Odbeglog haškog optuženika Vlastimira - Rođu Đorđevića odala je, kako saznaje „Blic“, njegova dugogodišnja prijateljica. Radi se o jednoj od carinica uhapšenih protekle nedelje zbog lažiranja dokumentacije za uvoz automobila. Pritisnuta dokazima, ona je pripadnicima UBPOK-a ponudila nagodbu.
Inspektori su bili sumnjičavi, tvrdi izvor iz UBPOK-a, ali žena je uporno tvrdila da ima „kontakt sa Rođom“. Obavešteni su BIA i Odeljenje MUP-a za poteru za haškim beguncima. Prethodno ozvučena, u prisustvu pripadnika BIA, sa svog mobilnog telefona pozvala je Đorđevića i na taj način haški begunac je lociran u Budvi. Identifikacijom glasa potvrđeno je da je reč o Đorđeviću i akcija je mogla da počne.
Ne želeći da čekaju da Đorđević nešto posumnja ili čuje vest o hapšenju njegove ljubavnice, kako se ona predstavila UBPOK-u, operativci policije stupili su u kontakt sa crnogorskim kolegama. Ostalo je bilo stvar tehnike hapšenja i saradnje policija Srbije i Crne Gore, o čemu je javnost već obaveštena. Priča o povezanosti ruske, srpske i crnogorske tajne policije i nameštanja hapšenja Đorđevića, pada u vodu jer crnogorska policija do informacije iz srpskog MUP-a nije imala podatke o Đorđevićevom prisustvu u Budvi. S obzirom na to da će se Đorđević danas naći u sudnici Haškog tribunala, možda ćemo direktno od njega čuti gde je sve bio do sada i kako je tačno uhapšen.
O okolnostima pod kojima se u Budvi našao ovaj penzionisani general policije, nakon šestogodišnjeg bekstva, nije bilo poznato Tribunalu, tvrdi Refik Hodžić, portparol ovog suda. Crnogorske vlasti, kao ni policija, još ne žele da saopšte informaciju o tome kako, kada i uz čiju pomoć se Đorđević našao u Budvi, pod izgovorom da srpska tajna policija, od koje su i dobili dojavu o kretanju najnovijeg haškog pritvorenika, još uvek izvodi operaciju otkrivanja njegovih pomagača i prebacivanja iz Rusije u Crnu Goru.
Istražni sudija Mušika Dujović rekao je za „Blic“ da nije imao najavu da će Đorđević biti uhapšen, ali takođe nije otkrio nijedan detalj izjave ovog haškog optuženika date u Centru za bezbednost u Podgorici, gde je prebačen nakon hapšenja, a potom direktnim letom prevezen u Hag.
U nedostatku zvaničnih informacija, spekulacije o okolnostima koje su ga dovele iz Moskve u Budvu smenjivale su do juče jedna drugu. Od toga da je razlog za njegov dolazak u Crnu Goru teško zdravstveno stanje, što se ispostavilo netačnim - u Tribunalu je nezvanično potvrđeno da je sasvim solidnog zdravlja - do toga da je pre deset dana stigao iz Moskve direktnim letom na tivatski aerodrom, ubačen u političku igru srpskih, ruskih i crnogorskih službi u dogovoru sa Tribunalom. Po toj verziji Đorđević je iz Moskve u Crnu Goru stigao sa lažnim srpskim ispravama gotovo istovremeno kao i agent ruske obaveštajne službe Sergej Lebedov, čija je poseta prošle sedmice Podgorici i Budvi zvanično obelodanjena. Nekoliko izvora iz crnogorske policije potvrdilo je da je Đorđević u Crnu Goru stigao sa ruskim prijateljima, koji su mu ne samo obezbedili lažne isprave, već i obećali pomoć u podizanju građevinske firme. Drugi izvori tvrde da je u Budvi dve i po godine, gde je radio kao građevinac ili preduzimač.
Neki crnogorski mediji navode da je promenio nekoliko utočišta u ovom gradu, pre no što je smešten u kuću u naselju Lazi, udaljenom od Budve nekoliko kilometara, gde je i uhapšen. Ne postoji, međutim, nijedan očevidac munjevito izvedene akcije hapšenja. Niti ga je iko tamo ikada video. To se opet objašnjava time da je iskusni policajac znao kako da prođe neopažen. Dolazio je kući u kasnim večernjim satima, pazeći da ga neko ne prepozna, iako je sa dužom bradom i kosom njegov izgled bitno izmenjen.
Nemoguće je, takođe, bilo i saznati i kako se zvala građevinska firma čiji vlasnik je bio uhapšeni policijski general. Teško je to otkriti među stotinu građevinskih firmi, od kojih su mnoge vlasništvo srpskih građana, a koje izvode radove u ovom turističkom gradu.
Ma kako bilo, kao što se misteriozno pojavio u Budvi, tako je i nestao još aprila 2001, posle otkrivanja masovnih grobnica u Batajnici, Bajinoj Bašti i Petrovom Selu. Od tada se spekulisalo da se krije u Srbiji u svojoj vikendici, da je možda čak i u Hagu, ili negde pod lažnim identitetom u haškoj zaštiti zbog svedočenja protiv Miloševića. Spekulisalo se čak i da je ubijen.

