Ogorčen dugim čekanjem, iako je u zakazanom terminu s detetom bio u KCS, Marko se za pomoć obratio zaštitniku prava pacijenata u ovoj ustanovi. Ombudsman je prosledio primedbu direktoru i od njega dobio šturi odgovor "nedostaju kadrovi".
Naravno da Marko nije bio zadovoljan, ali to je sve što je zaštitnik prava pacijenata mogao da uradi za njega. Slično je prošlo i ostalih osam pacijenata, koliko je ukupno od početka godine do danas pokušalo na ovaj način da ostvari svoja prava u Kliničkom centru Srbije.
- Na svaku primedbu pacijenata, mi se obraćamo direktoru ustanove u kojoj se problem pojavio, a on traži izveštaj od načelnika odeljenja. Ako pacijent nije zadovoljan ostaje mu da se žali inspekciji Ministarstva zdravlja ili sudu - objašnjava Miodrag Trifunović, ombudsman u KCS.
- Ako hoćemo da advokat pacijenata valjano obavlja svoj posao, onda ne može da ga bira i plaća direktor ustanove u kojoj radi. On ne bi smeo da sedi samo u svojoj kancelariji, već mora stalno da šeta po odeljenjima, da se raspituje kod pacijenata da li ima nekih problemajer oni koji su vezani za postelju ne mogu ni da mu se požale - kaže Jasmina Lechajtner, predsednica Udruženja za prava pacijenata „Re-akcija“
Advokat građana u KCS, Trifunović kaže da se često dešava da pacijenti ne žele da podnesu pismenu žalbu, čak ne žele ni da se predstave, već samo hoće da ukažu da problem postoji. Najviše pritužbi stiže na dugo čekanje iako su pregledi zakazani, zatim na duge liste čekanja, na neljubaznost osoblja, ali je bilo pritužbi i na higijenu. On dodaje da godišnje na njegova vrata s pismenom žalbom zakuca nešto manje od dvadesetak nezadovoljnih pacijenata, ali da je tri puta više onih koji se usmeno požale.
Ovako mali broj pritužbi u KCS ne znači da sve funkcioniše besprekorno. Na protiv, brojne ankete, ali i žalbe koje stižu udruženjima pacijenata pokazuju da je većina pacijenata nezadovoljna tretmanom kod lekara. Predstavnici udruženja pacijenata, ali i pravnici koji rade u zdravstvenim ustanovama kao ombudsmani slažu se u tome da se pacijenti najverovatnije plaše kakav će tretman imati kada se lekaru, na kog su se žalili, ponovo obrate za pomoć. "Ako ste nezadovoljni kako radi vaš mehaničar, lako ga je zameniti, ali s lekarima nije tako", smatraju naši sagovornici.
Za razliku od zvaničnog ombudsmana, mnogo više pritužbi na rad lekara stiže Udruženju za zaštitu prava pacijenata "Re-akcija". Jasmina Lechajtner kaže da je dobro što postoji zaštitnik prava pacijenata u svakoj zdravstvenoj ustanovi, ali da oni trenutno ne obavljaju nikakvu funkciju. Ona kaže i da često pacijenti od inspekcije dobiju odgovor da su izašli na teren, ali da nisu nadležni za kvalitet rada stručnjaka te da se pacijent obrati referentnim ustanovama.

Prava pacijenata
Ministarstvo zdravlja je od 18. juna pokrenulo jednomesečnu medijsku kampanju za prava pacijenata u sistemu zdravstvene zaštite. Kroz TV spotove, brošure, bilborde, pacijenti će se informisati o pravu na dostupnost zdravstvene zaštite, na slobodan izbor, privatnost i poverljivost informacija, na samoodlučivanje i pristanak, na uvid u medicinsku dokumentaciju, tajnost podataka...

Kamere za operacije
Udruženje "Re-akcija" zalagaće se u narednom periodu da se u operacione sale, ali i sale u kojima se obavlja obdukcija, uvedu kamere. Video nadzor ne košta mnogo, a mogao bi puno da pomogne u rešavanju nedoumica na temu da li je bilo propusta u radu zdravstvenih radnika, kaže za "Blic nedelje" predsednica Udruženja Jasmina Lechajtner.

Ostale vestiArhiva