U tržištu bivše centralne Azije strani investitori su prepoznali ogroman potencijal za ulaganje. Za ulagače iz Evrope ovaj region je interesantan ne samo zbog nafte i drugih mineralnih bogatstava, već i kao tržište koje će se razvijati mnogo brže nego tržišta centralne, pa čak i jugoistočne Evrope. Te procene izrečene su na nedavno završenoj godišnjoj skupštini Evropske banke za obnovu i razvoj, održanoj u glavnom gradu Tatarstana, Kazanju. Sve zemlje ovog regiona koje su svoje potencijale predstavile na ovom skupu, (nažalost Srbija je otkazala svoje učešće u poslednjem momentu), itekako su svesne toga da strani kapital neće doći ukoliko ne bude obezbeđena dobra poslovna klima. Koliko je to važno najbolje govore reči Kendrik Vajta, prvog čoveka Marmont kapital partners, firme specijalizovane za investicije u Rusiji koji objašnjava da je pre dve godine dosta energije trošio ubeđujući lokalne firme van područja Moskve da prihvate strano partnerstvo, a danas lokalne firme koje jure strane investitore jer su gladne kapitala. Očit primer takvog ponašanja je upravo Tatarstan, čija se vlast uporno opirala liberalizaciji i privatizaciji tržišta želeći da zadrži u svojim rukama velike naftne kompanije. Kada je konačno uvidela da bez stranog kapitala nema prosperitata uspela je da u relativno kratkom roku, ne samo Kazanj, nego i cela Tatarska regija postanu po ekonomskoj snazi treća regija u Rusiji, sa petom po veličini naftnom komanijom, jednom od deset najvećih ruskih banaka- Ak bars bankom i najvećom mašinskom industrijom poznatom po proizvodnji teških vozila i helikoptera.

Prepoznata šansa
Strane banke prepoznale su svoju šansu, a lokalne banke krenule su u potragu za stranim partnerima. Nekima od njih pomoćiće to što će EBRD ući kao manjinski akcionar, za neke su već zainteresovani nordijski investicioni fondovi. U svakom slučaju, Skupština EBRD pokazala je da je interesovanje evropskog bankarskog sektora za ulazak na tržište ovog regiona sasvim opravdano, mada to ne isključuje i dalje širenje u regionu jugoistočne Evrope. Prema procenama ekonomskih eksperata, u oba regiona očekuje se pravi bum kako u izgradnji infrastrukture, tako i u stanogradnji. Banke se tome moraju brzo prilagoditi, to je pokazala veoma opsežna analiza Unikredit banke, čiji analitičari procenjuju da će sa porastom standarda građana, sve manje biti atraktivni klasični oblici štednje, dok će s druge strane rasti zainteresovanost za ulaganja u nekretnine. Već danas, cene stanova u mnogim zemljama jugoistočne Evrope i Ruske federacije daleko nadmašuju cene kvadratnog metra stambenog prostora u zemljama EU.
Iako cene stanova u Moskvi počinju da padaju, i dalje se kvadrat stambenog prostora ne može kupiti za manje od 3.500 dolara, a u najekskluzivnijim zonama cene su iznad 6.500 dolara. "Da li mislite da je opravdano da za kvadrat stambenog prostora u Kijevu treba izdvojiti čak 5.000 dolara? U Berlinu se za manje novca može kupiti kvadratni metar kuće nego stana u Kijevu" kaže Džon Kost Šulinger, savetnik za nekretnine u firmi Gaia risors. On objašnjava da se tržište nekretnina u Rusiji za samo dve godine višestruko uvećalo, a da je prošle godine na ovo tržište privučeno više od četiri milijarde dolara investicija. Prema oceni vodećeg ekonomiste Unikredit banke za istočnu Evropu Debore Revoltele, finansijska sredstva domaćinstava u ovom regionu već tri godine za redom beleže dvocifrenu stopu rasta. Tako je, recimo, ukupna imovina građana prošle godine dostigla vrednost od 583 milijarde evra, čemu je, pored visokog privrednog rasta zemalja istočne Evrope, doprineo i snažan rast cene imovine i akumulacije sredstava u penzijskim fondovima. Tako snažan rast finansijske imovine pratilo je međutim još brže povećanje zaduženosti domaćinstava širom regije istočne Evrope. Prošla godina bila je još jedna godina snažnog rasta kreditranja od strane banaka, pri čemu se zaduženost domaćinstava popela na gotovo 180 milijardi evra.

