Beograd - Ministar Mlađan Dinkić izgleda da nije sasvim ušao u problematiku podele besplatnih akcija građanima, čim je tu mogućnost najavio za narednu godinu, odnosno posle prodaje Jat ervejza i NIS. Čak ni u Vladi Srbije još uvek nisu usaglasili stavove u vezi sa tim, jer je nasuprot najavi tenderske prodaje tih preduzeća, potpredsednik Vlade Božidar Đelić, gotovo u isto vreme, otvorio mogućnost prodaje tih sistema na berzi, kroz inicijalnu javnu ponudu. Najveći problem sa Dinkićevim planom je što se još uvek ne zna kolikim kapitalom raspolažu ta dva javna preduzeća, pitanje je da li Jat ervejz uopšte ima aktivan kapital, a najavljuje da će se iz tog fonda izdvojiti 15 odsto akcija namenjenih besplatnoj podeli. Ako se ima u vidu da vrednost akcija deponovanih u Akcijskom fondu ne premašuje 200 miliona evra, čak i uz uključivanje kapitala ta dva javna preduzeća, oko pet miliona građana koji imaju pravo na besplatne akcije, ne mogu računati na vrednost veću od desetak evra - kaže za Danas Branko Pavlović, konsultant malih akcionara, komentarišući najavu ministra ekonomije Mlađana Dinkića.
On ističe da je problematično i opredeljenje da besplatne akcije dobiju svi punoletni građani koji u dosadašnjoj privatizaciji nisu ostvarili to pravo, jer se time napušta model koji je važio u sva tri privatizaciona zakona, a to je da se paket akcija koje prilikom privatizacije dobijaju zaposleni, određuje na osnovu godina radnog staža. Naš sagovornik podseća da je Narodna inicijativa (prikupljeno je više od 400 hiljada potpisa) predložila zakon o besplatnoj podeli akcija građanima kojim je predviđeno da pravo na besplatne akcije imaju oni koji su posredno ili neposredno učestvovali u stvaranju vrednosti javnih preduzeća.
- S druge strane, primena takvih rešenja je jednostavnija, jer je predviđeno da se odmah izvrši korporatizacija svih javnih preduzeća, uključujući i komunalna u lokalnim sredinama. Iz njihovog kapitala izdvojilo bi se nominalnih 15 odsto akcija koje pripadaju zaposlenima u tim preduzećima, 15 odsto ušlo bi u privatizacioni fond iz koga ide raspodela građanima a 70 odsto vrednosti bilo bi vlasništvo države koja će odrediti trenutak pogodan za prodaju tih većinskih paketa. Prema tom modelu, pravo na besplatne akcije ostvarilo bi oko četiri miliona građana - procenjuje naš sagovornik.
Da podsetimo, aktuelnim Zakonom o privatizaciji predviđeno je da sva društvena preduzeća do kraja ove godine dobiju nove vlasnike, nakon čega će biti stvoreni uslovi za besplatnu podelu akcija svima koji to pravo nisu ostvarili. Reč je o zaposlenima u javnim preduzećima, vanprivrednim delatnostima, penzionerima i svim ostalim punoletnim građanima Srbije koji su ostali uskraćeni za taj deo kapitala. Zakon nije precizirao model i metodologiju podele, pa će biti neophodno donošenje podzakonskih akata ili čak novog zakona koji će regulisati tu proceduru. Ipak, sudeći prema izjavama nekih zvaničnika među kojima je i bivši ministar privrede Predrag Bubalo, sva javna i komunalna preduzeća trebalo bi da se transformišu u akcionarska društva u kojima će vlasnik 15 odsto kapitala biti privatizacioni fond. To je nova institucija koja će nastati iz sadašnjeg Akcijskog fonda. Paralelno sa tim procesom, izvršiće se evidencija punoletnih građana koji imaju pravo na akcije, a tek nakon toga može se organizovati i podela akcija.

Narodna inicijativa čeka odgovor parlamenta
- Predlog zakona o besplatnoj podeli akcija koji je kao narodna inicijativa prošle godine dostavljen Skupštini Srbije, nalazi se u proceduri, ali ne znamo kada će se poslanici o tome izjašnjavati. Očekujem da će novi predsednik Skupštine obaviti i konsultacije sa ostalim predlagačima zakona, kao što su pokrajinska Skupština ili predstavnici narodne inicijative, i da će nas obavestiti kada možemo očekivati da se taj predlog zakona nađe na dnevnom redu parlamenta - kaže Branko Pavlović i podseća da su u izbornoj kampanji sve partije najavljivale da će se besplatne akcije podeliti ove godine, ali da se sada taj rok pomera na narednu godinu.

Ostale vestiArhiva