Posle pola veka od završetka sukoba na Korejskom poluostrvu, objavljen je dokument iz prvih dana rata - pismo kojim je ambasador SAD u Seulu obavestio Stejt department da će američki vojnici pucati na izbeglice koje se budu približavale njihovim položajima.

Pismo, datirano istog dana kada je vojska SAD 1950. godine izvršila masovno ubistvo južnokorejskih izbeglica u No Gun Riju, najjači je do sada objavljeni dokaz da su takvu politiku sprovodile sve američke snage u Koreji i prvi dokaz da su za nju znali najviši zvaničnici vlade u Vašingtonu, prenosi Asošijeted pres.

'Ako se izbeglice pojave sa severne strane od američkih položaja, najpre će se ispaliti pucnji upozorenja, a ako nastave da se približavaju, biće pucano u njih', napisao je ambasador Džon Mučio u poruci pomoćniku državnog sekretara Dinu Rasku. U pismu se pominju odluke donete na sastaku na visokom nivou koji je održan u Južnoj Koreji 25. jula 1950, tačno pre nego što su pripadnici američkog Sedmog konjičkog puka pucali na izbeglice u No Gun Riju.

Podaci o broju osoba koje su tom prilikom ubijene razlikuju se. Procene američkih vojnika kreću se od manje od stotinu do nekoliko stotina, dok korejski svedoci tvrde da ih je bilo oko 400, većinom žena i dece. Ubistvo se dogodilo u selu udaljenom 160 kilometara jugoistočno od Seula, glavnog grada Južne Koreje. Na stotine drugih izbeglica ubijeno je kasnije u sličnim dogadjajima, kažu preživeli.

Ubistva u No Gun Riju dokumentovana su u seriji izveštaja Asošijeted presa nagrađenoj Pulicerovom nagradom 1999. godine, koja je bila povod za 16-mesečnu istragu Pentagona. Istraga je zaključila da je streljanje u No Gun Riju, koje je trajalo tri dana, bilo 'nesrećna tragedija, a ne namerno ubistvo'. Pentagon navodi da su vojnici delovali u panici, da nisu dobili naređenje da pucaju i da su pucali jer su se plašili da se među izbeglicama koje su im se približave kriju neprijateljski vojnici.

Mučiovo pismo, međutim, ukazuje da su postupci Sedmog konjičkog puka bili u skladu s politikom koja je usvojena iz straha da će se snage Severne Koreje infiltrirati na teritoriju koju su kontrolisali Amerikanci pomoću izbegličkih kolona. Narednih meseci, komandanti američke vojske su u više navrata naređivali da se na izbeglice puca, pokazali su dokumenti.

Mučiovo pismo, sa koga je 1982. godine skinuta oznaka državne tajne, jedna je od tema knjige američkog istoričara Sara Konvej-Lanca, koji je taj dokument otkrio u američkom Nacionalnom arhivu. 'Sa ovim dodatnim dokazom, interpretacija događaja u No Gun Riju iz izveštaja Pentagona postaje teško održiva', napisao je Konvej-Lanc u nedavno objavljenoj knjizi.

Spisak izvora koje je koristila vojska SAD u svojoj istrazi sprovedenoj od 1999. do 2001. godine pokazuje da su stručnjaci pregledali mikrofilm na kome se nalazi i Mučiovo pismo. U izveštaju na 300 stranica ono se nigde ne spominje. Na pitanje o tome, portparol Pentagona Betsi Viner izjavila je samo da je izveštaj glavnog vojnog inspektora 'precizan i objektivan prikaz raspoloživih činjenica zasnovan na 13 meseci rada'.

Bivši ministar Luis Kaldera, danas predsednik Univerziteta u Novom Meksiku, smatra da je, 'pošto su pregledani milioni stranica, moguće da im je to pismo jednostavno promaklo'.

Mučio je u pismu primetio da se komandanti američke vojske plaše da će prerušeni vojnici Severne Koreje stići do američkih položaja u izbegličkim kolonama. Posledica toga je da su na sastanku održanom uveče 25. jula 1950. najviši oficiri Osme armije američke vojske, Mučiov predstavnik Harold Nobl i južnokorejski zvaničnici odlučili da u lecima iz aviona obaveste južnokorejske civile da ne prilaze američkim položajima jer će na njih pucati ako to učine, napisao je ambasador Rasku.

Ubistva u No Gun Riju, i ona koja su usledila u narednim mesecima, ostala su sakrivena od javnosti sve dok AP 1999. nije objavio šta se desilo, uz izjave bivših vojnika koji su potvrdili navode korejskih svedoka. Preživeli su ispričali da su ih američki vojnici 25. jula 1950. najpre primorali da uđu u obližnja sela, a onda ih narednog dana zaustavili pred američkim položajima i bez upozorenja na njih otvorili paljbu iz aviona, dok su stotine njih sedele na krovu jednog vagona. Usledila je paljba vojnika Sedmog konjičkog puka, a izbeglice su pokušale da pronađu zaklon ispod železničkog mosta.

Posle objavljivanja tih podataka, preživeli građani Južne Koreje podneli su prijave vladi u Seulu za to i još 60 ubistava velikih razmera koje je američka vojska izvršila tokom rata od 1950. do 1953. godine.

Ostale vestiArhiva