Podela Kosova, kao idealan izlaz za Sjedinjene Američke Države zapetljane u najveću krizu u Evropi, skupo bi koštala ne samo Srbiju, već i Evropsku uniju. Strahuje se da bi otvaranje „tabu teme” – kako na Zapadu nazivaju podelu pokrajine – moglo da znači otvaranje balkanske Pandorine kutije iz koje bi prvo pokuljale nanovo podstaknute ambicije o stvaranju velike i etnički čiste Albanije. Ideja, kojom je posrednik Evropske unije za razgovore o statusu Kosova „zabiberio” početak novih pregovora, za međunarodnu zajednicu trenutno je najbrže, a za Ameriku možda i najbezbolnije rešenje kosovskog problema.
Zamišljeni dogovor srpske i albanske strane o podeli teritorije, koju i ruski posrednik Bocan Harčenko smatra toliko nemogućom da je naziva „fantastičnim scenarijem”, sanirao bi posledice dosadašnje pogrešne procene SAD i njenih saveznika da će se Srbija, prvo pod bombardovanjem, a posle pod jakim diplomatskim pritiscima, ipak odreći Kosova.
Takav dogovor bio bi rešenje za rusku blokadu kosovske nezavisnosti u Savetu bezbednosti, ali i za neodlučnost Evropske unije da podrži američki predlog o jednostranom priznavanju nezavisnosti.
Osim toga, podela bi zatvorila usta svima koji imaju nameru da koriste kosovski presedan kao „mustru” za prekrajanje granica, a u isto vreme bi Srbima u BiH onemogućila da po albanskom modelu traže svoju državu.

Štap i šargarepa
Kriza američke politike „štapa i šargarepe” prema Srbiji pokazala se i na predlogu o podeli. Sjedinjene Države kao da više nemaju ni dovoljno veliku šargarepu, ni dovoljno jaku batinu za Srbiju. Računica da će Srbija biti zadovoljna da dobije makar šta od Kosova, pogrešna je koliko je to bila i računica od pre tri godine, kada je Vašington uskratio Beogradu pomoć od 10 miliona dolara ne bi li naterao Srbiju da ekspresno nađe Mladića. To što međunarodna zajednica obara „cene” srpskim interesima do sada je uglavnom imalo kontraefekat.
Ovo puštanje probnog balona, koje su nekoliko dana pre nego što je Išinger bilo šta izgovorio najavljivali zapadni analitičari, imalo je sličan cilj – da se obezvrede pozicije Beograda u pregovorima. Prema informacijama koja se pre nekoliko dana pojavila u britanskim medijima (Tim Džuda za Bi-Bi-Si), Beogradu je prvo, za probu, trebalo ponuditi korekciju administrativne granice u Raškoj i deo teritorije oko sela Lešak. Spremnost Beograda da razgovara o Lešku, prema Džudinim informacijama, značilo bi zeleno svetlo da se u igru ubaci albanska „velika ideja o trampi severa Kosova za jug Srbije”. A to bi značilo da bi Beograd pristao i na manje od onoga što sada tvrdi i što mu je „zaradilo” rusku podršku.
Sa istim ciljem već duže vreme se u javnost plasira informacija da je Beograd inicijator podele. Tvrdnje ove vrste najčešće iznose predstavnici Međunarodne krizne grupe, ali i mediji koje kontroliše američka administracija.
Da je ideja o podeli „podmetnuta” Beogradu, kako je to za Politiku rekao državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković, tvrde i ruski posrednik u „trojci” Aleksandar Bocan Harčenko, kao i ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksejev. (Aleksejev je izjavio da takva ideja „nije potekla od Beograda”). U nezvaničnim razgovorima sa ljudima bliskim srpskom pregovaračkom timu jasno se izražava sumnja da je „velika ideja” rođena u Stejt departmentu, koji pokazuje sve veću nervozu jer Vašingtonu ponestaje vremena da ispuni obećanje dato Albancima.
Predsednički izbori u Americi održavaju se u novembru i već se spekuliše da Džordž Buš neće imati vremena da ubedi EU da ga podrži u jednostranom priznavanju nezavisnosti Kosova. Vlasti u Beogradu, kako nezvanično saznajemo, očekuje da deo javnosti u Srbiji podrži ideju – „bolje išta nego ništa”. Da je to najmanje loš ishod kosovske krize, na primer, smatra i bivši premijer Srbije Zoran Živković, jedan od bliskih saradnika Zorana Đinđića koji je u nekoliko navrata o podeli govorio još 2002.godine.
