Beograd - Žetva pšenice ove godine počela je znatno ranije nego što je poljoprivrednim kalendarom predviđeno, a stručnjaci posle prvih otkosa prognoziraju prosečan rod od 3,5 tona po hektaru u centralnoj Srbiji do četiri tone po hektaru u Vojvodini. Kombajni su već drugi dan na njivama u šabačkom kraju a od 17,5 hiljada hektara, koliko je ove godine pod pšenicom, očekuje se da će samo u opštini Koceljeva prinos biti za deset odsto slabiji od proseka, ybog šteta koje je tom području naneo grad. Kada je reč o kvalitetu, hektolitarska težina pšenice je oko 80, što je u granicama JUS standarda i takođe na prošlogodišnjem nivou. U srednjem Banatu žetva pšenice je započela na oko 55 hiljada hektara i prema prvim procenama stručnjaka prinosi će zbog loših vremenskih uslova biti slabiji nego lane.
Prvi zvanični podaci o prinosima pšenice biće objavljeni početkom iduće nedelje i procenjuje se da će prosečan rod u čitavoj Vojvodini biti na nivou od 3,5 do 3,8 tona po hektaru. Otkupna cena pšenice ovogodišnjeg roda od devet i deset dinara za kilogram, koja se ostvaruje na prijemnim mestima, nerealno je niska. Cena bi trebalo da se kreće oko 12 dinara kako proizvođači ne bi bili destimulisani za proizvodnju hlebnog zrna u narednoj sezoni - kaže za Danas Milica Milovac, agronom u Institutu za poljoprivredu u Zrenjaninu.
Na inicijativu novog ministra poljoprivrede početkom juna ove godine prvi put je obrazovan Tim za praćenje žetve 2007. Obrazlažući motive osnivanja ovog tela ministar Slobodan Milosavljević je naveo da je žetva pšenice najvažniji posao u poljoprivredi, pre svega zbog zadovoljenja bilansnih potreba stanovništva. Tim je, prema njegovim rečima, obrazovan pre svega da bi pomogao poljoprivrednicima i u njega su ušli predstavnici Republičkog hidrometeorološkog zavoda, zadružnih saveza, mlinara, Produktne berze, poljoprivrednih instituta i nauke. Sima Matić, direktor Žitovojvodine, jedan od članova ovog tima, smatra da je pšenica strateški proizvod i da se stoga prema njoj ne može odnositi kao prema svakoj drugoj robi. Na posredan način formiranje Tima je i odgovor novog saziva Ministarstva poljoprivrede na dilemu da li je pšenica strateški proizvod ili je, kako su to tvrdili u prethodnom sazivu, treba tretirati kao svaku drugu poljoprivrednu kulturu.
Drugo sporno pitanje su garantovane cene pšenice. Tu valja podsetiti da u Srbiji od 2002. godine otkupnu cenu pšenice više ne utvrđuje država. Dakle, već nekoliko godina Vlada ne propisuje na jedinstveni način tzv. garantovane ili zaštitne cene pšenice, u skladu sa opredeljenjem da to treba da radi tržište.
Na svetskim berzama pšenica u ovom trenutku ima dosta visoku cenu, oko 180 dolara po toni. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu, našoj referentnoj berzi, tokom prošle nedelje, sa početkom žetve, osvanule su i prve količine pšenice roda 2007.(oko 300 tona ). Tako se konačno moglo u praksi proveriti koju cenu će imati pšenica ovogodišnjeg roda. Na novosadskoj Produktnoj berzi, tek požnjevenom pšenicom, uz promptnu isporuku, trgovalo se po ceni od 10,80 dinara po kilogramu, ili 10 dinara bez uračunatog PDV. U trgovini pšenicom roda 2007. na "zeleno" (kupovina pre žetve) ostvarena je prosečna cena od 10,76 dinara po kilogramu, uz tendenciju da se cene pšenice roda 2007. i na terminskom i na SPOT tržištu približavaju. Cena pšenice iz žetve 2006. godine bila je još uvek na nivou od 12,72 dinara po kilogramu, uz trend opadanja tražnje. Na drugoj strani, kod pšenice ovogodišnjeg roda tražnja je stoprocentno pokrila ponudu, pa se može prognozirati da će se cene nove i stare pšenice ujednačavati, kako žetva bude odmicala.
Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije, procenjuje da bi naši proizvođači pšenice bili zadovoljni cenom od 11 dinara po kilogramu. Prethodna, tehnička vlada je čvrsto obećala da će premirati pšenicu, i ukoliko se odobri dva dinara po kilogramu, a mlinari plate devet, to bi bila otkupna cena koja bi koliko -toliko pokrila ekonomsku računicu poljoprivrednika koji se bave proizvodnjom hlebnog žita i zadržala ih u tom poslu. Naravno, pod kojim uslovima će se pšenica stvarno otkupljivati odlučiće tržište i poslovni interesi proizvođača, prerađivača, izvoznika i drugih učesnika u pšeničnom biznisu.
Prema zvaničnim statističkim podacima, prošle godine proizvedeno je 1,9 miliona tona pšenice, ili 6,6 odsto manje nego 2005. godine, kada je požnjeveno nešto iznad dva miliona tona. Prema istom izvoru, podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle jeseni pšenica je posejana na 556.840 hiljada hektara, što je 2,5 odsto više nego 2005. godine. Tokom jeseni 2006. godine setva pšenice se često odvijala van agrotehničkih rokova. To je bilo uzrokovano zakasnelom žetvom nekih prolećnih useva, ali i relativno nepovoljnim vremenskim prilikama koje su pratile setvu pšenice roda 2007.
Celokupnu vegetaciju pšenice roda 2007. pratile su dosta specifične vremenske prilike, od blage zime do suše u aprilu, posle koje su usledile obilne padavine. Ovogodišnja žetva pšenice počela je dvadesetak dana pre uobičajenog roka. Ipak, naši poljoprivredni stručnjaci ocenjuju da se, kada se sve sabere i oduzme, može očekivati jedna solidna žetva pšenice, u svakom slučaju dovoljna da se zadovolje domaće potrebe. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović procenjuje da će prinosi pšenice po hektaru biti u granicama proseka, od oko 3, 5 tona u centralnoj Srbiji, do oko 4 tone u Vojvodini.
Konačno, ostaje pitanje hoće li, ili neće biti, subvencija za proizvođače pšenice. U resornom ministarstvu kažu da će ih svakako biti, čeka se samo definitivno usvajanje budžeta u Skupštini Srbije.

Ostale vestiArhiva