Ovogodišnji srpski budžet prihodovaće znatno više od 500 ili gledano iz drugog ugla apetiti budžetskih korisnika moraće da se zaustave ispod 600 milijardi dinara. Prihodi i rashodi, kako je i najavljeno, biće izbalansirani, a dilema da li će država u svojim bilansima beležiti manjak ili višak je otklonjena: prvi postizborni budžet biće u blagom deficitu – svakako manjem od jedan odsto bruto domaćeg proizvoda. Ne zna se da li je protekle nedelje bilo teže novom srpskom ministru Mirku Cvetkoviću da ubedi korisnike novca iz državne kase da želje upodobe mogućnostima ili nama domaćinima da ministra – gosta „Politikinog” poslovnog kluba – nagovorimo da pre nego što se stavi tačka na budžetske računice ipak otkrije i nešto detalja. Tek, konačnim ishodom ne možemo biti nezadovoljni: ni ministar koji je uspeo da državni manjak u međuvremenu svede na manje nego što je i sam najavljivao, ni mi koji smo „pre roka” dobili i nešto do sada dogovorenih brojki.

Ko i na koliko može da računa iz državne kase? Na kome se uštedelo, a ko je dobio više?
- Još ne smem da kažem konkretne cifre, ne zato što neću, već kako piše u jevanđelju, zaista, zaista vam kažem, zbog toga što su pregovori u toku. Situacija je klasična; svi traže više, a ja nudim manje. Ali, predlog budžeta mi moramo završiti i Skupštini na razmatranje proslediti do 14-15. juna.

Ostalo je još samo nekoliko dana i u utvrđenom budžetskom okviru izdvajaju se bar najkrupnije stavke...
- Najveća stavka će i ove godine biti plate zaposlenih u državnim organima, organizacijama i javnim službama na koje će otići 29 odsto tekućih rashoda. Za pokriće deficita fondova socijalnog osiguranja namenjeno je 27 odsto, što je izvesno smanjenje u odnosu na prošlogodišnjih 29,6 odsto, dok je za transfere lokalnim samoupravama predviđeno 12,5 odsto ukupnih rashoda, četiri odsto veće učešće nego prošle godine.

Koliko je predviđeno za Nacionalni investicioni plan, koji je sada u budžetu?
- Tu je već dogovorena sasvim konkretna brojka – za ceo ovogodišnji Nacionalno-investicioni plan predviđene su 44,3 milijarde dinara.

To je nešto manji iznos od onog koji je ranije najavljivan?
- Da, govorilo se o 50 milijardi dinara. Mi smo za prvo polugodište planirali 20,6 milijardi, od kojih je 14 milijardi već utrošeno i još šest će se potrošiti za radove koji su u toku, dok su za drugo šestomesečje namenjene još 24 milijarde dinara.

Koji su to pojedinačni projekti?
- NIP je višegodišnji projekat i naše dugoročno opredeljenje je da na račun tekuće potrošnje povećamo kapitalni deo u budžetu i to u okviru regularne potrošnje, a ne iz nekih vanrednih prihoda: da umesto, na primer, u kupovinu automobila taj novac ulažemo u projekte koji nisu atraktivni za privatne investitore a značajni su za zemlju. Pre svega u infrastrukturu, puteve, možda čak i u brze pruge, što da ne, kao što to sada rade Hrvati.

Govorili ste o suficitu sa kojim država izlazi iz privremenog finansiranja. Ima onih koji se pitaju gde se taj višak izgubio?
- Istina je da ćemo prvo polugodište završiti suficitom, koji je krajem maja bio oko 30 milijardi dinara. Ali to je sa jedne strane rezultat zakonom limitirane potrošnje prošlogodišnjim nivoom, a sa druge povećanih prihoda, između ostalog od privatizacije i prodaje licence za telekomunikacije. Tim suficitom pokriće se ona plaćanja koja su odložena zbog postavljenih limita i potrošnja u narednom periodu, pa ne možemo računati sa suficitom na kraju godine.

