Uredba o zabrani izvoza pšenice, kukuruza, soje i suncokreta izazvala je različite reakcije izvoznika, poljoprivrednih proizvođača i analitičara. I mada se gotovo svi slažu da je usvojena mera iznuđena zbog suše i moguće nestašice ovih proizvoda ali i pritiska na cenu hleba i drugih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda ipak ima i onih koji procenjuju da nije trebalo "lomiti preko kolena" i jednu tako važnu odluku donositi na "telefonskoj sednici".
Sima Matić, direktor Žitovojvodine iz Novog Sada, smatra da je mera zabrana izvoza očekivan, ali iznuđen potez Vlade.

Danica Popović: Skandalozna odluka
Beograd - Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i član Centra za liberalno-demokratske studije Danica Popović ocenila je kao "pogrešnu, skandaloznu i ekonomski neopravdanu odluku" Vlade Srbije da privremeno zabrani izvoz žita. Ona je ocenila da se odluka Vlade Srbije o zabrani izvoza žita ne može pravdati namerom da se spreče poremećaji na tržištu nastali zbog smanjenog prinosa pšenice i drugih žitarica i naglog rasta cena. "Pšenice ima manje i svakako će poskupeti. Pitanje je samo kada će se to dogoditi i ko će profitirati. Poljoprivrednicima se mora omogućiti tržišni ambijent i tržišno ponašanje, jer se u suprotnom stimulišu mitinzi i blokade kojima se dobijaju iznuđene a nezarađeni novac. Nelogično je da zabranite izvoz i time ukinete mogućost poljoprivrednicima da zarade na tržištu, a pre toga ste, pod firmom sprečavanja inflacije, odlučili da ih stimulišete sa po sto evra po obradivom hektaru", tvrdi Danica Popović. Beta
- Da Vlada nije ovako reagovala mogli bismo da se nađemo u situaciji kao pre desetak godina kada smo izvezli sve viškove, a potom smo bili prisiljeni da uvozimo pšenicu kako bismo podmirili potrebe domaćeg tržišta. Izvoznici ove godine revnosno obavljali svoj posao i popravljali spoljnotrgovinski bilans Srbije, ali je na drugoj strani reagovalo tržište - povećana tražnja podigla je cenu pšenice na berzi. Korist su pored izvoznika imali i poljoprivredni proizvođači koji su pšenicu prodavali po višim cenama - tvrdi Matić i dodaje da je u ovom slučaju država bila samo taksimetar koji je odbrojavao izvezene količine.

Pekari ne odustaju od poskupljenja
- Zabrana izvoza žita nije vezana za zahtev pekara i najavljeno poskupljenje hleba. Zaustavljanje izvoza je logičan potez države, koja ne želi da se kasnije suoči sa uvozom tog artikla. Ali čak i da cena pšenice padne, poskupljenje hleba je neminovno, jer su poskupeli svi inputi, pa i brašno koje u ceni hleba učestvuje sa oko 50 odsto - izjavio je za Danas Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.
Naš sagovornik podseća da je Žitovojvodina u vreme žetve sugerisala državi da preporuči mlinarima da otkupljuju pšenicu po 9,5 dinara za kilogram, a da iz sredstava agrarnog budžeta svaki predati kilogram dotira sa dva dinara. "Kako taj predlog nije prihvaćen poljoprivrednici su prodavali pšenicu po najnižoj ceni, a mlinari je otkupljivali po najvišoj", tvrdi Matić uz napomenu da bi sa premijom od dva dinara država imala dvostruku korist - nabavna cena pšenice bila bi stabilna (bez pritisaka na skok cena brašna i hleba), a država je mogla da izveze žito, zaradi i povrati uložena sredstva. Pri tom bi i mlinari i poljoprivredni proizvođači bili zadovoljni. Komentarišući sadašnju situaciju na tržištu Matić ističe da je bilo logično da cena pšenice raste zbog veće tražnje, mada niko ne brine o mlinarima koji su prinuđeni da kupuju skupu sirovinu i prate izvoznu cenu tog artikla, prodajući brašno po višim cenama i tako "pomognu" poskupljenje hleba.
- U svakoj uređenoj zemlji pšenica je strateški proizvod, dok je u Srbiji proglašena za običnu robu - kao što su, na primer, hrana za papagaje ili pertle za cipele. Činjenica je da neko u zemlji mora da vodi računa o stanju strateških proizvoda, da zna koliko ima pšenice i da li može da se izvozi. Ako su količine približne potrebama država uvodi carinu, a deo pšenice čuva u robnim rezervama. To je provereni način da se zaštiti tržište. Ali, praksa u Srbiji to demantuje - kada se registruje manjak žita, država ukida carinu da bi uvozna pšenica bila jeftinija, pa izvoznici, odnosno uvoznici "ni krivi ni dužni" zarađuju - tvrdi Matić.
Miroslav Debeljački, direktor Agrara, kompanije Ju Point izjavio je za Danas da je Uredba Vlade Srbije o zabrani izvoza žitarica bila očekivana, posebno kada jer reč o kukuruzu i soji, ali je loše što je doneta " preko noći".
- Trebalo je izvoznicima ostaviti nekoliko dana da realizuju započete poslove, kako se ne bi izlagali nepotrebnim troškovima. Prema našim procenama na baržama je već utovareno oko 10.000 tona pšenice i čekaju da krenu ka tržištu mediteranskih zemalja. Izvozna cena srazmerna je ceni na domaćem tržištu i iznosi 190 do 195 dolara po toni. Nadamo se da će nadležni imati razumevanja za problem izvoznika i da će dozvoliti da se okonča ugovoreni posao - kaže Debeljački dodajući da zabrana neće smiriti cenu pšenice na domaćem tržištu, mada bi situacija sa kukuruzom mogla da bude i teža, jer se očekuje da rod u zemljama u okruženju bude umanjen i do 90 odsto. Stručnjaci procenjuju da će najdeblji kraj zabrane izvoza pšenice ipak izvući poljoprivredni proizvođači koji će u iščekivanju više cene pšenice platiti ceh pogrešne procene.

Ostale vestiArhiva