Iako se skupština obično naziva i zakonodavnim telom, jedna od najčešćih primedbi kritičara parlamentarizma u Srbiji odnosi se na činjenicu da poslanici uglavnom glasaju za predloge vlade, a retko pokazuju inicijativu i sami predlažu zakone. Međutim, praksa pokazuje da i kada su to činili, takvi pokušaji su uglavnom završavani neuspehom.
Tek u novembru 2005. godine Narodna skupština Srbije usvojila je prvi zakon od vraćanja višestranačja, čiji autori su bili poslanici. To je bio Zakon o državnoj revizorskoj instituciji. Ostali zakonski predlozi poslanika, a bilo ih je dosta u svim dosadašnjim skupštinskim sazivima, uglavnom su odbacivani, pošto bi vlada preporučila parlamentu, uz obrazloženje, da ih ne usvoji. Istu sudbinu su imali i predlozi opozicionara i pripadnika vladajuće većine s tim što bi vlada, ponekad, neka od rešenja iz poslaničkih predloga zakona uvrstila u akta koja je ona pripremala.
Zakon o državnoj revizorskoj instituciji bio je zajednički projekat radne grupe, koju je formirao Odbor za finansije, a u kojoj su učestvovali predstavnici svih stranaka. Na ovom aktu radilo se vrlo ozbiljno, nekoliko meseci i uz „konsultovanje” sličnih zakona razvijenih zemalja, da bi, na kraju, on dobio potvrdu i u parlamentu. Nažalost, do dana današnjeg nemamo savet državne revizorske institucije, koji je morao biti formiran šest meseci posle usvajanja zakona, a koji je izuzetno važan u borbi protiv korupcije. DRI nije izabrana, iako je Ustavni zakon nalagao parlamentu da taj posao uradi na prvoj sednici posle izbora vlade, a iz poslaničkih grupa, koje treba da predlože kandidate, objašnjeno je da posao otežava nedostatak kvalifikovanih kadrova. Kažu, ako im je verovati, da ćemo revizora dobiti na jesen.
Poslanici su, do sada, dostavili parlamentu nekoliko predloga zakona, a, sudeći po mišljenju koje je vlada dala o njima, ni oni neće biti usvojeni. Radoslav Jović, poslanik vladajuće koalicije iz SDPO-a, dostavio je još u aprilu dva zakonska predloga – o materijalnoj zaštiti materinstva i biološkoj obnovi stanovništva Srbije i o hitnom saniranju posledica zagađenja životne sredine komunalnim otpadom. Jović je predložio dodatna prava na materijalnu i zdravstvenu zaštitu žena i porodice koja se stiču po osnovu rađanja, pa bi majka četvoro živo rođene dece imala pravo na nacionalni dodatak za materinstvo, kao i na potpunu zdravstvenu zaštitu. Ovo pravo bi majka, prema Jovićevom predlogu, izgubila ukoliko bi napustila decu, ili, ukoliko, po oceni socijalnih ustanova, nesavesno obavlja materinsku dužnost, ali bi, u tom slučaju, dodatak primao otac. Jović je u obrazloženju naveo, da bi donošenje ovog zakona bilo u funkciji fizičkog obnavljanja stanovništva s obzirom na „belu kugu” koja hara Srbijom.
Vlada je, međutim, predložila parlamentu da ovaj Jovićev zakon ne prihvati, objašnjavajući da su mere populacione politike regulisane Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, a, osim toga, „u pripremi je i Predlog strategije podsticanja rađanja, koja, pored ublažavanja ekonomske cene podizanja deteta (direktne i indirektne finansijske podrške majkama i porodicama sa decom) sadrži i druge ciljeve a krajnji je stvaranje održivog demografskog razvoja Srbije.” Podsećamo da je pre desetak dana vlada odbacila amandman Žarka Obradovića (SPS) o ukidanju, ili bar smanjenju stope PDV-a na opremu za bebe, da bi, posle pisma patrijarha Pavla sa istim predlogom, obećala rešenje ovog pitanja. Ni Jovićev zakon o komunalnom otpadu nije dobio „zeleno svetlo” uz slično objašnjenje da vlada radi „sveobuhvatne zakone iz oblasti zaštite životne sredine”.
Rajko Baralić (SPS) podneo je, takođe, dva zakonska predloga. Baralić je tražio da se formira Apelacioni sud u Čačku, koji bi obuhvatao područja okružnih sudova u Čačku i Užicu, koji sada potpadaju pod nadležnost Apelacionog suda u Kraljevu. Vlada je predložila skupštini da ne prihvati Baralićev predlog, objašnjavajući da apelacioni sudovi još nisu počeli da rade, te da će „predloženo rešenje biti razmotreno u postupku donošenja zakona, kojim će se uskladiti organizacija i nadležnost sudova sa Ustavom”. O drugom Baralićevom predlogu vlada se još nije izjasnila, a Baralić traži hitne izmene Zakona o javnim nabavkama i predlaže da se „sredstva i oprema za protivgradnu odbranu izuzme iz procedure koja se primenjuje kod drugih javnih nabavki, za šta, inače, postoji zakonska mogućnost.” Baralić je naveo kakve je štete poljoprivreda pretrpela samo ove godine zbog loše organizacije protivgradne odbrane.
Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, predložili su izmene Zakona o radiodifuziji, po kojima bi se iz obavezne privatizacije izuzeli mediji koji emituju program na jezicima nacionalnih manjina. Vlada se o ovome nije decidirano izjasnila, već je dala poduže objašnjenje, navodeći, između ostalog, da je ovde „reč o osetljivoj materiji, potrebno je sveobuhvatno rešenje za medije koji emituju program na jezicima manjina.” Vlada je navela i da su potrebne detaljne konsultacije, posle kojih bi proistekao predlog rešenja za ove medije, te da bi izmene zakona trebalo doneti pre isteka roka za privatizaciju, odnosno pre kraja 2007. godine.
Ovo su samo neki od zakona, koje su poslanici do sada predložili. U prošlom sazivu, na primer, ostao je u nasledstvo sadašnjem, Predlog zakona o odlikovanjima, koji je podneo Predrag Marković, tadašnji predsednik parlamenta, ali i Predlog zakona o državnom fondu za AP Kosovo i Metohija, koji su, zajedno, podneli poslanici Dušan Proroković, Vuko Antonijević i Vladimir Milentijević, svi iz DSS-a, Tomislav Kitanović (SDPO), Miroslav Markićević (NS) i Zvonimir Stević (SPS).
Jedan od najboljih poslaničkih zakona, koji je takvu ocenu dobio i od tadašnje vlade, bio je Predlog zakona o proglašenju sirka za elementarnu nepogodu, koji je pripremio i izvanredno ga branio na sednici Lazar Marjanski (SRS). O ovom zakonu se raspravljalo 2003. godine, a Marjanski je imao sveobuhvatno objašnjenje zašto je ovaj zakon potrebno usvojiti, uz stručne analize koliko je ova korovska biljka štetna za useve. Tadašnji ministar poljoprivrede Stojan Jevtić je zakon pohvalio, ali on nije usvojen, a Jevtić je objasnio da nije moguće doneti zakon samo o sirku, mada on nanosi najveću štetu, jer je, gotovo, neuništiv, te da se mora pronaći neko sveobuhvatnije rešenje.

Ostale vestiArhiva