Građani Srbije godišnje proizvedu 2,2 miliona tona otpada, što znači da jedan stanovnik Srbije generiše oko osamsto grama otpada dnevno. Prema trenutnim podacima, prerađuje se oko 10 odsto otpadnih materija, a u ovoj oblasti moglo bi u naredne dve godine da se zaposli više hiljada ljudi.
Iako još od 1996. postoji Zakon o postupanju sa otpadnim materijama mnoge firme ne poštuju zakonsku regulativu.
- Firme imaju obavezu da sortiraju i odlažu otpad, ali do 2001. godine maltene ništa nije rađeno na tome da se zakon poštuje. Novi zakon bi trebalo da se prilagodi zakonima EU, a da bi se pravila sprovodila potrebna su i sredstva - kaže Gordana Perović, direktor Agencije za reciklažu.
U otpadu koji proizvodi stanovništvo, takozvanom komunalnom, najviše ima organskih materija (hrana i slično) koje se, takođe, može reciklirati i od kojeg se može praviti kompus, odnosno đubrivo.
- U tridesetak opština u Srbiji započeto je izdvajanje otpadne plastike, limenki i papira, a neke su uvele i sistem „dve kante“. U jednu se izdvaja organski otpad a u drugu suvi, kao što je plastična ambalaža i slično - kaže Perovićeva.
Industrija stvara oko tri puta manje otpada od stanovništva. Tačnije, oko 800.000 tona godišnje. Međutim, tu ne spada oko 300.000 tona elektrofilterskog pepela godišnje, koji stvara ozbiljne probleme iako se može koristiti u putogradnji.
U Srbiji postoji 254 firme koje se bave preradom otpada, a najviše se sakupi i preradi metalnih materijala. Prema rečima Perovićeve, u ovoj industriji bi od procesa sakupljanja do same prerade moglo da se u naredne dve godine zaposli i do tri hiljade ljudi.
- Otpadni papir se izvozi, dok većina naših fabrika zasniva proizvodnju na otpadnom papiru - tvrdi Perovićeva.
Iako nemamo dovoljno kapaciteta za preradu, ni postojeći se ne koriste u potpunosti jer se ne sakuplja dovoljna količina sirovina.
- U Novom Sadu postoji centar za separaciju otpada dok u Beogradu veliki broj ljudi odvaja otpad na samim deponijama. Najveći problem trenutno je uspostaviti kontrolisani sistem sakupljanja sirovine, a važno nam je da stignu strane investicije za preradu - smatra Gordana Perović.
Predsednik Srpskog udruženja za reciklažu Milan Ilić kaže da se godišnje u Srbiji može sakupiti i do 20.000 tona plastike, a sakupi se samo oko devet odsto.
- Prerada otpada je skupa jer svako u tom lancu treba da zaokruži svoj interes, a profit je u finalnom proizvodu. Na primer, umesto da platite granulat jedan evro, dobijemo ga za pedeset evrocenti. Oprema košta i do pet miliona evra i to je najveći razlog što se reciklaži ne posvećuje dovoljno pažnje - kaže on.

Ostale vestiArhiva