Vesti
Politika
Putin će od Buša tražiti nastavak pregovora
29.06.2007. 19:17
Izvor: Mondo
Putin će od Buša tražiti nastavak pregovora
Predsednik Rusije Vladimir Putin tražiće u susretu sa predsednikom SAD Džordžom Bušom da se nastave pregovori Beograda i Prištine o statusu Kosova, izjavio je savetnik ruskog predsednika za medjunarodnu politiku Sergej Prihodko.
Što se tiče "oštrog" kosovskog problema ruska strana nemarava da vodi "ozbiljan razgovor", kazao je Prihodko Interfaksu uoči susreta Putina i Buša u SAD.
"Naš cilj je da u Savetu bezbednosti UN iskoristimo šansu koja i dalje postoji da se obnove pregovori Beograda i Prištine, na izbalansiranoj osnovi, kako bi našli takav kompromis o statusu pokrajine, koji bi mogao biti odobren u Savetu bezbednosti UN i ne bi stvarao negativne presedane u rezličitim regionima sveta", naveo je Prihodko.
On je naglasio da se Moskva ne može složiti sa situacijom u kojoj "jednu zemlju kažnjavaju za greške prethodnog režima, rasparčavajući njenu teritoriju, uprkos njenim željama".
Prihodko je, medjutim, odbio da komentariše mogućnost da Rusija upotrebi veto u Savetu bezbednosti UN ako joj tekst rezolucije o Kosovu ne bude odgovarao.

Sejdiju: Kosovo će tražiti alternativni put
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju izjavio je da će kosovske institucije tražiti alternativni put za postizanje nezavisnosti, ukoliko ne uspe predlog medjunarodnog izaslanika Martija Ahtisarija, preneli su prištinski elektronski mediji.
Sejdjiu, koji je i predsedavajući prištinskog pregovaračkog tima, rekao je da bi momentalno rešenje statusa išlo u korist "opšte stabilnosti Kosova i svih njegovih gradjana".
Mediji su preneli da se član pregovaračkog tima Hašim Tači usprotivio mogućnosti novih pregovora o statusu Kosova, naglašavajući da "nezavisnost nema alternativu".
Sejdiju i Tači su se oglasili posle izjave ministra inostranih poslova Belgije Karola de Guhta da je u medjunarodnoj zajednici poraslo raspoloženje da najavljeni pregovori Prištine i Beograda budu organizovani bez prejudiciranja ishoda, ukoliko ne bude postignut dogovor.

Jeremić: NATO da obezbedi mir na Kosovu
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić insistirao je tokom Bezbednosnog foruma Evroatlanskog partnerskog saveta u Ohridu, na tome da je NATO obavezan da obezbedi mir i bezbednost za sve gradjane Kosova.
"Kakvom god dinamikom da se bude odvijao politički proces (o rešavanju statusa Kosova), mir i bezbednost moraju se očuvati pre svega na Kosovu, ali i u regionu. NATO je odgovoran za mir i stabilnost na Kosovu", izjavio je Jeremić specijalnom izveštaču Tanjuga, posle diskusije o Kosovu u kojoj je učestvovao.
"Zahtevao sam i od generalnog sekretara NATO (Jap de Hop) Shefera i od svih ministara zemalja članica NATO sa kojima sam razgovarao, da je apsolutni prioritet očuvanje reda i mira na Kosovu i Metohiji u ovom trenutku kada prolazimo kroz jako delikatan politički proceš", rekao je on.
Jeremić je naglasio da je ponovio da je za Srbiju apsolutno neprihvatljiva bilo kakva nezavisnost Kosova i nametanje rešenja.
"Srbija traži nove pregovore. Mi smo spremni na nove pregovore i mi mislimo da će samo novi pregovori doneti mir i stabilnost na Balkanu", rekao je Jeremić.
On je dodao da Srbija "ima nove ideje, da je fleksibilna, da je spremna da razmotri sve opcije, osim odustajanja od svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta".
Tokom panel diskusije, šef srpske diplomatije je ocenio da je "teško da će se situacija promeniti" i da će biti usvojena rezolucija o Kosovu u Savetu bezbednosti.
"Ne čini se da će biti rezolucije Saveta bezbednosti da bi se proces nastavio kako ga je zamislio Ahtisari. Postoje samo dva načina da se nastavi odavde - jednostranost ili nastavak dijaloga. Jednostranost će doneti nestabilnost u Srbiji, ostatku regiona, a neki kažu i u drugim delovima sveta", ukazao je on.
Srbija će, prema njegovim rečima, raditi naporno sa svima da bi stvari bile pod kontrolom.
"Srbija će se ponašati odgovorno, osetljivo. Srbija će biti stub stabilnosti u regionu, bez ikakvih pretnji", zaključio je Jeremić.
Forumu Saveta za evroatlansku saradnju, na kojem su glavne teme, pored Kosova, situacija u Avganistanu i globalna energetska bezbednost, prisustvuju predstavnici svih 49 zemalja članica.