Ukoliko se u jednom trenutku razgovora Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova na stolu nađu podela, konfederacija ili neko treće rešenje, to će biti ponuda koju će plasirati neka od država međunarodne zajednice, najverovatnije Amerika. Prosto, Vašingtonu se najviše žuri da se ovaj problem reši.
Međutim, realno gledano, trenutno nijedna druga opcija nije aktuelna osim već poznatih - suštinske autonomije i nezavisnosti, a tek tome se može pridodati i potpuno otvoren stav posredničke trojke da će prihvatiti svako rešenje s kojim se slože Beograd i Priština.
Opciju podele Kosova otvorio je iznova predstavnik EU u pregovaračkoj trojki Kontakt grupe Volfgang Išinger izjavom da „posrednička trojka ne isključuje teritorijalnu podelu Kosova“. To je prvi put da neki diplomata međunarodne zajednice ne odbacuje podelu kao mogućnost. Dovoljan razlog da javnost oceni da je podela teritorije opcija koja je u igri. Međutim, Išinger je otuda morao isto veče da pojasni svoj stav i naveo da je pogrešno interpretiran. Njegova izjava treba da se tumači u skladu sa stavom trojke, a to je da je za međunarodne posrednike prihvatljivo svako rešenje koje je kompromis Beograda i Prištine.
- Ne predlažemo ni ja, ni trojka, niti podržavamo podelu Kosova. Trojka ne predlaže nijednu specifičnu opciju kao rešenje za status Kosova, a posebno ne podelu - naveo je Išinger.
Išingerova izjava praktično je ukazala na činjenicu da podela trenutno ne postoji kao ponuda, ali i da nije rešenje koje bi međunarodna zajednica unapred osudila na propast ukoliko se to pojavi kao zajednička ponuda Beograda i Prištine.
Šanse da u skorije vreme Beograd i Priština ponude bilo koje drugo rešenje osim već poznatih ravna je nuli i u tome se bez razlike slažu i srpski i albanski analitičari. Tako je i u institucijama Beograda i Prištine. U Predsedništvu Srbije za „Blic“ kažu da ovakve insinuacije ne žele ni da komentarišu.
- Vlada Srbije niti je razmatrala niti razmatra opciju podele. Stav Vlade i Skupštine Srbije je široka autonomija koja se nudi kosovskim Albancima i nema razgovora o teritorijalnom suverenitetu i integritetu Srbije na KiM - kaže za „Blic“ šef vladine kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović.
I u kosovskoj vladi ponavljaju za „Blic“ već poznate stavove da nema razgovora o nezavisnosti Kosova. I tamo rezonuju na sledeći način: sve osim široke autonomije bio bi znak da su vlasti u Beogradu poklekle. Tako je isto i u Prištini. Ipak, vođstvo Albanaca, koje je bilo tvrdog stava da nema pregovora o statusu, ipak je svesno da će se budući razgovori voditi upravo o statusu. U tamošnjem javnom mnjenju vlada bojazan da bi u slučaju nerešenog statusa mogla da stigne neka ponuda iz sveta, a na koju bi Beograd pristao.

Podela već postoji
Predsednik Evropskog pokreta na Kosovu Beljulj Bećaj kaže da bi Kosovo, međutim, prihvatilo i druga rešenja, kao što je podela Kosova.
- Hteli mi to da priznamo ili ne, Kosovo je danas faktički podeljeno - kaže on. Bećaj dodaje da je ipak od svih mogućih varijanti rešenja konfederacija najrealnija kao osnov u traganju za rešenjem.
- Ako albanska strana bude u situaciji da ne može ostvariti ono što želi, ona mora tražiti rešenje tamo gde je to moguće. Mislim da je najrealnije gledati upravo u tom pravcu. Model konfederacije kao saveza nezavisnih država poštuje tri principa Kontakt grupe: nema menjanja granica, nema povratka na period pre 1999. i nema spajanja s drugom državom - ističe Bećaj.
- Očigledno je da je ta izjava trebalo da potvrdi generalni stav trojke da nijedna opcija nije isključena, ali to nam kaže da se o podeli ipak priča, i to ne samo u kafanama. Ako pogledamo mandat trojke, ta izjava je prekoračenje ovlašćenja jer principi Kontakt grupe isključuju podelu. Istina je da budući status ne trpi podelu, ali treba praviti razliku sa konačnim statusom koji bi podelu mogao da podnese - kaže za „Blic“ direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.
On ukazuje na domaću političku scenu i kaže: „Niko ne zagovara jasno i glasno, ali uzmimo primer DSS koji uporno odbija varijantu podele, ali ne i analitičari bliski ovoj partiji i njihovi političari sa severa“.
- Većina članova partija, pogotovo radikala i DSS, imaju stav - ako Kosovo ne može da ostane u sastavu Srbije, onda da ga delimo. Ta ideja je vrlo uticajna u Srbiji, ali i na Kosovu. Za kosovske Albance to je uvod ujedinjavanje svih albanskih država. Srbi i Srbija bi bili zaista strašni gubitnici u priči oko podele - ističe Janjić.
Kosovski predsednik Fatmir Sejdiu rekao je juče da je mogućnost podele Kosova neprihvatljiva i da je njegova teritorijalna celovitost neprikosnovena. „Nećemo prihvatiti da bilo ko nametne takvo rešenje“, rekao je Sejdiu i dodao da tokom posete međunarodne pregovaračke „trojke“ u Prištini „nije bilo zahteva da se raspravlja o mogućnosti podele Kosova u nastavku pregovora“.

Most kao poprište sukoba
Problem Kosova i Metohije mora se rešiti. Rešenje požuruju SAD i Velika Britanija, a EU je oprezna. Ali, ni 27 članica EU neće biti u nedogled spremno da više time da opterećuje svoje diplomatije. U poslednje vreme sve se češće čuje da SAD ipak nije voljna da na prvu loptu podrži proglašenje jednostrano nezavisnosti. Čak i sami kosovski Albanci nisu presrećni takvom varijantom rešenja. Otuda se navodi da bi upravo SAD ili eventualno Velika Britanija, ukoliko propadnu i ovi pregovori, a svi su izgledi da hoće, povukle potez i same ponudile ono što je bar u međunarodnim dokumentima bilo odbačeno. Do ponude moglo bi da dođe tek kada se iscrpe i sadašnji pregovori, a rešenje ne može proći kroz SB.
- Podela nije realna i protiv nje je većina u međunarodnoj zajednici, najviši politički vrh Srbije, a protive se na rečima i kosovski Albanci. Ne vidim kako bi se sa naše strane ta priča lansirala, ali ne isključujem mogućnost da neka druga strana to i učini. To bi bilo loše za Srbe jer bi 60 odsto naroda bilo ostavljeno na milost i nemilost, a mitrovački most, koji se najčešće pominje kao linija razgraničenja, poprište sukoba - kaže Oliver Ivanović. On, međutim, dodaje da je realnije da se konfederacija pojavi kao opcija, ali opominje da i ta varijanta nije prihvatljiva za Srbiju jer pretpostavlja da je Kosovo nezavisno.
Ipak, u vreme kad Srbija bude pred vratima EU, postaviće se pitanje granica. Ukoliko bi Kosovo išlo na jednostrano priznavanje, i Albanci bi imali problem sa priznavanjem i integracijom u Evropu. Uslov za članstvo su priznate granice, a Kosovo to ne bi imalo bez Srbije. Tada bi podela bila nešto na šta bi Srbija pristala.

Ostale vestiArhiva