Srpska policija, posle raskrinkavanja švercerske grupe Stanka Subotića, sprema hapšenje pripadnika još dve kriminalne grupe označene u akciji „Mreža“. Prvom grupom rukovodili su Mira Marković, Marko Milošević i Bojana Bajrušević, udovica Vlade Kovačevića Trefa. Na čelu druge grupe bili su najviši oficiri tadašnjeg MUP-a i DB-a, kao i jedan visokokotirani član SPS-a, jedan niški biznismen i bliski srodnik Radovana Stojičića Badže, nekadašnjeg ministra policije, saznaje „Blic“. U obe grupe, kao i u organizaciji koju je predvodio Stanko Subotić, ključnu ulogu u švercu cigareta imali su Mihalj Kertes, tadašnji šef Carine, i Jovica Stanišić, u to vreme svemoćni prvi čovek srpske tajne policije.
- Druženje Marka Miloševića i Vlade Kovačevića Trefa počelo je devedesetih godina. Marko počinje da vozi trke za Kovačevićev automobilski tim i od njega dobija skupocene automobile. Za uzvrat, Marko preko roditelja Kovačeviću obezbeđuje fri-šopove, koji su maska za šverc cigareta. Šleperi za Kovačevićevu kompaniju „Interspid“ u Srbiju ulaze svakodnevno, uz pomoć državnih organa koje je potpuno nadgledala Mira Marković. U početku Kovaević za ovu uslugu navodno daje Marku džeparac i od nekoliko desetina hiljada maraka dnevno. Međutim, ubrzo Marko postaje nezadovoljan i zarada na cigaretama deli se na pola - kaže za „Blic“ izvor iz MUP Srbije.

Ubistvo Vlade Kovačevića Trefa
Odnosi između Marka i Kovačevića pogoršavaju se krajem 1996. kada se u biznis s cigaretama uključuju Crnogorci, ali van kontrole srpske vlasti. U intervjuu „Nedeljnom telegrafu“ 19. februara 1997, Bob Radović, predstavljen kao kralj šverca cigareta u Crnoj Gori, izjavljuje: „Ako se čudite odakle cigarete na ulicama Srbije, bolje da pitate Marka Miloševića. On je najjači diler cigareta u Jugoslaviji.“
Dan posle objavljivanja intervjua Vlada Kovačević Tref je ubijen u Beogradu. Njegovo ubistvo do danas nije rasvetljeno. U aprilu iste godine u beogradskom restoranu „Mama mia“ ubijen je i ministar policije Radovan Stojičić Badža. Posle njegovog ubistva Stanko Subotić, koji je do tada uz pomoć srpskih vlasti stekao milione na švercu cigareta, biznis iz Srbije seli u Crnu Goru.
U Srbiji su od tada u švercerskom poslu sa cigaretama neprikosnoveni Marko Milošević i Kovačevićeva udovica Bojana Bajrušević.
- Njih dvoje činili su takozvanu državnu grupu za šverc cigareta, a konce biznisa držala je Mira Marković preko najznačajnijih sektora vlasti Slobodana Miloševića. Ova grupa je u duvanskom poslu ostvarila milionske prihode - kaže naš izvor.
Bojana Bajrušević, kao vlasnica „Tref rentakara“, bila je operativac nelegalnog bogaćenja koje je izvođeno na dva načina: naduvavanjem faktura za legalno kupljene i uvezene cigarete, ali i uz pomoć Mihalja Kertesa, preko fiktivne dokumentacije. Za naduvavanje faktura Bojana se koristila ubacivanjem lažnih posrednika, takozvanih of-šor kompanija, BVA iz Delavera, „Feroglas“ iz Lihtenštajna i „Prima trejding“ iz Ciriha. Sve te firme bile su u njenom vlasništvu. Na njihove račune prebacivana je razlika između stvarne i prikazane cene, a devize su odatle potom prebacivane na Bojanine privatne račune. Većina tog novca iz Srbije je izneta odmah posle 5. oktobra 2000. godine.
Drugi način nelegalne zarade Bojane Bajrušević bio je da se lažno prikaže da su uvezene cigarete prodate u „Tref“ fri-šopovima, dok su u stvari završavale u magacinu na Banovom brdu, odakle su direktno distribuirane na ulicu.
- Za svaki ulazak šlepera ključni poziv obavljan je na liniji Mira Marković - Mihalj Kertes. Mira je Bojanu „preporučivala“ Kertesu, a on se potom sa njom dogovarao o detaljima na carini - kaže naš izvor.

