Naše firme koje posluju sa inostrastvom neće više morati da traže zaobilazne načine kako bi zadržale devize van zemlje, jer im je to postojeće zakonodavstvo praktično zabranjivalo. Neće više morati naše kompanije da otvaraju fiktivna preduzeća u inostranstvu, niti da "zaobilaznice" traže u naduvanim izvozno- uvoznim fakturama. Jednostavno, nov devizni zakon koji je pred poslanicima Skupštine Srbije na usvajanju mnoge od dosadašnjih prepreka za poslovanje sa inostranstvom otklanja, ali istovremeno uvodi i neka rešenja koja bi bar, kako zakonodavac pretpostavlja, pomogla da se spreči zaobilaženje zakona.
Kada se tome pridoda i rešenje po kome se u inostranstvu mogu slobodno kupovati vlasničke hartije od vrednosti koje nisu direktne investicije, kao i dužničke dugoročne hartije od vrednosti čiji su izdavaoci države članice OECD i međunarodne finansijske organizacije, ali i druge čiji je rejting utvrđen propisima NBS, kao i naše hartije od vrednosti izdate u inostranstvu i koje glase na stranu valutu, jasno je da se pred svima onima koji imaju dovoljno para za investiranje šire mogućnosti izbora, a što je posebno zanimljivo, prvi put se praktično domaće firme i pojedinci izjednačavaju u pravima koja imaju prema inostranstvu sa strancima koji u Srbiju dolaze i investiraju.
Da je to znak da je Srbija u reformama toliko otišla napred i da je njena privreda osposobljena da se sada pojavljuje kao investitor u inostranstvu, teško da bi iko mogao da zaključi. Ali, svakako, jeste znak da su se neke okolnosti ipak stekle za bar delimičnu liberalizaicju kapitalnih transakcija, a da pri tom za platni bilans neće predstavljati katastrofu ako se dogodi da neka domaća firma ili banka zaista iznese iz zemlje kapital kako bi izgradila neki pogon ili otvorila filijalu u nama susednim državama ili ako se u portfoliima nekih od budućih investicionih ili dobrovoljnih penzionih fondova budu našle i strane hartije od vrednosti. Naprotiv, s jedne strane bolje je da to čini na zakonski način nego izvrdavajući odredbe zakona kao do sada, s druge strane ta liberalizacija bi mogla da bude, ma koliko to možda zvučalo apsurdno, čak u ovom trenutku blagotvorna za smanjenje pritisaka na domaću tražnju, a samim tim i za porast inflacije. "Nemamo ništa protiv da i banke i preduzeća nastave da se zadužuju u inostranstvu ako će ta sredstva da investiraju van granica Srbije", ne kriju svoje stavove kreatori monetarne politike koji muku muče da sterilišu viškove likvidnosti upravljajući pri tom deviznim rezervama većim od osam milijardi evra. Konačno, ulazak vrednih inostranih hartija od vrednosti u Srbiju mogao bi i te kako da razigra i domaće finansijsko tržište.
Zagovornicima liberalne ekonomije upravo je to povod što se zalažu da kapitalne transakcije ne podležu nikakvim ograničenjima, ali iz Vlade poručuju da je za sada za tako nešto rano, no onog momenta kada dinar postane i eksterno konvertibilan, a to bi po optimističkim projekcijama ministra finansija Mlađana Dinkića moglo da se dogodi za 5-6 godina, onda ne samo da će sve kapitalne transakcija biti slobodne nego neće biti potrebe ni za postojanjem deviznog zakona. Dok se to ne dogodi, građani Srbije će moći da od banaka uzimaju devizne kredite za kupovinu nekretnina i da ih u devizama vraćaju, a sa štednog deviznog računa otvorenog u inostranstvu moći slobodno da koriste svoja sredstva u Srbiji, jer će transfer biti slobodan. Strana pravna lica će moći će da posle plaćenog poreza u Srbiji iznose kapital u inostranstvo, a ne samo kao do sada ostvarenu dobit, što će povećati njihovu zainteresovanost i za jednu novu vrstu posla, takozvani faktoring, odnosno otkupljivanje nenaplaćenih potraživanja i dugovanja. A svi oni uvoznici koji avansno budu plaćali robu, a ne uvezu je u zemlju u roku od pola godine, kao i izvoznici koji robu izvezu ali devize ne unesu u tom roku, povećaće time svoje kreditne obaveze, što će njihove bilanse dodatno opteretiti, dok im kao sankcija preti i krivična kazna za fiktivne ugovore ili neistinite isprave vredne preko 100 hilajda evra. Sva ta rešenja su, kako tvrde predlagači zakona, posledica prihvatanja realnosti, odnosno spremnosti da se više ne žmuri nad onim što se u finansijskim i privrednim tokovima zaista dešava.

Legalan način poslovanja i van granica Srbije

Odredbom da se "plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija, kao i sticanja svojne nad nepokretnostima pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica u inostratvo obavlja slobodno u skladu sa zakonom kojim se utvrđuje spoljnotrgovinsko poslovanje", otvara vrata svima onima koji imaju namere da svoje poslovanje šire van granica Srbije to čine na legalan način.

Ostale vestiArhiva