvezdicom ili nekategorisani čine četvrtinu raspoloživih kapaciteta, što sigurno nije dobra polazna osnova za ozbiljnije planove razvoja turističke privrede. Na bolje se polako menja situacija u pojedinim banjama i na planinama, gde se u poslednje vreme uz renoviranje hotelskih kompleksa, ulaže u izgradnju fitnes i velnes centara kako bi se doskora dominantni zdravstveni turizam, dopunio i rekreativnim i zabavnim turizmom, a u strukturu gostiju uključili mlađi ljudi i poslovni svet. Put do afirmacije tih destinacija podrazumeva značajnija ulaganja države i privatnih investitora.

Od Interkontinentala do hotela Beograd
Stari hotel Interkontinental, koji je poslovao kao deo kompanije Internacional CG (bivši Geneks), izgubio je prošle godine licencu poznatog svetskog lanca. Tokom 2005. menadžment ICG sklopio je ugovor sa vlasnikom brenda, Interkontinental hotels grupom i prihvatio obavezu da izvrši adaptaciju objekta vrednu oko 22 miliona evra, a sredstva je trebalo obezbediti iz bankarskih kredita. Međutim, u kompaniju ICG krajem te godine Vlada Srbije uvodi privremene mere, a novo rukovodstvo ocenilo je ugovor kao štetan. Takođe, tvrdilo se da će strani partneri imati prednost u privatizaciji ICG, pa je ugovor raskinut, a posledica tog poteza bio je gubitak licence. U postojećem stanju stari Interkontinental nije mogao da održi visoke standarde brenda. To je posredno potvrdila i domaća administracija jer je hotel ubrzo prekategorisan na četiri zvezdice. Taj objekat ubuduće će poslovati kao hotel Beograd.