Do jeseni će biti poznata strategija završetka procesa privatizacije kao i koji su konkretni kriterijumi za besplatnu podelu akcija građanima, a koja će otpočeti iduće godine. U toku je izmena Zakona o privatizaciji, a očekuje se i stručna javna rasprava. Po nekim računicama, oko četiri miliona građana koji u dosadašnjem procesu privatizacije nisu dobili akcije, mogli bi da očekuju da će po završetku prodaje javnih preduzeća, besplatno dobiti hartije od vrednosti iz Privatizacionog registra, vredne 1.000 evra.
Širok je krug građana koji će moći da ostvare pravo na besplatne akcije. Počev od zaposlenih u republičkim i lokalnim javnim preduzećima, radnika u zdravstvu, prosvetu, vojsci, policiji, sudstvu, kulturi. Pravo da dobiju deo privatizacionog kolača imaće i zaposleni u državnoj upravi, penzioneri, nezaposleni i svi ostali punoletni građani koji do sada nisu dobili akcije. Ono što je izvesno jeste da pravo na akcije bez naknade neće imati građani koji su to pravo u celini ili delimično ostvarili kao zaposleni.
Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, najavio je da bi podela besplatnih hartija od vrednosti mogla da se realizuje već sledeće godine. Međutim, prvo će morati da se pripreme odgovarajući zakonski propisi koji će omogućiti da se u vidu besplatnih akcija podeli i po 15 odsto vrednosti preduzeća koja će tek biti predmet privatizacije. Akcije će biti deljene iz Privatizacionog registra, a u njemu će se nalaziti 15 odsto akcija svih javnih preduzeća koja će biti privatizovana putem tendera. Među prvima, to su Naftna industrija Srbije i „Jat ervejz“.
- Pravo na podelu besplatnih akcija preduzeća, uključujući i javna, u Srbiji će imati svi punoletni građani, osim onih koji su to pravo već ostvarili. Akcije će se deliti iz Privatizacionog registra - objašnjavaju u Agenciji za privatizaciju.
Po sadašnjem propisu, akcije evidentirane u Privatizacionom registru biće podeljenje građanima u roku od dve godine, nakon završetka roka predviđenog za privatizaciju. A to je do 2010. godine.
Podeljeni su, međutim, stavovi koja kategorija građana treba da dobije akcije. Branko Pavlović, konsultant malih akconara, smatra da bi morala da se napravi razlika o kojim je tačno punoletnim građanima reč.
- Pravično je vezivati podelu akcija sa godinama staža, a ne godinama života. Sada se menjaju osnove za podelu. Kada je krajem devedestih godina počela deoba besplatnih akcija, one su imale beneficiranu cenu, kasnije je bila besplatna podelu, a ključne su bile godine radnog staža. Sada se zagovara da u raspodeli kapitala učestvuju svi građani jednako. Međutim, to nije pitanje milostinje, već učešća u raspodeli onih koji su stvarali kapital koji se deli. Normalno je da oni koji su stvarali dobijaju akcije, a oni koji to nisu - ne - ističe Pavlović.
Po rečima našeg sagovornika, besmisleno je u ovom trenutku govoriti o besplatnoj podeli akcija, naročito ako se ima u vidu vrednost hartija od vrednosti preduzeća prodatih na tenderu u Privatizacionom registru, a koja trenutno iznosi najviše 200 miliona evra.
- Tih 15 odsto vrednosti NIS-a, koji će se prvi prodati na tenderu, a naći će se u Privatizacionom registru, nije ni izbliza dovoljno da bi se zadovoljilo pravo četiri miliona građana. Povećanjem vrednosti na oko 400 miliona evra u Privatizacionom registru, svako od građana mogao bi da dobije po 100 evra, što je mali iznos. Jedini ispravni koncept bio bi da se sva javna preduzeća, i na republičkom nivou, gde ih ima osam-devet velikih, i sva na lokalnom (ukupno oko 560), postanu akcionarska društva. To bi omogućilo da se i pre završetka privatizacije državnog kapitala besplatno podeli 15 odsto akcije zaposlenima - kaže Branko Pavlović i dodaje da bi preostalih 15 odsto otišlo u Privatizacioni registar koji bi se registrovao kao investicioni fond, dok bi država dobila 70 odsto akcija.
Procenjuje se da bi Privatizacioni registar, po završetku prodaje javnih preduzeća putem tendera imao akcije vrednosti oko četiri milijarde evra. To je, ako se raspodeli na četiri miliona građana, oko 1.000 evra akcija.
Iako još nije započeto sprovođenje besplatne podele akcija, a još nisu ni utvrđeni precizni kriterijumi, proteklih godina sporadično su se pojavljivali posrednici, često se pozivajući „na veze“ u Ministarstvu privrede, koji uz proviziju građanima nude upis besplatnih akcija. Nema grada širom Srbije gde nije osnovano udruženja za upis besplatnih akcija. Novi Sad, Zemun, Novi Beograd, Apatin, Subotica, samo su neki od njih. Uprkos apelima sindikata i nadležnih iz Agencije za privatizaciju da je reč o prevari, ne zna se tačan broj građana koji su platili od 200 do 300 dinara učlanjenje u ova udruženja koja su, naivnim članovima, obećavala da će upisom u odgovarajući spisak dobiti pravo na besplatne akcije.
U Agenciji za privatizaciju kažu da ne postoji pravni osnov za sankcionisanje ovakvih udruženja, kao i da oni stalno upozoravaju građane na mogućnost manipulacije.

Ko ima pravo na akcije
-zaposleni u republičkim javnim preduzećima - EPS, NIS, ŽTP, „Srbijašume“ „Srbijavode“, „Jat ervjez“, JP „Aerodrom“, JP RTS, „Telekom“, JP „Nacionalni park“...
-zaposleni u lokalnim javnim preduzećima - komunalne službe, gradski prevoz, pijace, čistoća...
-zaposleni u državnoj upravi
-zaposleni u zdravstvu, prosveti, sudstvu, kulturi
-zaposleni u vojsci i policiji
-penzioneri
-nezaposleni

Ostale vestiArhiva