- Srbija će nastaviti pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom odmah nakon što čelnici Evropske komisije vide kakav će dogovor biti napravljen oko šefa Bezbednosno-informativne agencije - kaže za „Blic“ Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. On, međutim, smatra da je najveći izazov za Vladu Srbije - Kosovo zbog čega Vlada neće imati dovoljno energije da se u istoj meri posveti evroatlantskim integracijama naše zemlje, ili nekim drugim temama, pre svega socijalnim.
- Tema broj jedan očigledno će biti Kosovo i ovo je „kosovska vlada“ koja će dobar deo mandata, ako ne i ceo mandat, nastojati da razreši kosovski problem - kaže Svilanović.

Kakvo rešenje statusa Kosova očekujete?
- Prva mogućnost je donošenje rezolucije u SB UN, ali smatram da ovako pripremljena rezolucija ne može da prođe jer će to blokirati Rusija. Ipak, usvajanjem rezolucije situacija bi bila lakša za sve jer svi znaju da je to odluka Saveta bezbednosti UN pa bi se u skladu sa tim i ponašali. Druga mogućnost je da rezolucija propadne. Verujem da će se EU, u tom slučaju, obratiti SAD i od njih zatražiti da izvrše pritisak na Vladu Kosova kako bi zaustavili i na neko vreme odložili proglašenje nezavisnosti. EU će tražiti i da, ukoliko Albanci proglase nezavisnost, SAD ne požuri sa priznavanjem nezavisnog Kosova. Ako Amerikanci slede takvo uputstvo Evrope, EU će ih pozvati da nastave razgovore sa Moskvom i to će nas vratiti na nastavak razgovora, što je i pozicija Vlade Srbije. Moglo bi da se dogodi da cela godina protekne u „razgovorima“. Po trećem scenariju, kosovski Albanci bi proglasili nezavisnost ukoliko pritisak EU na Amerikance ne urodi plodom ili američki uticaj na kosovske Albance ne bude dovoljan. Tako proglašenu nezavisnost Kosova bi onda priznali i SAD i sve ključne evropske zemlje.

Koja vam se situacija čini najizvesnijom?
- Druga mi se čini dosta izvesnom, s tim da je ja vidim kao odlaganje rešenja, zastoj u procesu jer ne verujem da će pregovori stvarno biti suštinski obnovljeni, niti da će Kosovo na bilo koji način, pa ni formalno, biti u vezi sa Srbijom, osetim što neće biti član UN. Treća situacija je najkomplikovanija i najlošija, posebno ako bi SAD i druge evropske zemlje priznale nezavisno Kosovo bez rezolucije SB. To bi dovelo do ozbiljnih unutrašnje političkih posledica u Srbiji, kao i posledica u regionu. Ne bih voleo da vidim da se to dogodi zato što bi stvarno uzdrmalo Vladu Srbije i ne bih se usudio da pogađam kako bi se ko od partnera u Vladi ponašao u tom trenutku i da li bi Vlada mogla da preživi takav udar. To bi moglo da dovede da Srbi na severu Kosova proglase svoju nezavisnost, iako u Vladi Srbije niko to ne priželjkuje jer bi priznavanjem nezavisnosti severnog Kosova priznali da je drugi deo Kosova posebna država. Takva situacija bila bi jako teška za Srbe u enklavama, a ne mogu da procenim kako bi Albanci reagovali.
Uvereni ste da će Rusi vetom blokirati donošenje nove rezolucije. Zašto?
- Prvi razlog je to što Rusija u nekim globalnim temama poput Irana pokazuje da je kooperativna i zato sebi može da dozvoli da u jednoj manje globalnoj temi bude krajnje nekooperativna ili da ne bude do kraja kooperativna. Drugi razlog je to što Putin uskoro odlazi sa mesta predsednika Rusije i ne vidim zašto bi na samom kraju mandata dopustio sebi takvu eroziju ličnog ugleda jer je pitanje ruskog pristanka u slučaju Kosova sada viđeno kao nešto što se tiče njega lično. Zato smatram da ovakav nacrt rezolucije teško da može da prođe, ali je možda moguć kompromis zajedničkim radom EU, SAD i Rusije na rezoluciji.

Kakav kompromis bi promenio ruski stav?
- Ozbiljan kompromis bi morao da bude takav tekst rezolucije koji ne bi sadržao ono što je za Ruse sporno, a to je ukidanje Rezolucije 1244. Za njih nije sporan član nacrta rezolucije da EU zameni UN, a moguć je kompromis da Rusija uz neke izmene prihvati delove Ahtisarijevog plana.

Da li bi dvogodišnji moratorijum na članstvo Kosova u UN moglo da bude deo kompromisa na koji bi Rusija pristala?
- To nije daleko od onoga o čemu naši pregovarači govore, pre svega Leon Kojen koji kaže da je u ovim okolnostima neprihvatljivo da Kosovo bude nezavisno, već bi odluku o statusu trebalo odložiti na 10, 20, 25 godina. Problem je u tome što ni Albanci, ni Amerikanci i Evropljani nisu spremni da prihvate nerešeni status, već insistiraju da se situacija razreši što pre. Ipak, mislim da bi vredelo razmisliti o mogućnosti da se rezolucijom koja podržava Ahtisarijev plan na određeno vreme odloži pravo Kosova da zatraži članstvo u UN.

Da li će nas Kosovo usporiti na putu ka EU?
- Nerešen status će biti prepreka za naše članstvo u EU. Evropa je prihvatila Kipar, ali sada kažu da su to uradili jednom i nikada više. S druge strane, istovremeni ulazak i Srbije i Kosova u EU najbolji je način da se novi status Kosova učini podnošljivim. Međutim, mi smo odavno odmakli od razmatranja najboljih rešenja i bavimo se jedino mogućim.

Koliko je EU zaista spremna da nastavi pregovore, iako Mladić još uvek nije uhapšen?
- Politika uslovljavanja je frustrirajuća, ali je dala rezultat. Postoji raspoloženje da se EU maksimalno otvori prema Srbiji. Međutim, evropska agenda Vlade je u senci Kosova i zbog toga je EU spremna da Srbiji „nametne“ evropsku agendu. Oni mogu da nam pomognu tako što će se još više otvoriti, nastaviti odmah pregovore o stabilizaciji i pridruživanju, a sledeći bi korak bio put ka beloj šengenskoj listi do kraja 2008.

Koštunica me smatra nepodobnim
Koliko je Srbija izgubila time što je zbog povlačenja vaše kandidature posle isteka roka propustila šansu da predstavnik Srbije bude izabran za generalnog sekretara Saveza za regionalnu saradnju?
- Ne bih hteo da se vraćam na to jer je to vezano lično za mene. Nije tajna, jasno je da je stav premijera bio da sam nepodoban za tu funkciju zato što otvoreno govorim o Kosovu. Ipak, loše je to što Srbija pre svega nije dobila sedište Saveta. Ali i to je povezano sa nerešenom situacijom oko Kosova jer su svi iz susedstva rekli da to nije dobra ideja, pošto niko sa Kosova ne bi dolazio u Beograd. Šteta, Beograd bi bio pravi centar regionalne organizacije.

Ostale vestiArhiva