To je verovarno iako Brisel ponavlja da će ispuniti obećanje iz 2003. o prijemu ovog regiona u punopravno članstvo EU. Ovaj potez evropske dvadesetpetorke je posledica kako zamora od proširenja, tako i različitih viđenja reformi. Zbog toga su ponovljene i pesimističke prognoze o Evropi sa "dva koloseka". "Nema Ustava, nema proširenja", tako su pojedini posmatrači ocenili ishod dvodnevnog samita.

Kako ocenjuje Radio Slobodna Evropa, jedino što su šefovi država i vlada zemalja članica EU mogli da konstatuju, godinu dana nakon francuskog i holandskog 'ne' novom ustavu EU, jeste da nema saglasnosti i da odluku treba odložiti do 2008.godine. Reč je o veoma kompleksnom problemu, jer je svaki krug proširenja pratila i odgovarajuća strukturalna reforma u cilju produbljivanja integracije.

Rumunija i Bugarska bi trebalo da postanu punopravne članice početkom 2007. godine i ta odluka se može odlagati maksimalno do 2008. To znači da bi se eventualni zastoj u proširenju odrazio negativno na ostale balkanske zemlje, pre svega Hrvatsku koja je već u fazi pregovora o članstvu i očekuje prijem najkasnije do 2010. godine. Ovom regionu je inače na samitu 2003. godine u Solunu obećano članstvo u EU.

Posle odlaganja odluke o Ustavu, mnoga pitanja, međutim, ostaju otvorena. Diplomate ističu da je Francuska nametnula tok debate na ovom samitu. Njeni građani smatraju da je čak i prethodni prijem deset novih članica 2004. godine bila greška, što su uostalom i demnostrirali na prošlogodišjem referendumu odbacujući Ustav. Francuska i njene saveznice traže dugoročnije zamrzavanje proširenja EU. Zbog toga je na samitu zaključeno da, prilikom prijema novih članica, treba imati u vidu apsorpcijske kapacitete EU.

Mnogi, međutim, smatraju da to nije jasno definisan kriterijum i da se može krajnje subjektivno primenjivati. Rezervisanost prema daljem proširenju pre svega se tumači strahom pojedinih evropskih krugova da bi, prijemom Turske kao muslimanske zemlje, bio napravljen veliki debalans. Evropska komisija je dobila nalog da do jeseni pripremi strategiju daljeg proširenja.

Mnogi smatraju da ni 2008. godine EU neće biti u povoljnijoj situaciji da usvoji novi ustav, kojim je predviđeno jačanje evropskih institucija, uvođenje predsednika EU i šefa diplomatije. Istina, procenjuje se da bi Nemačka i Francuska, kao dve ključne zemlje, mogle tokom svog predsedavanja EU, početkom 2007, odnosno u drugoj polovini 2008. godine da svojim autoritetom izdejstvuju rešenje. Problem je, međutim, u tome što se Nemačka, sa Španijom i Italijom, zalaže za manje korekcije postojećeg ustavnog teksta, dok Francuska, Holandija i Britanija traže pisanje potpuno novog akta.

Britanija, koja je do referenduma u Holandiji i Francuskoj, važila za glavnog evroskeptika, protivi se prevelikom prenosu ovlašćenja sa zemalja članica na institucije u Briselu. Zbog toga je uoči samita premijer Luksemburga Žan Klod Junker upozorio da protivljenje Londona može voditi stvaranju "Evrope u dve brzine", odnosno dve vrste članica, čime bi se izbegla blokada ustavnog procesa.

Ostale vestiArhiva