Kako cigarete postaju nameštaj
Veliki deo profita, koji je ostvaren preko firme Bojane Bajrušević, pripadao je Marku Miloševiću. Prema policijskim podacima, on nije samo uzimao novac kao pripadnik državne grupe za šverc cigareta, već je i sam poslovao. Imao je svoje veze, mrežu, poslovne kontakte u inostranstvu, a iza njega je stajao i državni aparat. Zarada koju je ostvario procenjuje se na nekoliko stotina miliona maraka.
- Marko je cigarete legalno kupovao u Bugarskoj, a one su zatim brodovima stizale u luku Burgas, a potom u Sofiju. Na graničnom prelazu u Srbiji cigarete su se „pretvarale“ u nameštaj koji se navodno izvozi za Mađarsku. I u ovim slučajevima ključni je bio telefonski poziv Mire Marković na broj Mihalja Kertesa. Mira je izdavala naredbu da se Markova roba propusti bez provere dokumentacije, svaki put najavljujući granični prelaz na koji će stići kamioni. Markove cigarete u Beograd su dopremane na tri lokacije i na jednu lokaciju u Novom Sadu - kaže izvor „Blica“.

Pare avionima prebacivane na Kipar
Markova zarada avionima je prebacivana na Kipar, dok je jedan deo novca ostao u Srbiji i 5. oktobra 2000. godine.
O Markovoj zaradi od šverca cigareta, bekstvu iz zemlje i iznošenju novca, 2001. godine iskaz je dao i bivši šef DB-a Radomir Marković.
- U policijsko-bezbednosnim krugovima bila je opšte poznata stvar da je Marko Milošević bio u bliskim vezama sa određenim kriminogenim strukturama iz zemlje i inostranstva i da je pomoću šverca cigareta koji je vodio postao jedan od najvećih dilera te robe, ostvarujući milionske devizne prihode - izjavio je tada Marković. Bivši šef DB-a priznao je tada i da je, posle 5. oktobra, na poziv i molbu Miloševića, omogućio redovnim i legalnim putem bezbedan izlazak iz zemlje Marka Miloševića, njegove supruge i deteta.
- Nisam, iako sam bio u situaciji, omogućio da uz pomoć DB-a iz zemlje bude iznet novac za Moskvu. Poznato mi je da je to za Miloševića uradio Dragan Karić, koji je odneo novac u Moskvu redovnim letom „Aeroflota“ iz Beograda - rekao je tada Marković.
Tek dve godine kasnije, u vreme ministrovanja Dušana Mihajlovića, specijalna policijska ekipa počinje da istražuje ko se devedesetih godina bavio švercom cigareta u Srbiji.
Najobimniji materijal, kako saznaje „Blic“, prikupljen je o grupi na čijem čelu je bio niški biznismen, inače bliski srodnik ubijenog ministra policije Radovana Stojičića Badže. U toj grupi važnu kariku predstavljao je jedan aktuelni visoki funkcioner SPS, koji je u bliskom odnosu bio i sa Stankom Subotićem, ali i osobe od najvišeg uticaja u tadašnjim strukturama MUP-a i Carine.
- Stojičićev brat se u to vreme legalno bavio proizvodnjom kafe, a posedovao je i plantažu oraha i lešnika u Sokobanji - kaže izvor „Blica“.
Stojičićev rođak nikada se nije javno eksponirao, a posao sa cigaretama njegova grupa obavljala je od 1995. do 1998. Iz zemlje su izneli nekoliko milijardi tadašnjih maraka.
- Operativne poslove za ovu grupu obavljali su probrani ljudi iz svemoćne carinske službe, poznate pod imenom Vanredne mere kontrole, koju su činili Kertesovi ljudi na čijem čelu se nalazio Stevan Banović, za kojim se traga. Njihovo zaduženje bilo je da tovare s cigaretama, ali i drugom robom sačekaju na granici i bez carinjenja doprate do magacina u Vojvodini. Odatle je roba kasnije prodavana na kamione sitnijim dilerima po Srbiji, ali je često završavala i na Kosovu, u Crnoj Gori i preko Drine.
Ova grupa jaku potporu imala je i u pripadnicima tadašnjeg sastava JSO, kojim je tada rukovodio Milorad Ulemek Legija.

Canetovi poslovi u Crnoj Gori i na Kosovu
Stanko Subotić Cane šverc cigareta u Srbiji 1997, posle ubistva ministra policije Radovana Stojičića Badže, premestio je u Crnu Goru, gde je veze imao sa najvišim predstavnicima tamošnje vlasti, Milom Đukanovićem, Svetozarom Marovićem, podgoričkim biznismenom Duškom Banom i Goranom Žugićem, savetnikom za nacionalnu bezbednost koji je ubijen 2000. Subotićev prelazak u Crnu Goru podudara se i sa rascepom u DPS-u i Đukanovićevim otvorenim sukobom sa Miloševićem.
- Subotić je imao fri-šopove u Baru, gde mu je bilo i konsignaciono skladište, a sedište njegove firme bilo je u hotelu „Crna Gora“ u Podgorici. Subotić je radio legalno, bio je ovlašćen za promet cigareta kroz ovu republiku, a šverc je obavljan tako što su cigarete brodovima prebacivane u italijansku luku Bari, odakle su stizale na evropsko crno tržište - kaže izvor „Blica“. Upravo zbog toga javni tužilac iz Barija Đuzepe Šelzi 2000. započinje istragu o krijumčarenju cigareta i stupa u kontakt sa srpskom policijom. Na meti Šelzijevog interesovanja bili su i Subotić i Đukanović. Policijske indicije upućuju i na sumnju da je Subotić švercom cigareta nastavio da se bavi i posle petooktobarskih promena u Srbiji. Naime, 2004. Unmik policija ustanovila je da su određene firme sa Kosova koje su povezane sa biznismenom Ekremom Lukom, finansijerom OVK, kupile velike količine lažnog „monte karla“, proizvedenog u Mostaru. Postoje indicije da iza te fabrike stoji Subotić, a da sporne cigarete nikada nisu stigle na Kosovo, već su završile u Crnoj Gori.