Za razliku od nekih Vaših kolega, ne zvučite zabrinuto. Kakvo je zdravlje srpskih javnih finansija, objektivno?
- Iskreno, nisam zabrinut. Ako me pitate da li imamo pare – imamo, a ako pitate možemo li da trošimo više – ne možemo. Mislim i da je bolje što ne možemo, kako dodatno ne bismo pritiskali pregrejanu tražnju, koja za posledicu ima spoljnotrgovinski deficit kao glavni rizik po makroekonomsku stabilnost.

Pregrejanoj tražnji kumovala je i sama država, povećanjem plata u javnom sektoru?
- Tri su činjenice. Prva je da su plate dosta porasle i da su visoke, pretpostavljam usled predizborne atmosfere, i hoću da verujem na zakonit način. Druga je da ih sada ne možemo smanjivati i da smo sa zatečenim ušli u izradu ovog budžeta. I treća je da moramo ograničiti njihov dalji rast – vodeći restriktivnu politiku zarada u državnoj upravi i javnim službama i insistirajući na smanjenju troškova javnih preduzeća.

Šta ćete konkretno učiniti?
- Po svoj prilici moraćemo da idemo na plafoniranje ukupnih fondova, uz mogućnost da se u okviru te sume bolje nagrade oni koji bolje rade.

Posledice sporog restrukturisanja velikih društvenih i javnih privrednih sistema i te kako se reflektuju na budžet. I dalje su velika izdvajanja za direktne i indirektne subvencije i kad se one tako i ne nazivaju?
- Politika i ove vlade je da se smanje direktne subvencije koje su se davale preduzećima, formalno u vidu kredita a suštinski bespovratno i to u korist tranzicionog fonda. Jer, kada nekome date subvenciju on je potroši i sledećeg meseca dolazi i opet traži, a kad isplatite otpremnine radnicima onda mu se smanjuje broj zaposlenih i pritisak na fond plata, pa preduzeće postaje atraktivnije za kupce.

Brzo će jesen kada ističe ugovor po kome država finansira plate „Zastavinih” viškova.
- Taj problem se rešava sporije nego što je očekivano. „Zastava zapošljavanje i obrazovanje” je startovala sa sedam-osam hiljada i za četiri-pet godina svela broj prekobrojnih radnika na četiri i po hiljade. Ako se nastavi tim tempom, mnogi će tu dočekati i penziju. A za njihove plate mesečno izdvajamo gotovo milion evra. U septembru ćemo se ponovo suočiti sa dilemom: da li da opet, po treći put, produžimo ugovor ili da isplatimo otpremnine i to završimo.

Za šta ste Vi?
- O tome će odlučivati Ministarstvo ekonomije, ali gledano iz budžetskog ugla jeftinije nam je da isplatimo otpremnine, jer to ćemo kad-tad morati da učinimo.

Veliki korisnik budžetskih subvencija, uz „Zastavu”, jeste i Bor? Taman kad se učinilo da se Bor skida sa vrata države, tender je propao...
- Ukoliko postoje zakonske mogućnosti da se razgovara sa drugoplasiranim ponuđačem, to treba što pre učiniti, a ako ne postoje onda što pre raspisati novi tender.

Uprkos ubeđivanjima da oko privatizacije javnih preduzeća postoji saglasnost glavnih partnera u vladi, česte su različite i zbunjujuće izjave. Jedni se zalažu za malo-pomalo na više godina, a drugi za što pre i sve odjednom. Kakav je danas Vaš stav?
- Isti kao nekada. Ukratko: prvo deregulacija sa restrukturisanjem, pa privatizacija. Zapravo problem javnih preduzeća je što posluju u monopolističkom ambijentu i svi ekonomisti se slažu da je od državnog gori privatni monopol. Stoga je važno da se prethodno kroz regulaciju, ako već ne može da se uvede tržište, uvedu pravila koja će simulirati tržišnu utakmicu, pa da se onda ide na privatizaciju.
Recimo, u elektroenergetici postoji ideja da se prvo prime novi nezavisni proizvođači unutar sistema pre nego što se uđe u ozbiljniju privatizaciju celine ili pojedinačnih objekata. Mislim da je to princip koji više neće biti osporen ni na međunarodnom planu, jer su se mnogi opekli brzom privatizacijom monopolističkih preduzeća.

