Beograd - Vlada Srbije trebalo bi privremeno da zabrani izvoz pšenice i kukuruza, ili da uvede izvozne kvote. Procenjeno je da je to jedini način da se osiguraju bilansne potrebe zemlje do iduće žetve, zatim da se zaustavi rast cena i obezbedi uredno snabdevanje domaćeg tržišta ovim žitaricama. Mera zabrane izvoza i uvođenja kvota će biti privremena i pretpostavljam da će važiti u naredna tri meseca ili najviše do kraja godine - izjavio je juče na konferenciji za novinare Slobodan Milosavljević, ministar poljoprivrede.
Milosavljević kaže da najavljene mere ne znače ograničenje tržišnih sloboda, ali mogu da doprinesu da se, u sadašnjoj, vanrednoj situaciji obezbedi stabilnost snabdevanja tržišta osnovnim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima. Uvođenje kvota za izvoz pšenice i kukuruza nužno je jer su posledice suše, kako u Srbiji, tako i u regionu katastrofalne. O tome koliko je pšenica tražena roba govori i podatak da je lane izvezeno ukupno oko 40 hiljada tona, a samo u julu na strano tržište plasirano je više od 138.000 tona. Ukoliko bi se izvoz pšenice nastavio tim tempom, tržišni višak ovogodišnje žetve koji se kreće oko 400.000 tona, bio bi potrošen veoma brzo, smatra Milosavljević.
On je potvrdio da je slična situacija i sa kukuruzom čiji će rod, kako se procenjuje biti tek oko četiri miliona tona (u 2006. godini rod je premašio 6,5 miliona tona).
- Procenjuje se da će rod kukuruza i u zemljama u regionu biti niži i do 90 odsto pa je ograničavanje izvoza vanredna, ali i logična i preko potrebna mera. Cene pšenice i kukuruza na Produktnoj berzi u Novom Sadu od sredine juna do juče beleže rast veći od 50 odsto, sa tendencijom daljeg rasta, što je dodatni razlog za uvođenje ograničenja izvoza žitarica. Slična situacija je i na berzama u okolnim zemljama, a odluku o zabrani izvoza ili uvođenju kvota za izvoz neke zemlje, kao što je Ukrajina, već su donele. Država planira i kupovinu oko 60.000 tona žita po tržišnim uslovima za Republičke robne rezerve", rekao je Milosavljević, dodajući da je Ministarstvo poljoprivrede pre tri nedelje predložilo da se na režimu kvota ili privremene zabrane izvoza nađu i soja i suncokret, koje su kao i pšenica i kukuruz ugrožene sušom.
Vojislav Stanković, saradnik Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije podseća da je cena kilograma kukuruza na domaćem tržištu viša od pšenice pa se može desiti da se deo pšenice odvoji i za ishranu stoke što takođe umanjuje tržne viškove."I do sada su poljoprivrednici za ishranu stoke trošili godišnje oko 60 hiljada tona. Kad je reč o kukuruzu izvozna kvota ne bi trebalo da premaši milion tona", smatra Stanković.
Na jučerašnjoj konferenciji za novinare predstavljen je Poljoprivredni informator Ministarstva poljoprivrede u kome su objavljene uredbe Vlade Srbije kojima se iz sredstava agrarnog budžeta obezbeđuje podsticanje poljoprivredne proizvodnje, unapređuje kvalitet života na selu i stvara povoljni ambijent za plasiranje proizvoda posebno zdrave hrane - izjavio je Slobodan Milosavljević, ministar poljoprivrede.

Srbija izvezla sav višak pšenice
Vojislav Stanković, saradnik Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije kaže da je u prvih šest meseci ove godine izvezeno više od 146 hiljada tona pšenice u vrednosti od 18,3 miliona dolara, dok je izvoz kukuruza (359.775 tona) premašio 59 miliona dolara. Gotovo polovina izvezenog kukuruza završila je na tržištu Evropske unije, a preostale količine u BIH, Makedoniji, Albaniji, Hrvatskoj, Rumuniji , Holandiji, a pšenica u BIH, Rumuniju, Makedoniju, Crnu Goru i na tržište Evropske unije. Naš sagovornik ističe da jedino Srbija i Ruska Federacija imaju tržišne viškove pšenice, dodajući da je Srbija svoj višak već " potrošila" jer je 400 hiljada tona "gornji maksimum" za izvoz te kulture.

Ostale vestiArhiva