Guverner Jelašić juče je najavio da će tokom ove sedmice održati sastanak sa bankarima kako bi se „rešio veliki problem porasta gotovinskih kredita u Srbiji“, najavljujući neke, kako je sam rekao, „nepopularne mere“.

Koje su to nepopularne mere kojim bi se smanjilo zaduženje po gotovinskim kreditima?
- One će pre svega biti supervizorske, neće biti retroaktivne, ali će u svakom slučaju biti dovoljno efikasne da spreče ovako ekspanzivan rast nenamenskih gotovinskih kredita, koji sve više poprimaju karakter dugoročnih zajmova. Ograničavajući nenamensko zaduživanje, NBS će doprineti i legalizovanju novčanih tokova, a uticaće i na to da se platni deficit dodatno ne povećava na osnovu tako podgrevane potrošnje.
Narodna banka Srbije ocenila je da mora da reaguje jer je stanje odobrenih nenamenskih keš kredita dostiglo 95 milijardi dinara i na njih otpada oko 40 odsto svih kredita odobrenih stanovništvu. Od 920.000 fizičkih lica korisnika kredita, čak 600.000 se zadužilo upravo ovom vrstom najskupljih pozajmica i to - što nije praksa nigde u svetu - sa ročnošću od nekoliko godina. Drugim rečima, banke su privukle građane sa uslovima koji nisu primereni kratkoročnim kreditima, ali im zato naplaćuju visoku cenu koja važi za ovakve zajmove. Indikativno je i to da potrošački krediti, koje ljudi koriste za kupovinu određene robe, beleže mnogo manji rast od nenamenskih keš kredita, pošto se na taj način zadužilo 220.000 građana.

Šta ćete tražiti od bankara, šta banke treba da učine?
- Sa predstavnicma banaka razgovaraćemo o rizicima sa kojima se dugoročno posmatrano suočavaju i banke i njihovi dužnici. Ruku na srce, ovi drugi u većoj meri, upravo zato što je oko 90 odsto nenamenskih gotovinskih kredita odobreno sa deviznom klauzulom, što znači da je devizni rizik prevaljen na građane. Ali ni bankama ne može biti svejedno da li u nekoj dugoročnijoj perspektivi imaju kreditno iscrpljene klijente ili građane koji su u stanju da i u budućnosti budu njihovi klijenti. Sugerisaćemo bankama da u svojim poslovnim politikama smanje tempo rasta ovih kredita i da kratkoročne pozajmice to zaista i budu kako po rokovima tako i po iznosima i drugim uslovima, a naravno predočićemo im i koje će aktivnosti NBS biti prinuđena da preduzme u suprotnom slučaju.

Opet tvrdite da je „mnogo atraktivnije“ štedeti u dinarima?
- Već više od godinu dana govorim da su kamatne stope u dinarima znatno više od stope inflacije i da niko ne može da predvidi buduće kretanje kursa. To znači da će se svako ko preko provizija i kursnih razlika ne želi da puni džep menjačima, a želi da zaradi atraktivnu kamatu u dinarima, opredeliti da štedi u dinarima. To odavno već znaju bankari, a znaju i strani investitori. Međutim, posle 40 godina života sa inflacijom i posle više devalvacija, izgleda da je lakše obnoviti poverenje u dinar u inostranstvu nego kod kuće. Ako ja i svoju decu teram da štede u dinarima, valjda je to dovoljna preporuka i garancija za sve ostale. NBS će svakako ispuniti svoj cilj projektovane bazne inflacije za ovu godinu, a to je i osnova za stabilan kurs koji se tržišno formira.

Koliko je velika javna potrošnja pretnja za inflaciju i kurs dinara?
- Po Vladinom memorandumu o budžetu javna potrošnja je za oko 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda veća nego lane, a to je dodatna likvidnost od oko 80 milijardi dinara i isto tolika dodatna potrošnja. Ukoliko NBS taj porast ne bi neutralisala, kao što hoće bez obzira na cenu i nepopularne mere, da - to bi bila inflacija do koje bi neminovno došlo.

Kako ocenjujete ukupnu kreditnu zaduženost građana?
- Mislim da su naši građani već dosta zaduženi. Bez obzira na to što su prosečne zarade povećane, doduše znatno više od produktivnosti, u njima još nema previše prostora za velike dužničke obaveze. O tome govori i podatak da je u prvom polugodištu ove godine kreditna zaduženost građana rasla brže od depozita stanovništva, odnosno štednje.

Ostale vestiArhiva