Bogatstvo Milana Milanovića Mrguda
Milan Milanović Mrgud uspeo je da od lubeničara iz sela Plače kod Osijeka postane jedan od najbogatijih srpskih tajkuna, zahvaljujući kontaktima koje je početkom devedesetih godina u Sremsko-baranjskoj oblasti ostvario sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, Radovanom Stojičićem Badžom, ali i Stankom Subotićem.
- Teritorijalnu odbranu te oblasti držao je Stojičić, a Milanović postaje njihov glavi operativac i na korišćenje dobija luksuzni dvorac u Erdutu, gde su obučavani Arkanovi „Tigrovi“. Po dogovoru sa Arkanom, Milanović u to vreme u Belom Manastiru osniva firmu SDG, preko koje je uziman reket od preduzeća, ali i bogatih pojedinaca. U to vreme Milanović ulazi i u posao sa Subotićem. Postaje glavni organizator šverca Subotićevih cigareta preko RSK, ali i osnivanja fri-šopova na ovom području. Od zarade u tom poslu Milanović je na ruke svakom pripadniku „Škorpiona“, čiji je osnivač, mesečno davao 1.000 maraka, dok je komandir Slobodan Medić Boca dobijao 5.000 maraka. Milanović je u posao ušao i sa Miroljubom Vujovićem, tadašnjim načelnikom MO Vukovar, sa kojim je osnovao preduzeće „Ibis“, koje se bavilo prodajom cigareta i naftnih derivata. Kao pomoćnik ministra odbrane RSK, osnivač paravojne formacije „Škorpioni“ i potpisnik Erdutskog sporazuma, Milanović je svoje kontakte sa režimom Miloševića unovčio dolaskom u Beograd, gde je dobio dva stana od 300 kvadrata na Bulevaru mira i vilu na Senjaku.
- Posle Arkanovog ubistva 2000. godine, on postaje glavni čovek Subotićeve imperije. Zajedno osnivaju Mesnu industriju „Famis“ u Zemunu, koja postaje ekskluzivni distributer beogradskih hotela. Milanovićev brat postaje direktor jedne Subotićeve firme, dok njegovog sina Subotić odvodi u Švajcarsku i zapošljava u „Kartijeu“. Milanović i Subotić postaju vlasnici i oko stotinu hektara najatraktivnijeg zemljišta oko Aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu.

Subotić nema švajcarsko državljanstvo
Istražni sudija Specijalnog suda Vučko Mirčić odredio je pritvor svim uhapšenim članovima organizovane kriminalne grupe Stanka Subotića, izjavila je juče portparol suda Maja Kovačević-Tomić.
Saslušanje uhapšenih završeno je prošle noći, pola sata posle ponoći.
Specijalno tužilaštvo saopštilo je juče da je podnelo zahtev za sprovođenje istrage protiv osmoro uhapšenih, ali i sedmoro članova grupe koji su u bekstvu.
Zahtev za sprovođenje istrage zbog sumnje da su počinili zloupotrebu službenog položaja podnet je protiv Subotića, Mihalja Kertesa, bivšeg direktora Carine, Milovana Popivode, nekadašnjeg šefa novosadskog DB-a, Miodraga Zavišića, šefa novosadske policije, i članova carinske VMK Stevana Banovića, Nebojše Nikolića i Dragog Dodevskog. Za pomaganje u zloupotrebi položaja osumnjičeni su Nikola Milošević, Milan Ranković, zvani Pekin, Ivana Krčmarević, Jovica Ranđelović, Milan Milanović, zvani Mrgud, Ivana Olujić i Luka Nenadić. Subotićeva grupa tereti se da je preko njegovog preduzeća „Mia“ sa Uba od 1995. godine do 1997. godine uvozila cigarete bez evidentiranja i prodavala ih na crnom tržištu, čime je državni budžet oštećen za 80 miliona nemačkih maraka. Taj novac je iz Srbije, preko Crne Gore i Makedonije, prebačen na Subotićeve privatne račune na Kipru. Za Stankom Subotićem i ostalim članovima grupe, koji su u bekstvu, raspisana je potraga, a Interpolova poternica biće aktivirana po odluci istražnog sudije. Kako je „Blicu“ juče saopšteno u Ambasadi Švajcarske u Srbiji, Subotić nema njihovo državljanstvo, zbog čega može po međunarodnoj poternici da bude uhapšen i u toj zemlji i izručen srpskim vlastima.

Ostale vestiArhiva