Stručnjaci procenjuju da će ovogodišnji rod pšenice, uz preostale lanjske zalihe, zadovoljiti potrebe domaćeg tržišta iako će to biti jedna od najlošijih žetvi u poslednjih 50 godina. Ove godine setva pšenice obavljena je, najvećim delom, van optimalnog roka ( zbog jesenjih i prolećnih kiša) i na manjim površinama. Od zasejanih 530 hiljada hektara, žetva se može očekivati na oko 450 hiljada hektara jer su zasadi na ostalim površinama uništeni poplavama. Uoči ovog, najznačajnijeg, posla za poljoprivrednike, još uvek se ne zna otkupna cena pšenice o kojoj se niko, sem poljoprivrednih proizvođača, ne izjašnjava. Samo poljoprivednici ukazuju na veće troškove proizvodnje i tvrde da bi realna otkupna cena trebalo da bude 14 odnosno 15 dinara, a "donja granica" je 12 dinara.
- Očekujemo prinos od tri do 3,2 tone po hektaru, odnosno trebalo bi da bude požnjeveno između 1,5 i 1,6 miliona tona pšenice. Potrebe domaćeg tržišta, po našim računicama kreću se od 1,7 do 1,8 miliona tona. Razlika će biti nadoknađena iz prošlogodišnjih zaliha koje iznose oko 200 hiljada tona. Zato tvrdim da neće biti nestašica, ali ni izvoza i rezervi pšenice. Ipak, dok i poslednje zrno ne bude u ambarima ili silosima mlinara sve prognoze su "uslovljene" vremenskim prilikama do, ali i za vreme žetve. Situacija se može promeniti početkom sledeće godine, jer se zbog slabijeg prinosa hlebnog žita u drugim zemljama očekuje rast cena pšenice na svetskoj pijaci, izjavio je za Danas Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije. On ukazuje da sa " terena" stižu predlozi da vlada odredi premije za proizvođače pšenice ili za njeno skladištenje, ali da odgovora nema. Cena pšenice trebalo bi da bude na nivou sadašnje tržišne cene, a to je 10 ili najviše 11 dinara", tvrdi Prostran i savetuje poljoprivredne proizvođače da "malo sačekaju "sa prodajom, bar dok mlinovi ili izvoznici ne odrede cenu pšenice.
Prema oceni Sime Matića, direktora Žitovojvodine ovogodišnji rod pšenice će biti manji nego inače. Komentarišući spekulacije o otkupnoj ceni pšenice Matić podseća da proizvođači očekuju da kilogram pšenice bude najmanje 12 dinara." Međutim, još se niko ne izjašnjava, jer tržišno privređivanje ne dozvoljava dogovor o ceni. Svaki mlin ili izvoznik će voditi svoju politiku i u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima, kaže za Danas Matić. On ukazuje na indolentan stav države kojoj je pšenica isto što i zob, kelj ili kupus, mada je žito strateški i berzanski proizvod. Tako primarna poljoprivreda ostaje "sama", prepuštena mlinarima, koje takođe muči besparica i - "žitnim trgovcima". Ako ovog puta izostane "glas" države, mlinari će kupovati koliko im finansijske mogućnosti dozvoljavaju, a takvi će biti i rokovi za plaćanje. Poseban problem su veliki, nekada državni mlinovi ( u Zrenjaninu, Bačkoj Palanci, Titelu i drugi ) koji su otkupljivali žito, a sada se jedan po jedan "gase".
Viša cena pšenice o kojoj razmišljaju proizvođači ima opravdanje u skupljim derivatima, rezervnim delovima za mehanizaciju. Prema nekim procenama i u našem okruženju kilogram pšenice biće skuplji i kretaće se između 16 i 17 dinara. Kalkulacije poljoprivrednika, iznete ovih dana, ukazuju na to da su u proizvodnji pšenice ulaganja po hektaru iznosila 61.734 dinara, i da bi, uz realan profit od 10 odsto, cena pšenice, u slučaju da prinos bude 3,5 tona po hektaru, bila 16,33 dinara, plus PDV. Pod uslovom da prinos bude četiri tone, pšenica bi trebalo da košta 14,30 dinara. Podsećajući na suprotstavljene stavove poljoprivrednih proizvođača i mlinara, na jednom od dogovora oko predstojećeg zajedničkog posla, Matić podseća da će kompromis u vezi sa cenom pšenice teško biti postignut. Mlinari ne kriju da mnogi od njih imaju zalihe teške nekoliko desetina hiljada tona pšenice, ali i da su neki zasnovali i sopstvenu proizvodnju.Međutim, iako nekim mlinovima i sada odgovara uvoz pšenice, poljoprivrednici su upozorili da se može dogoditi da pšenicu, ako je sada mlinari ne plate po dogovorenoj ceni, "dogodine svi uvoze".

Apsurdi

Cena brašna sada se kreće između 13 i 14,5 dinara za kilogram i u takvoj situaciji nije realno očekivati da cena osnovne sirovine treba da bude, na primer, 14 dinara. Ako bi se poštovali postojeći pariteti (jedan kilogram pšenice=dva kilograma brašna), pri ceni brašna od 13 dinara, pšenica ne bi smela da bude skuplja od osam dinara, što je takođe apsurd- kaže Sima Matić, direktor Žitovojvodine. Žitovojvodina je predložila Vladi Srbije da, zbog manjeg roda i vanredne situacije, svaki kilogram pšenice koji se proda i isporuči mlinskim preduzećima premira sa dva dinara. Međutim, odgovor još nije stigao.

Ostale vestiArhiva