Jeftinija kafa, skuplje cigarete
U Srbiji bi vrlo brzo sem stanova i kompjutera trebalo da pojeftine i voćni sokovi, bezalkoholna pića i kafa, ali i da poskupe cigarete, posebno one uvozne.
Ovo bi ukratko bio očekivani ishod nekih iz paketa poreskih izmena koji najavljuje ministar Cvetković, a koji će vlada zajedno sa budžetom naredne nedelje uputiti parlamentu.
Država će se, naime, potvrdio je i ministar finansija, u korist onih koji kupuju prvi stan odreći PDV-a na novoizgrađene kvadrate, odnosno poreza na prenos apsolutnih prava na stare stanove, kako je i obećano u predizbornoj utakmici. Ali i više od toga: svima koji prodaju odnosno kupuju stan porez na prenos apsolutnih prava smanjiće se sa pet na 2,5 odsto vrednosti nekretnine.
Stavljajući još jednom pod lupu carine, akcizno i oporezivanje dodate vrednosti, što zbog amortizovanja novih okolnosti u kojima će se neke grane, kao duvanska, naći nakon ulaska u CEFTA, što zbog manjkavosti zatečenih rešenja ili problema u praksi, nadležni su se odlučili da povećaju carine za uvozne cigarete i minimalne akcize za cigarete sa najpopularnijom cenom sa 70 na 100 odsto, da akcize na osvežavajuća bezalkoholna pića, sirupe, napitke, voćne sokove ukinu, a da nižu stopu za kafu podignu sa 40 na 30 odsto. Dosadašnje akcize na naftu i derivate ostaće nepromenjene, ali će akciznim oporezivanjem biti obuhvaćeni i neki derivati na koje se do sada akciza nije plaćala.
Uz sve to, dodaje ministar, povećaće se cenzus za ulazak u sistem PDV-a sa dva na četiri miliona dinara: svi koji samostalno obavljaju neku poslovnu delatnost a čiji ukupan prihod u bilo kom 12-mesečnom periodu ubuduće premaši četiri miliona dinara biće obavezni da se evidentiraju kao obveznici PDV. Ako su između dva i četiri miliona mogu a ne moraju, dok ostali koji prihoduju dva miliona dinara i manje ostaju paušalci.
Uprkos stalnim zahtevima privrede i građana za smanjenje poreza, recimo oporezivanje zarada se neće naći u ovom paketu. Stope i iskomplikovani način obračuna ostaju tema za razmišljanje. Da se, kako kaže ministar, „situacija uprosti, ali sa neutralnim uticajem na budžet”.

Preregistracija između politike i morala

Potpredsednik Đelić je obećao preregistraciju automobila sa crnogorskim tablicama, da bi ministar Dinkić nakon nekoliko dana kategorički odbacio tu mogućnost. Da li ste Vi za ili protiv i pod kojim uslovima?
Smatram da je to pitanje političkog dogovora, ali ukoliko se ovaj problem rešava trebalo bi prvo izmeniti prateće propise. Preregistracija tih vozila neće imati značajnog uticaja na budžet, ali ima moralnu dimenziju: s jedne strane prema onima koji su poštujući važeće propise u Srbiji kupovali automobile sa evro tri standardom, a sa druge prema onima koji voze automobile sa crnogorskim tablicama i kojima je preregistracija obećana.

Ostale vestiArhiva