Beograd - Ono što Vladi nije pošlo za rukom ove, biće joj glavni cilj naredne godine. Na to se svodi upravo usvojen Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2008, 2009. i 2010. godinu, koji predviđa smanjenje učešća javne potrošnje u BDP za 1,7 odsto u narednoj i još 0,5 odsto u 2009. godini. Prema rečima ministra finansija Mirka Cvetkovića, javna potrošnja 2008. godine ne bi smela da pređe 39,7 odsto BDP a godinu dana kasnije morala bi da bude svedena na 39,2 odsto, što je, podsetimo, za 0,7 odsto niže nego što je bivša vlada planirala predlažući budžet za 2006. godinu. Usvajanjem ovogodšnjeg budžeta javna potrošnja u budžetu dostiže 41,4 odsto, i sa tako visokim procentom trošenja novostvorene vrednosti, Srbija se svakako ubraja među prve u Evropi.
Prema najavama ministra Cvetkovića, do takvog cilja se može doći ukoliko se budžetski rashodi za robe i usluge smanje za 10 odsto, subvencija za 5 odsto i ako se zamrzne fond plata na nivoa iz novembra ove godine. Vlada je očigledno poslušala savet ekonomista poput Stojana Stamenkovića, urednika MAT, koji je takođe u ovim sektorima video mogućnost smanjenja potrošnje, samo pod pretpostavkom da za to u izbornoj godini, kako je naglasio, postoji politička volja.
Ono što posebno brine ekonomiste, a proizlazi iz objašanjenja ministra Cvetkovića, je to da će čak uz zamrzavanje, kada se ispoštuju sve dogovorene korekcije sa sindikatima u ovoj godini, plate rasti do 15 odsto, dakle ponovo duplo brže od planirane inflacije i rasta BDP. Time će Srbija svakako zadržati primat po učešću mase zarada u godišnjem BDP u regionu JIE, koji drži i sada sa 3,3 odsto (prosek regiona je 2,8 odsto), a troškovi rada mogli bi da postanu glavna kočnica ubrzavanja privrednog rasta. Ekonomisti procenjuju da stopa rasta BDP u narednim godinama ne bi smela da bude niža od osam odsto. Tako visok rast BDP Vlada, međutim, ne planira. Iako je u prvom kvartalu ove godine on bio iznad tog procenta - iznosio je 8,7 odsto, projekcija za ovu godinu je rast od 5,9 odsto.
Pažnju u Memorandumu svakako privlači i najava smanjenja javnih investicija iz budžeta za 20 odsto. Kada je usvajan ovogodišnji budžet najvećim uspehom sama Vlada je ocenila to što je Nacionalni investicioni plan ponovo vratila u okvire budžeta u kome učestvuju sa 6,8 odsto. Inače, uz 44 milijarde dinara namenjenih kapitalnim investicijama, projektovano je i 26 milijardi dinara za kapitalne izdatke, tako da bi praktično desetina svih rashoda ove godine trebalo da ide u razvoj. Istina, ekonomisti su i do sada upozoravali da bi država morala da bude veoma restriktivna kada je reč o javnim investicijama i da se zadrži samo na onim nužnim, usmerenim na infrastrukturu, kako ne bi oterala privatne investitore, ali najavljeno smanjenje ostavlja dosta nedoumica oko toga da li je reč o još jednoj prihvaćenoj sugestiji ekonomske struke ili ne i da li je to u skladu sa obećanjem i bivše i sadašnje vlade o promeni u budžetskoj strukturi u korist investicija. Biće svakako zanimljivo videti i to koliko su ekonomisti poslušani kada su Vladi sugerisali smanjenje tekućih rashoda u idućoj godini za 2,5 do tri odsto.

Skroman rast BDP
Prethodnih šest godina BDP je rastao po prosečnoj stopi od 5,6 odsto godišnje, što je tek malo iznad svetskog proseka a znatno ispod nekih drugih zemalja u tranziciji. Memorandumom koji je pratio budžet za 2006. godinu, bilo je planirano da do 2008. prosečna stopa rasta BDP bude 5,7 odsto, s tim što je 2008. ta stopa trebalo da bude 7 odsto. Istim tim dokumentom, kao cilj je postavljeno i smanjenje učešća javne potrošnje u BDP ove godine na 39,6 a naredne na 38,5 odsto. Međutim, dogovarajući korekcije zarada sa sindikatima prosvete, zdravstva i kulture uoči vanrednih izbora, a i kasnije tokom obavljanja samo tehničkih poslova, bivša vlada je ponajviše doprinela da se učešće javne potrošnje u BDP 2007. vrati takoreći na nivo iz 2005. godine kada je bilo 41,8 odsto, i što je još zanimljivije, da to učešće bude više nego 2001. godine, kada javna potrošnja nije prelazila 39,1 odsto BDP.

Ostale vestiArhiva