Žetva pšenice ove godine trebalo bi da počne oko dve sedmice ranije nego što je uobičajeno. Prvi otkosi hlebnog žita očekuju se u Vojvodini za koji dan, a poslednji izveštaji s polja pokazuju da situacija i nije tako loša.
Majske kiše preokrenule su razvoj pšenice nabolje, čime su u velikoj meri sanirane štete koje je pričinilo sušno proleće. Kako saopštavaju stručnjaci za strna žita, u ovoj, poslednjoj fazi razvoja pšenica je dobila dovoljno vlage. Međutim, neke veće padavine u narednom periodu neće joj goditi. Korisno bi bilo i da temperature ne budu visoke, kako bi se zrno nalilo, kao i da ne bude toplotnih udara koji mogu da sprže klas.
Procenjuje se da će prinosi biti prosečni, oko 3,5 tone po hektaru. Kao i svake godine prinosi su šaroliki, biće parcela i sa sedam tona po hektaru, a čak na desetak odsto površina kombajni zasigurno neće imati razloga da ulaze. Takvih parcela najviše je u Banatu i južnoj Srbiji. Pšenica je tamo odavno požutela, a na klasu je tek nekoliko zrna. Osim neodgovarajućih vremenskih prilika i slabe nege, tome je doprinela i takozvana pšenična žutica koju je prouzrokovala bolest virusnog porekla, pa je pšenica zakržljala i požutela.
Budući da je hlebnim žitom prošle jeseni zasejano preko 550.000 hektara, očekuje se ukupan rod od preko milion i po tona, što je sasvim dovoljno za naše potrebe, a koja stotina hiljada tona mogla bi da pretekne za izvoz.
Ratari su već saopštili kojoj ceni se nadaju i to je najmanje 12 dinara po kilogramu što je manje-više približno trenutnoj tržišnoj ceni. Čuju se i zahtevi za premiju od dva dinara po kilogramu tržnog viška pšenice koji se predaju mlinarima. Za odgovor na ovo pitanje valja sačekati usvajanje budžeta. Podsećanja radi, novi ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević već je najavljivao da se ratari mogu nadati državnim davanjima po hektaru za hlebno žito.

Ostale vestiArhiva