Lideri zemalja G-8 na samitu u Hajligendamu nisu uspeli da pronađu zajednički stav o Kosovu, saopštila je danas predsedavajuća EU Nemačka.
U zaključcima ovog dokumenta navodi se da se stanovišta o budućem statusu Kosova i dalje razlikuju.
"Stanovišta se i dalje razlikuju u osnovi i u načinu na koji treba ići dalje, ali i dalje ćemo biti uključeni (u proces)", navodi se u dokumentu.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je, po završetku samita G-8, da Rusija ostaje privržena rešenju za Kosovo i Metohiju zasnovanom na teritorijalnom integritetu država i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, prema kojoj je Kosmet neotuđiv deo Srbije.
"Naš stav o Kosovu je zasnovan na osnovnim principima međunarodnog prava i na postojećoj Rezoluciji 1244. Naša pozicija je jasna, zasnovana je na teritorijalnom integritetu država i na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN prema kojoj je Kosovo neotuđiv deo Srbije", naglasio je ruski predsednik.
Nemačka kancelarka i predsedavajuća G8 Angela Merkel izjavila je nakon samita da i dalje "postoje različiti stavovi o Kosovu", ali i "težnja da, ako je ikako moguće, bude postignuto zajedničko rešenje". Kancelarka je najavila da će naredne sedmice biti održan sastanak Kontakt grupe o Kosovu, na kojem će se razgovarati i o predlogu francuskog predsednika Nikole Sarkozija o nastavku pregovora za nekoliko meseci.
Na pitanje šta je njena poruka kosovskim Albancima posle samita, kancelarka je rekla da ona glasi da se "intenzivno radi na tome da se postigne rešenje koje će obezbediti da se nastavi miran razvoj".
"Odlučujuće pitanje nije da li treba da se čeka još tri ili šest meseci. Jer, ako smo na kraju tog roka na istom mestu kao i danas, to nema smisla. Glavno pitanje je da li će, ako odluku odložimo za još neko vreme, doći do napretka i u kojim pitanjima. Ako se na to pitanje ne odgovori, teško je i da se definiše vreme za koje može da se odloži odluka", rekla je kancelarka.
Merkelova je istakla i interes učesnika samita da "odluka (o budućem statusu Kosova) ima podlogu u Ujedinjenim nacijama" i istakla da je u Hajligendamu "razgovore o Kosovu obeležio konstruktivan pristup".
"Problem Kosova i Srbije nije nov i neće sve propasti ako postizanje rešenja traje nekoliko nedelja duže, ali može da propadne ako pustimo da vreme prolazi i ništa ne činomo", rekla je Angela Merkel.

Sarkozi: Odložiti rešenje o statusu Kosova
Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je ranije danas u Hajligendamu, nakon sastanka sa američkim predsednikom Džordžom Bušom, da diplomatski savetnici najvažnijih učesnika u radu samita G-8 još nisu uspeli da se, posle sinoćnjih, višesatnih pregovora, dogovore o koracima koje treba preduzeti radi rešenja pitanja budućeg statusa Kosova i Metohije.
"Diplomatski savetnici su prošle noći radili na tom pitanju, ali dogovora zasad nema", izjavio je Sarkozi, koji je sinoć predložio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da rešenje budućeg statusa Kosmeta bude odloženo za šest meseci. On je nagovestio da je problem u prvom od njegova tri principa za rešenje statusa - problem koji se odnosi na obavezivanje Moskve da neće blokirati nezavisnost Kosmeta ukoliko se nakon šest meseci dodatnih pregovora Beograd i Priština ne dogovore o budućem statusu.
"O mom prvom principu vezanom za perspektivu nezavisnosti Kosova moramo još da razgovaramo", izjavio je Sarkozi.
On je sinoć izjavio da je cilj odlaganja da se izbegne ruski veto u Savetu bezbednosti UN i da se Beogradu i Prištini pruži mogućnost da se dogovore. U slučaju da se Beograd i Priština ne dogovore, na snagu bi, posle šest meseci, trebalo da stupi rešenje zasnovano na planu Martija Ahtisarija na šta bi, po Sarkoziju, Moskva trebalo da se obaveže.

Samardžić: Za Beograd je neprihvatljiv Sarkozijev predlog
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić ocenio je danas da je za Beograd neprihvatljiv predlog francuskog predsednika o odlaganju donošenja rešenja za budući status Kosova za šest meseci, jer ima manjkavosti i nosi opasnost da albanska strana opstruira pregovore koji bi ponovo bili pokrenuti.
Nikola Sarkozi je sinoć, na samitu G-8 u Hajligendamu, predložio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da rešenje budućeg statusa Kosova bude odloženo za šest meseci, i da se Beogradu i Prištini pruži mogućnost da se dogovore.
U slučaju da se Beograd i Priština ne dogovore, na snagu bi, posle šest meseci, trebalo da stupi rešenje zasnovano na planu Martija Ahtisarija na šta bi, po Sarkoziju, Moskva trebalo da se obaveže.
Samardžić je Tanjugu izjavio da se još ne zna status tog predloga, da o njemu još ne postoji stav Rusije, niti cele grupe G-8, dodajući da će to biti jasno danas, kada bude izdata deklaracija sa sastanka.
Međutim, Samardžić navodi da, iako je predlog neformalan, prva njegova manjkavost je što nudi oročavanje mogućih dogovora i razgovora Beograda i Prištine.
Druga veća manjkavost Sarkozijevog predloga, po mišljenju Samardžića, jeste obaveza Rusije da se već sada prihvati toga da, ukoliko ne dođe do sporazuma Beograda i Prištine, za šest meseci prihvati rezolucija koja bi se bazirala na Ahtisarijevom predlogu.

EU: Statusno rešenje mora da bude kompromisno
Predsedništvo Evropske unije (EU) ocenilo je, povodom razgovora o Kosovu na samitu G-8 u Hajligendamu, da "statusno rešenje za Kosovo može da bude samo kompromisno, pri kojem ni jedna strana neće moći u potpunosti da ostvari svoje zamisli".
U saopštenju koje je izdalo Ministarstvo inostranih poslova Nemačke, kao predsedavajuće EU, navedeno je i da "rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) mora da stvori osnovu za rešenje statusa Kosova".
Predsedništvo ukazuje da je "stav EU da je pitanje statusa Kosova i dalje najhitniji politički problem na Zapadnom Balkanu".
Taj problem "mora uskoro da bude rešen u interesu stabilnosti Kosova, Srbije i čitavog regiona", navodi se u saopštenju i dodaje da je plan posrednika UN Martija Ahtisarija "dobra osnova za postizanje rešenja".
"Stav EU je da će predloženo rešenje doprineti privrednom i političkom razvoju Kosova i čitavog regiona i da će povećati stabilnost u regionu", ističe se u saopštenju.
EU poziva, kako se navodi, "sve strane da pojačaju napore da bi se došlo do usvajanja nove rezolucije Saveta bezbednosti".
"Cilj mora da bude da se ljudima u regionu omogući budućnost u miru i bezbednosti", kaže se u saopštenju.

Ostale vestiArhiva