jasan kao u razvijenim zemljama. U domaćoj stvarnosti je ipak nešto drugačije, pa je čak moguće da samo jedna osoba napravi pravu paniku među investitorima na Beogradskoj berzi.
Tako je početkom maja Beogradska berza zabeležila najveći pad vrednosti akcija od početka godine, baš u vreme izbora Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine Srbije. Indeks Beogradske berze, „belex15“, koji se formira na osnovu vrednosti 15 najlikvidnijih akcija, pao je za samo dva dana 12 odsto. Digla se opšta medijska halabuka, a Nikolić je u „Dnevniku“ izjavio da će ga još malo mediji optužiti i za to što nema kiše.
Ipak, tadašnja politička odluka je zaista uticala na pad akcija, iako niko to nije hteo da prizna. To se desilo zato što na domaću berzu najviše ulažu strani investitori, koji zbog nestabilne političke situacije strahuju za svoja ulaganja. Ipak, većih padova nije bilo zato što su to manji investitori koji ne povlače velike količine novca.
Jelena Brković, broker u „Hipo Alpe Adria Sikjuritisu“, pokušala je za Press da objasni kako politika utiče na promene na Beogradskoj berzi.
- Politička previranja, karakteristična za naše podneblje, mogu trenutno da oslabe zanimljivost berze. Nepovoljne informacije se brzo šire, kreiraju nepoverenje i izazivaju paniku, koja dovodi do brzog povlačenja velikih količina novca - kaže ona.
U zemljama u razvoju nacionalne banke, vlada, državne agencije, imaju jak uticaj na privredni život, a samim tim i na tržište hartija od vrednosti. Imajući u vidu da ove institucije nemaju instrumente finog podešavanja balansa između ekonomskog rasta i inflacije, dešava se da tržište hartija od vrednosti u kratkom roku postane promenljivo.
- Početak 2007. obeležili su rekordni prometi, kao i rast svih indeksa. Od januara do maja indeks Beogradske berze je porastao za čak 89 odsto. Na ovaj rast uticao je ulazak nekoliko investicionih fondova specijalno kreiranih da ulažu u region Balkana, a sve je veći broj malih domaćih ulagača, koji su se pod utiskom visokog rasta cena akcija uključili u trgovanje. Sve ovo je dovelo do rasta tržišne kapitalizacije Beogradske berze na preko 10 milijardi evra - objašnjava Brkovićeva.
Na ovaj rast nisu uticali ni rezultati izbora, kao ni teški i dugotrajni pregovori o formiranju nove vlade. Čak ni nekoliko manjih političkih potresa, kao kada je ministar Velimir Ilić najavljivao formiranje vlade uz podršku SRS-a. Ali, izbor Nikolića na mesto predsednika parlamenta ipak je uterao stranim investitorima strah u kosti. Uticaj politike, iako nije tako direktan, još uvek je barometar ekonomske i političke klime.

Kako je Toma izazvao pad
Iako mnogi ekonomisti nisu hteli da priznaju da izbor Tomislava Nikolića na mesto predsednika parlamenta nije imao uticaj na veliki pad Beogradske berze, brojke pokazuju nešto drugo. U tabeli se vidi da je berza 8. i 9. maja zabeležila najveći pad od početka godine, a do stagnacije i ponovnog rasta došlo je tek po dogovoru o sklapanju Vlade.

Datum / Vrednost / Promena (%)
3. 5. 2007. / 3.304,64 / 0,64
4. 5. 2007. / 3.261,77 / -1,30
7. 5. 2007. / 3.162,43 / -3,05
8. 5. 2007. / 2.996,13 / -5,26
9. 5. 2007. / 2.800,50 / -6,53
10. 5. 2007. / 2.823,39 / 0,82
11. 5. 2007. / 3.146,34 / 11,44
Napomena:
Vrednost indeksa berze na zatvaranju datog dana i promena njegove vrednosti izražena u procentima u odnosu na prethodni dan. Indeks berze se određuje na osnovu vrednosti 15 najlikvidnijih akcija na berzi.

Ostale vestiArhiva