Del Ponteova u SB UN: Srbija je posvećena saradnji
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte rekla je juče pred Savetom bezbednosti UN da hapšenja generala Zdravka Tolimira i Vlastimira Đorđevića pokazuju da je Srbija posvećenija punoj saradnji sa Tribunalom.
Ona je izjavila i da „veruje“ da su četvorica preostalih begunaca Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Goran Hadžić i Stojan Župljanin i dalje u Srbiji ili u njenom domašaju, istovremeno priznajući da nema nikakve informacije, gde je tačno Karadžić i ko traga za njim.
„U proteklih nekoliko nedelja, primetili smo opšti napredak u nivou saradnje Srbije sa Haškim tribunalom“, podvukla je Del Ponteova, napominjući da su joj tokom nedavne posete Beogradu, „vlasti na različitim nivoima izrazile jasnu odlučnost da obezbede svu neophodnu pomoć u lociranju i hapšenju preostalih begunaca“.
Hapšenja Tolimira i Đorđevića „pokazuju posvećenost Srbije punoj saradnji sa Tužilaštvom“. „Moram da kažem i da je proteklih nedelja Srbija odgovorila na većinu naših zahteva za pomoć i mi trenutno proučavamo materijale koje smo dobili“, rekla je Del Ponteova.
Ona je napomenula da su vlasti u Beogradu „direktno sarađivale“ sa Haškim tužilaštvom na lociranju generala Đorđevića u Crnoj Gori, gde je juče uhapšen.
Glavni tužilac je predložila Savetu bezbednosti UN oprez pri određivanju budućnosti Kosova kako se ne bi ugrozili napori za hapšenje haških optuženika.

Glavni arhitekta asanacije terena
Đorđević je od 1. juna 1997. godine bio pomoćnik ministra u MUP-u Srbije i načelnik Resora javne bezbednosti. U optužnici Haškog tribunala tereti se „da je od 1. januara do 20. juna 1999. planirao, podsticao, naredio, počinio ili na drugi način pomagao i podržavao hotimičnu i široko rasprostranjenu ili sistematsku kampanju terora i nasilja uperenu protiv albanskog civilnog stanovništva na Kosovu“. Prema optužnici, individualno je odgovoran za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.
Prvobitno je optužen u združenoj optužnici sa još petoricom srpskih političara i generala - Milanom Milutinovićem, Nikolom Šainovićem, Dragoljubom Ojdanićem, Nebojšom Pavkovićem, Vladimirom Lazarevićem i Sretenom Lukićem. Nedostupan Haškom tribunalu u vreme početka suđenja Milutinoviću i saoptuženima, jula prošle godine, postupak protiv Đorđevića je izdvojen. Đorđević je optužen i pred srpskim pravosuđem kao „glavni arhitekta asanacije terena“. Osumnjičen je za prevoženje i pokopavanje leševa albanskih civila u masovnim grobnicama u Srbiji. Avgusta 2006. postao je glavnoosumnjičeni za ubistvo trojice braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla.

DSS: Ko je skrivao Đorđevića tri godine?
Demokratska stranka Srbije postavlja više pitanja vezanih za slučaj haškog optuženika Vlastimira Đorđevića, a jedno od njih je i ko ga je u Crnoj Gori skrivao tri godine, izjavio je portparol DSS-a Andreja Mladenović.
On je na konferenciji za novinare podsetio da je Srbija prošle godine optuživana da krije sve haške begunce i da su zato prekinuti pregovori o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, dok je Crna Gora, koja je tada još bila u državnoj zajednici, pohvaljivana, a Đorđević je bio na njenoj teritoriji. DSS postavlja pitanje komesaru EU za proširenje Oliju Renu i glavnom tužiocu Haškog tribunala Karli del Ponte kako je moguće da se Srbija optužuje za skrivanje svih haških optuženika, a da se onda ti optuženici hapse na teritoriji susednih država.

Ostale vestiArhiva