"Kada dođemo na vlast, rešićemo problem nezaposlenosti", ovo je obećanje sa kojim u predizbornim kampanjama nastupaju gotovo sve političke partije. Da li zbog činjenice da se bliže izbori, tek u prethodnih par meseci, nezaposlenost je ponovo hit tema ekonomskog tima Vlade Srbije. Iz prvog plana izašli su uobičajne makroekonomske tegobe kao što su inflacija ili deficiti sa raznih strana, a u čuvenoj dilemi - visoka stopa inflacije ili nezaposlenosti, prevagnula je zabrinutost za sudbinu armije građana bez posla. U Srbiji je zvanično bez posla gotovo milion ljudi, a trećina nezaposlenih mlađa je od 30 godina, što je jasan pokazatelj da nema dovoljno stranih investicija koje bi omogućile otvaranje novih radnih mesta. Procenjuje se da otvaranje jednog radnog mesta u proseku košta 7.500 evra.
Prema podacima ankete o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti niža je u odnosu na broj evidentiranih građana koji na birou traže posao, i iznosi 21,8 odsto. To znači da je "stvarno" nezaposleno oko 650 hiljada građana Srbije. Podaci, takođe, ukazuju na to da "siva" ekonomija radne snage obuhvata oko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda. Prema rečima ministra rada i zapošljavanja Slobodana Lalovića, zbog rada na crno Srbija godišnje gubi 200 miliona evra. Statistika ne ide naruku Srbiji ni kada je reč o dužini čekanja na posao, jer se uspehom smatra ako se do posla dođe u roku kraćem od četiri godine, dok u zemljama Evropske unije taj period nije duži od šest meseci. Kada komentarišu visoku stopu nezaposlenosti, državni zvaničnici ne libe se da kažu da je radna snaga u Srbiji previše razmažena i da ne želi da prihvati posao koji odgovara njihovoj stručnoj osposobljenosti. Treba, međutim, podsetiti da procenat takvih slučajeva svakako nije toliki da bi odgovorni za stanje u zemlji mogli na njega da se pozivaju kada hoće sebe da opravdaju. U tom kontekstu optimistično zvuči izjava ministra rada da će u naredne dve godine, zahvaljujući osmišljenoj aktivnoj politici zapošljavanja biti otvoreno oko 150 hiljada novih radnih mesta.
Prema rečima Radovana Ristanovića, direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, proces restrukturiranja privrede izneo je na videlo "prikrivenu" nezaposlenost, i potvrdio da vlasnička transformacija ubrzava otpuštanje radnika.
- To znači da će u narednom periodu procenat smanjenja nezaposlenosti u velikoj meri zavisiti od investicija u privatnom sektoru, kako bi se mogućnosti za novo zapošljavanje širile brže od stope gubitka poslova zbog restrukturiranja. Prošle godine broj zaposlenih iznosio je 2.068.964, i u odnosu na 2004. godinu povećan je za 0,9 odsto. Broj samozaposlenih je porastao za 11 odsto, dok je broj zaposlenih u preduzećima, ustanovama i organizacijama smanjen za 2,1 odsto. Struktura tražnje za radnom snagom se menja, tako da je broj zaposlenih u privatnom sektoru u porastu, dok broj zaposlenih u državnim preduzećima i javnom sektoru opada. Stopa rasta varira od sektora do sektora privrede, što ukazuje na potrebu premeštanja radne snage iz sektora koji opadaju u propulzivne grane. Reč je, pre svega, o uslužnim delatnostima poput turizma i ugostiteljstva, osiguranja, finansijskog posredovanja, komunikacija, saobraćaja, obrazovnih usluga, zanatskih usluga - kaže Ristanović.
On ističe da je pored nedovoljnog priliva direktnih stranih investicija kao osnove za otvaranje novih radnih mesta, osnovni problem koji nezaposlene sprečava u traženju i nalaženju posla, na jednoj strani stav prema radu i nerealna očekivanja da država treba da rešava individualni problem nezaposlenosti (što ne znači da ne treba da stvara uslove za zapošljavanje), dok se na drugoj strani kao ograničavajući faktori javljaju neusklađenost znanja i veština nezaposlenih sa potrebama poslodavaca (tzv. strukturni aspekt nezaposlenosti), kao i nizak kvalitet tražnje za radnom snagom u određenim slučajevima (uslovi rada, standard i sl.).
Na pitanje da li je tržište radne snage prilagođeno potrebama i novinama koje donosi proces tranzicije, Ristanović ističe da novinu u pogledu zahteva za radnom snagom u odnosu na period od pre 10 ili više godina, predstavlja zaokret od socijalnih i formalnih kriterijuma za regrutovanje kadra- ka stručnim.
Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku kaže za Danas da je najava ministra za rad o otvaranju 150 hiljada novih radnih mesta za dve godine previše optimistična. On ističe da bi prema procenama stručnjaka, rast bruto domaćeg proizvoda u narednih šest godina trebalo da iznosi najmanje pet a najviše sedam odsto. To znači da bi u tom periodu moglo da se otvori od 130 do 200 hiljada novih radnih mesta. Analize su pokazale da najveći broj nezaposlenih može da apsorbuje sektor malih i srednjih preduzeća jer se u javnim preduzećima očekuje pad zaposlenosti, dok će društveni sektor do 2012. godine potpuno iščeznuti.
- Ukoliko se ostvare ove prognoze, stopa nezaposlenosti za šest godina neće pasti ispod deset odsto. To znači da bi broj nezaposlenih mogao da padne na oko 400 hiljada i da se na toj granici zaustavi - zaključuje naš sagovornik.

Fond za preduzetnike "težak" 11 miliona evra

Prema podacima Ministarstva privrede, u proteklih godinu i po dana u Srbiji je osnovano oko 600 samostalnih radnji, a podneto je 1.800 zahteva za otvaranje. Za te namene iz budžeta je izdvojeno devet miliona evra, Vlada će uskoro oformiti fond za preduzetnike sa početnim kapitalom od oko 11 miliona evra.

Ostale vestiArhiva