Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije Milan Marković, obrazlažući Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o uspostavljanju specijalnih paralalenih odnosa između Srbije i Republike Srpske, rekao je da se tim dokumentom, potpisanim 26. septembra prošle godine, nivo i intenzitet odnosa između Srbije i Republike Srpske značajno povećao.
Marković je za skupštinskom govornicom rekao da je osnova za institucionalnu saradnju Srbije i Republike Srpske predviđena Dejtonsko-pariskim sporazumom kroz mogućnost uspostavljanja specijalnih paralelnih odnosa.
Prethodni sporazum o specijalnim paralelnim vezama, potpisan 5. marta 2001. u Banjaluci između tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske, ima praktično isto polazište i ciljeve kao i sporazum čije je potvrđivanje danas na dnevnom redu parlamenta, rekao je Marković.
On je izjavio da su se aktivnosti koje su njime predviđene i delom započete vrlo pozitivno odrazile, pre svega na privredne tokove, što je od ogromnog značaja za Republiku Srpsku.
Kao najznačajnije, Marković je naveo prodaju Telekoma Republike Srpske Telekomu Srbije i stavljanje kamena-temeljca za Termoelektranu Gacko 2, što je, prema njegovim rečima, investicija vredna 1,4 milijarde evra.
"Od ukupne spoljnotrgovinske razmene Republike Srpske u 2006. godini najviše robe je uvezeno iz Srbije, i to oko 330 miliona evra, a izvezeno je u Srbiju oko 120 miliona evra", kaže on.
"Veze Srbije i Republike Srpske prevazilaze ekonomiju i one su mnogobrojne, od ličnih, porodičnih, pa do kulturnih, prosvetnih, naučnih, zatim veze u oblasti socijalne zaštite, zdravstva", izjavio je Marković.
Danas je u poseti Bosni i Hercegovini boravio predsednik Skupštine Oliver Dulić, koji je takođe govorio o odnosu Srbije prema BiH i RS, o čemu možete čitati u posebnoj vesti.

Poslanička diskusija
U raspravi o Sporazumu o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa Srbije i Republike Srpske, poslanici su potvrdili ranije razlike u viđenju sadašnjih, ali i budućih odnosa Srbije i Republike Srpske.
Dok su se poslanici vladajuće koalicije založili za sporazum, za koji su rekli da proizlazi iz Dejtonskog sporazuma, predstavnici Srpske radikalne stranke iskoristili su raspravu da ponove ideje o zajedničkoj državi.
Zamenik šefa poslaničke grupe SRS-a Aleksandar Vučić rekao je da ta stranka, uprkos kritikama koje ima na sporazum, nikada neće biti protiv najbliže moguće saradnje Srbije i Republike Srpske.
Poslanici Socijalističke partije Srbije će glasati za potvrđivanje tog sporazuma, ali zahtevaju da se Srbija jasno odredi da će braniti Republiku Srpsku od svih zahteva da prestane da bude entitet u BiH.
Poslanik iz poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije Nenad Čanak rekao je da je sporazum opasan presedan jer stvara poziciju da Srbija tretira Republiku Srpsku i Federaciju BiH kao dve odvojene države.
Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije - Nove Srbije Miloš Aligrudić rekao je da je sporazum u najboljem državnom interesu Srbije i da je korist od njega višestruka.
Poslanik Demokratske stranke Milan Stanimirović rekao je da taj sporazum, potpisan 26. septembra 2006, treba da funkcioniše bez obzira ko bio na vlasti.
Preostaje još da se razmotre Konvencije o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi, sporazum o zajmu za treću fazu rehabilitacije sistema grejanja i izmene međunarodne Konvencije o uprošćavanju i usklađivanju carinskih postupaka.

Marković: Što više nadležnosti lokalnoj samoupravi
Skupština Srbije završila je raspravu o Sporazumu o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa Srbije i Republike Srpske i počela raspravu o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković izjavio je da bi lokalnoj samoupravi, čiji je razvoj osnova svakog demokratskog uređenja, trebalo poveriti što više nadležnosti kako bi se brže ekonomski razvijala.
Na početku rasprave, Marković je rekao da je sistem lokalne samouprave u Srbiji dobro postavljen u čemu, kako je naveo, Srbija ne zaostaje za razvijenim evropskim zemljama.
Povelja se odnosi na ustavni i pravni osnov lokalne samouprave, koncept, obim lokalne samouprave i uslove vršenja ovlašćenja na lokalnom niovu, finansijska sredstva lokalnih organa vlasti, njihovo pravo na udruživanje i pravnu zaštitu.
Evropska povelja o lokalnoj samoupravi usvojena je 1985. godine u Strazburu, a stupila je na snagu tri godine kasnije. Pristupanjem u članstvo Saveta Evrope, Srbija i Crna Gora su u aprilu 2003. godine preuzele obavezu da u roku od dve godine potpišu i ratifikuju tu povelju.

Ostale vestiArhiva