Sa rancem na leđima i dugo prikupljanim džeparcem, 300 studenata iz Srbije, učesnika konkursa „Putujemo u Evropu”, stiglo je u prestonicu Austrije, prvu stanicu njihove životne avanture. Odmah po izlasku iz autobusa, na prijemu organizovanom u Diplomatskoj akademiji, mladima iz Srbije dobrodošlicu je poželela Ursula Plasnik, ministarka spoljnih poslova Austrije. Ambasada ove zemlje u Srbiji akademcima je obezbedila besplatnu jednomesečnu šengensku vizu.
– Želim vam da što bolje upoznate bogatstva evropskih zemalja jer bi mladi ljudi trebalo da što više uživaju. Ipak, uvek moraju da učestvuju u odlučivanju o svim pitanjima koja se na njih odnose i da nauče da postavljaju uslove i pravila – naglasila je ministarka Plasnik.
Ulogu ambasadora svoje zemlje akademci su ozbiljno shvatili, pa su se neposredno po dolasku rasuli po gradu i delili brošure na kojima su predstavljeni Guča, Egzit, prirodne lepote Srbije… Jednoj trećini mladića i devojaka ovo je bio prvi prelazak granice i prvi pečat u pasošu.
Palate Šenbrun i Hofburg, muzej Belvedere, Karls plac, najpoznatija ulica Marija hilfe štrase, metro i muzejski kvart očarali su naše studente na prvi pogled. Svaka zgrada u Beču je, kako su konstatovali, spomenik kulture i odiše evropskim duhom. Ni temperatura koja se približila 40 podeoku nije ih sprečila da, sa planom grada i karticom za studentski popust, krenu u upoznavanje Beča. Metroom su stigli pravo do Šenbruna, zdanja koje su, od 18. veka, Habzburgovci koristili kao letnju rezidenciju. Raskoš u kojoj je živela moćna vladarska porodica, sobe uređene u baroknom i rokoko stilu, prostorija u kojoj je svirao Mocart i hol ogledala očaralie su mlade posetioce koji su se prisetili lekcija iz istorije i porodičnog stabla ovih monarha.
Za Ivanu Agatović, studentkinju Pravnog fakulteta iz Niša, svaki predeo na koji smo naišli po izlasku iz naše zemlje bio je novi doživljaj. Ivana nikada ranije nije prešla srpsku granicu i zbog toga su je oduševili čak i širina i uređenost autoputa, pejzaži Mađarske i Austrije, a pogotovo Beč koji je vrveo od turista.
– Sa grupom kolega sa fakulteta i društvom koje sam upoznala u autobusu uskoro ću krenuti u Salcburg, Amsterdam, Roterdam, Pariz i Barselonu. Budući da studiram pravo, ne smem da propustim posetu Hagu – predstavila je svoj plan puta Ivana koja je ovim povodom od fakulteta dobila 15.000, a od opštine 10.000 dinara. Kada se na to doda 150 evra, koje je Izvršno veće Vojvodine poklonilo svakom akademcu, i pomoć rodbine, Ivana se nada da će uspeti da vidi sve što želi.
Da bi uštedeli vreme, a i novac za prenoćište, Milena Pejić, studentkinja Fakulteta umetnosti u Nišu, i njeni saputnici putovaće noćnim vozovima. Budući da je umetnost njeno životno opredeljenje, druga stanica njenog puta biće Salcburg, rodno mesto Mocarta. Želela bi da vidi i Spomenik Šopenu, Mocartovu kuću u Beču i muzeje u kojima su izložena dela impresionista, pogotovo Monea.
Mnogi studenti su shvatili da pripreme za polazak na ovaj put obuhvataju i kondiciju. Zato je Sanja Smiljić iz Kikinde, student Ekonomskog fakulteta u Subotici, pred polazak na put, sa velikim planinarskim rancem na leđima, danima vežbala penjanje po stepeništu.
Prvi put se, kako kaže, spakovala bez reda. Pokušala je da sve što joj treba za jednomesečni boravak u inostranstvu stavi u jednu torbu.
– Želja mi je da vidim Pariz, špansku obalu, Madrid i Lisabon – priča Sanja koja je dosad putovala samo na desetodnevnu ekskurziju u Španiju i Francusku.
Kao izuzetna studentkinja, jedina iz Kikinde koja je uspela da učestvuje u ovom projektu, Sanja je od lokalne vlasti darovana sa 60.000 dinara tako da je dobar deo džeparca obezbedila.
Đorđu Romaniću, studentu meteorologije u Beogradu, roditelji će, po potrebi, uplaćivati novac na račun koju je otvoren svim studentima. Jedna od njegovih najvećih želja je da se okupa u Atlantskom okeanu pa će posetiti Portugaliju, ali i Španiju, Berlin i Amsterdam.
– Većina studenata će ići u Amsterdam, jer celog života slušamo priče o opuštenom načinu života i dobrom provodu u ovom gradu – ističe naš sagovornik.
Budući da imaju besplatne inter-rejl karte, akademci će putovati vozovima, a prenoćište će tražiti u hostelima. Pre dolaska u neki grad, uz pomoć interneta će pokušati da se informišu o eventualnom smeštaju. Mladen Ivanović iz Užica, student poljoprivrede u Beogradu, kaže da se krevet u hostelima može naći za 10 do 20 evra.
Većina akademaca se slaže da će na putu ostati dok god budu imali novca, a procenjuju da će ova avantura trajati 15 ili 20 dana.

Ostale vestiArhiva