Vesti
Društvo i ekonomija
Milosavljević o razvoju poljoprivrede i izvozu agrarnih proizvoda u EU
08.07.2007. 13:00
Izvor: RTS
Milosavljević o razvoju poljoprivrede i izvozu agrarnih proizvoda u EU
Ministar Slobodan Milosavljević izjavio je da su plasman i prodaja poljoprivrednih proizvoda, posebno izvoz na tržišta zemalja Evropske unije, jedan je od prioritetnih ciljeva na kojima će raditi u toku svog mandata Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
'Naćićemo kupce za plasman tržišnih viškova, uticaću na to da se od žita i nekih drugih ratarskih kultura pomerimo prema industrijskom bilju, duvanu, hmelju - ka onome što traže Evropa i svet, a moj posao je i da utičem na to da od primarnih proizvoda napravimo preradne kapacitete koji će zarađivati na tržištu', rekao je Milosavljević u intervjuu Tanjugu.
Milosavljević je podsetio na to da oko trećine našeg društvenog proizvoda potiče od poljoprivrede, a cilj ministarstva koje vodi je da se skinu postojeće barijere i značajno poveća izvoz poljoprivrednih proizvoda, jer jedino u oblasti poljoprivrede naša zemlja može da stvori evropski konkurentnu proizvodnju.
Milosavljević je naveo da je kod nas učešće primarne proizvodnje u bruto domaćem dohotku poraslo sa 10 odsto [koliko je iznosilo 1980. godine] na 20 procenata u 2000. godini. Primarna poljoprivredna proizvodnja predstavlja 27 odsto našeg ukupnog izvoza, a u toj proizvodnji direktno je uposleno 23 odsto ukupne radne snage.
Milosavljević je naveo da u Srbiji oko 40 odsto stanovništva direktno ili indirektno zavisi od poljoprivrede, precizirajući da, izuzetv grinfild investicija, zapravo, i nemamo drugi prostor za upošljavanej nove radne snage.
Srbija ima najmanju produktivnost u Evropi kada je poljoprivreda u pitanju, usitnjenost poljoprivrednih parcela je velika, a prosečna površina srpskog domaćinstva je oko 3,28 hektara, što je oko šest puta manje od evropskog proseka. Forsiranje ukrupnjavanja poseda jedno je od mogućih rešenja ovog problema, smatra Milosavljevcih.
On je istakao da Srbija u pogledu 'ekonomije obima' zapravo ne može da se takmiči sa najvećim poljoprivrednim zemljama, već šansu mora da traži, pre svega, u kvalitetu - poljoprivrednim proizvodima ekstra kvaliteta i prehrambenoj idustriji.