Borba za klijente
Sa rastom od 33 odsto, zaduženost građana istočne Evrope u GDP je još uvek mala i iznosi 17 odsto, u poređenju sa 54 odsto u evro zoni. To pokazuje da postoji veliki potencijal za dalji rast, što iz ugla bankarskog sektora znači da u narednih nekoliko godina predstoji žestoka konkurencija za svakog klijenta, bilo da je reč o građanima koji žive u istočnoj Evropi, ili o građevinskim firmama, odnosno investitorima, jer svi oni će pronaći svoj interes u predstojećem bumu stanogradnje. Kada je o građanima reč, očekuje se da će sve više njih ulagati u nekretnine o čemu svedoči i velika glad za hipotekarnim stambenim kreditima. "Domaćinstva i dalje štede, ali prilagođavaju svoje potrošačke navike povećanom životnom standardu i sve intenzivnije investiraju u svoj vlastiti dom", objašnjava Revoltela, dodajući da zbog rasta cena nekretnina time značajno uvećavaju i svoje bogatstvo.
Sve je više i građana istočne Evrope koji se opredeljuju za ulaganje u hartije od vrednosti ili investicione fondove umesto za depozite u bankama, pre svega zbog niske kamate koju taj oblik štednje u svim zemljama nosi. Štednja izražena kroz tradicionalne bankarske depozite polako je, počev od 2000. godine, kada je predstavljala čak 65 odsto sveukupnog bogatstva domaćinstva gubila korak i lane je pala na samo 51 odsto. Ne treba posebno napominjati da je ovaj pad bio izraženiji u zemljama sa razvijenijim finansijskim tržištima kao što su Poljska, Mađarska i Češka, dok su bankarski depoziti nastavili da igraju i dalje važnu ulogu u Rumuniji, Turskoj , Hrvatskoj i Bugarskoj, gde su kamatne stope još relativno visoke. Slični trendovi primetni su i u Rusiji gde je i dalje prisutno oslanjanje na gotovinu, naročito ako je ona pretvorena u neku od evropskih valuta. Uz ulaganje u nekretnine i hartije od vrednosti, stabilno makroekonomsko okruženje u većini zemalja istočne Evrope pozitivno je uticalo i na sektor osiguranja pa je potražnja za životnim osiguranjem brže rasla od rasta prihoda, posebno u zemljama gde još nije do kraja izvedena reforma penzijskog sistema kao što su Rumunija, Slovenija, Turska, te u manjoj meri Češka. Zato ulaganje u penzijske fondove postaje sve atraktivnije. Ovaj vid štednje je utrostručio svoj udeo u ukupnom bogatstvu domaćinstava istočne Evrope, iako predstavalja samo devet odsto njihove ukupne imovine. U zemljama koje su prve uvele drugi obavezni stub penzijskog osiguranja, Poljskoj ili Mađarskoj, ti procenti su znatno viši i kreću se između 68 do 83 odsto finansijske imovine.
Sve u svemu, prema ocenama analitičara Unikredit banke sa dobrom ekonomskom perspektivom koju ima ceo region istočne Evrope biće nastavljen i rast imovine njenih stanovnika. Posebno veliki porast bogatstva građana, u rasponu između 20 i 25 procenata godišnje, očekuje se u zemljma brzog razvoja kao što su Rusija, Srbija, Rumunija i BIH. Rast imovine pratiće i ekspanzija zaduženosti domaćinstava, što će biti podstaknuto sve većom poražnjom za trajnim dobrima, daleko nezasićenim stambenim tržištem i žestokom konkurencijom finansijskog sektora u ovom regionu. Analitičari Unikredit grupacije očekuju da će procečno povećanje obaveza domaćinstava u istpočnoj Evropi do 2009. godine biti 19 odsto godišnje, da će stambeni krediti najbrže rasti i to po stopi od 22 odsto godišnje i da će biti najveći krivci za porast ukupne zaduženosti. "Značajan deo ušteđevine biće i dalje usmeravan na tržište nekretnina uz brzo rastuće hipotekarno tržište", zaključna je ocena Debore Revoltele koja upravo u takvim kretanjima vidi veliku šansu svoje banke da za dve naredne godine privuče novih milion klijenata u ovom regionu.

Neiskorišćeni potencijal hipotekarnih kredita
Trend povećanog ulaganja u nekretnine zabeležen je u Mađarskoj, Češkoj, Bugarskoj, Poljskoj, Sloveniji, a od skora u Hrvatskoj, dok je situacija u Rumuniji, Slovačkoj, Rusiji i Turskoj unekoliko različita. Bolje rečeno, tu je teško izvući zaključak o jedinstvenom ponašanju domaćinstava s obzirom na veliku polarizaciju među stanovništvom. U svakom slučaju, 2006. godina ostaće upamćena po tome što je veliki broj klijenata svoju štednju prebacivao sa klasične na aternativne, odnosno, specijalizovane vrste štednje. Hipotekarni krediti su od 2000. do 2006. godine u proseku povećani za 44 odsto i dostigli su sedam odsto GDP, ali to je i dalje pet puta manje od proseka u evro zoni. Baš taj podatak ukazuje na ogroman potencijal za dalji rast poslovanja sa hipotekarnim kreditima u dugoročnom smislu - tvrdi Erih Hampel, šef Direkcije za istočnu Evropu Unikredit grupe.

Ostale vestiArhiva