Milan Protić (28) koga su, nakon sedamnaestočasovne drame na krovu sedmospratnice u centru Beograda, brat Dragan i policija uspeli da odvrate od samoubistva, po treći put je smešten na Institut za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“. Prema rečima rođaka, njegovi psihički problemi počeli su po povratku sa ratišta na Kosovu, gde je boravio kada je imao samo 21 godinu. Od tada, kao i mnogi drugi veterani, ne može da se vrati normalnom životu.
Prema procenama stručnjaka sa Vojnomedicinske akademije, od oko 400.000 učesnika rata iz Srbije, skoro 35.000 su žrtve posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).
- Ali talas postratnog sindroma još nije prošao i tek se očekuje njegovo ispoljavanje kod učesnika poslednjeg rata iz 1999. godine na Kosovu, jer može da se pojavi i deceniju nakon traumatičnog iskustva - kaže za „Blic“ pukovnik Miroslav Radovanović, načelnik klinike za psihijatriju VMA.
Po definiciji, reč je o poremećaju u ponašanju nastalom zbog traumatskog događaja, dok su tipični simptomi ponovni doživljaj traumatskog iskustva, mučna i emocionalna reakcija na to sećanje i mučni snovi.
- Obično se javlja kod muškarca koji je na ratištu bio izložen stresovima svih vrsta i koji je preživeo ranjavanje, prisustvovao pogibiji ili ranjavanju saboraca, učestvovao u bliskim borbama u teškim uslovima, nalazio se u životnim opasnostima, bez hrane i vode... Utvrđeno je da sindrom prate povišen stepen sumnjičavosti, nepoverenja, slaba kontrola agresije, doživljaj povređenosti i izmanipulisanosti, povišena interpersonalna senzitivnost, preosetljivost na socijalne relacije od porodice do društva - objašnjava dr Dragiša Ranđelović, direktor Instituta za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.
- Protić je bio naš pacijent 2004. i 2006. godine po nekoliko meseci. Nažalost, ove godine je prosto prestao da dolazi na obavezne kontrole i da uzima prepisanu terapiju... Osobe u njegovom stanju pomisle da mogu da se izbore same sa problemima čim se osete dobro i prekidaju kontinuitet lečenja, što se uglavnom pokaže kao pogubno - kaže za „Blic“ dr Dragiša Ranđelović, direktor Instituta „Laza Lazarević“.
Psiholog i psihoterapeut Radmila Kuzmanović-Grujičić kaže:
- Osoba gubi interesovanja za sve aktivnosti koje je ranije volela, ulaže ogromne napore kako bi izbegla misli, osećanja ili ljude koji je podsećaju na traumu. Takođe, ima osećaj „skraćene budućnosti“, da neće imati porodicu, karijeru i uobičajen normalan život .
Rođaci Milana Protića kažu da se uglavnom osećao nesigurno, imao psihoze i noćima nije spavao.
- Sigurnost mu je ulivao jedino brat Dragan, koji je prošle nedelje otišao na more. Milan od tada noćima nije spavao, priviđalo mu se da ga neko progoni... U subotu, kada se popeo na sims, Dragan je bio u Podgorici na svadbi sa devojkom - kaže jedan rođak.
Kako saznajemo, Milan je u subotu ujutro izveo Draganovog psa u šetnju u Tašmajdanski park, gde su ga napala dva kera. Da bi spasao sebe i kuče, Milan je pao na zemlju i ogrebao ruku na tri mesta.
- Predveče je ponovo izašao da bi prošetao psa svog druga i da bi u njegovom stanu igrao igrice. Kada ga je majka zvala i pitala „gde je i što se ne vraća kući“, on joj je odgovorio da „ne bi bilo dobro da dođe kući“. Darinka ga je ponovo pozvala, a on je odgovorio da se nalazi „na sedmom spratu na simsu“. Sva usplahirena majka ga je pitala šta tu radi, a Milan je rekao da ga „ne pita ništa i da čeka Dragana“ - priča Protićev rođak i dodaje da je majka u međuvremenu pozvala drugog sina koji je bio u Podgorici.
Dr Zlatko Nikolić, kriminolog na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja, objašnjava da je u Milanovom slučaju reč o „fingiranju samoubistva“.
- Osobe koje zaista žele da oduzmu sebi život ne oklevaju i ne biraju prometna mesta. Taj njegov pokušaj da se ubije zapravo je bio vapaj da mu neko pomogne - kaže Nikolić za „Blic“.

Faktori koji utiču na stvaranje postratnog sindroma
Neki od psiholoških faktora koji su bitni za pojavu postratnog sindroma nakon traumatskog događaja:
a) Postojanje psihičkih problema pre traume
b) Postojanje psihičkih poremećaja u porodici
c) Visok neuroticizam
d) Spoljašnji lokus (prag) kontrole
e) Transgeneracijska trauma, odnosno postojanje iskustva traume u ranijoj generaciji u porodici
f) Postojanje ranijih traumatskih iskustava

Kod osoba koje boluju od PTSP-a, traumatsko iskustvo koje su doživeli ponavlja se preko:
a) Mučnih sećanja na događaj koja se javljaju u vidu slika, misli ili percepcija
b) Zastrašujućih snova o događaju
c) Osećanja kao da se zastrašujući događaj ponovo dešava, koje se javlja u budnom ili intoksiciranom stanju i manifestuje preko iluzija, halucinacija ili flešbek epizoda traumatičnog događaja
d) Spoljašnjih ili unutrašnjih podsetnika na traumu koji dovode do reaktivacije osećanja ili ponašanja koja su vezana za traumatski događaj

Ostale vestiArhiva