Živković, koji se za tu ideju zauzima još od 2003. godine, smatra da je „podela Kosova daleko od savršenstva, ali je definitivno najmanje loša za obe strane i najmanje loša za princip rešavanja ovakvih problema”, prenosi Beta.
Međutim, da je američka administracija više nego voljna da prihvati podelu kao rešenje, iako su ranije upravo Amerikanci bili žestoki protivnici deljenja teritorije, možda bi se moglo naslutiti i po reakcijama tamošnjih medija. Naime, vest o mogućoj podeli Kosova onoga dana kada je Išinger to pomenuo, na Si-En-Enu je nekoliko sati najavljivana kao „breaking news” (udarna vest). Zvanično Vašington i dalje insistira da je nadgledana nezavisnost najbolje rešenje.
Od predloga o podeli južne srpske pokrajine juče su se ogradili i mnogi evropski zvaničnici zbog mogućih posledica po stabilnost Evrope. Međutim, predsednik projekta za jugoistočnu Evropu vašingtonskog centra Vudrou Vilson, Džon Stilides, upozorio je pre dva dana na činjenicu da „svako ko podržava nezavisnost Kosova podržava komadanje Srbije” i pita: „Ako je komadanje Srbije prihvatljivo, zašto ne otići korak dalje i podeliti Kosovo kako bi se došlo do rešenja koje je prihvatljivije Beogradu”.

Nedeljivost teritorije
Komadanje Srbije nije ono što brine evropske zvaničnike, već strah da podela ne bi zadovoljila srpske aspiracije. Podela bi bila štetna, jer samo polovina kosovskih Srba živi u etnički homogenom severnom delu Kosova, a ostalima ona ništa ne bi donela, smatra dosadašnji zamenik izaslanika UN za Kosovo Austrijanac Albert Roan. On je u izjavi austrijskoj novinskoj agenciji APA podsetio da je jedan od principa Kontakt grupe, koji su nedavno „jasno i nedvosmisleno” nanovo potvrđeni – nedeljivost Kosova. Takođe je naglasio da su i Beograd i Priština iskazali protivljenje ovoj varijanti. „Svi učesnici to isključuju”, naglasio je on i dodao da bi u slučaju podele „albansko većinsko stanovništvo u Preševskoj dolini na jugu Srbije isto tako zahtevalo otcepljenje", a tog dela teritorije Srbija se ne može odreći, jer preko nje ide važna saobraćajna veza sever-jug.
Trampa sever Kosova za jug Srbije je upravo ono što Albanci podrazumevaju pod podelom, tvrdi i prištinski intelektualac iz Instituta za novinarstvo Dukađin Gorani.
On za „Politiku” objašnjava da su se kosovski Albanci praktično odrekli svog sna o velikoj Albaniji, pristajući na nezavisnu državu Kosovo koja neće moći da se ujedini sa Albanijom.
„Podela bi aktivirala taj albanski san, jer onda ne bi bilo nikakvog razloga da se etnički čiste teritorije ne spoje u jednu. To znači da bi podela otvorila i albansko pitanje u Makedoniji, Crnoj Gori, na jugu Srbije”, upozorava Gorani.
Podela koja ne bi podrazumevala razmenu teritorija „sever za jug” ugrozila bi, tvrdi Gorani, opstanak srpskih enklava na Kosovu. On upozorava Srbe da budu oprezni u tome šta žele (a ubeđen je da je ideja o podeli potekla iz Beograda). Gorani ističe da nema te autonomije koju Beograd može da ponudi Albancima da bi se odrekli sna o svojoj državi i tvrdi da je podela, iako najoptimalnije rešenje za Albance u ovom trenutku, rizik za stabilnost cele Evrope.
Konačan ishod predstojećih pregovora, koje Gorani smatra najobičnijom farsom, biće, kako procenjuje naš sagovornik, nekakva rezolucija slična Ahtisarijevoj na koju će na kraju pristati i srpske vlasti, kojima će kao dostojanstven izlazak iz cele situacije možda biti ponuđen sever Kosova. Ali, ni tada ta teritorija, tvrdi Gorani, neće biti pod upravom srpske države, već snaga UN i međunarodne zajednice.
Ovaj prištinski intelektualac ističe da će kosovski Albanci, uprkos odlaganjima, ruskoj blokadi i kolebanju EU, „kad tad” doći do svoje države, za pet ili 50 godina. To je, kaže, suština igre koja se igra na Kosovu.
Ovakav stav ogoljava suštinu kosovskih sukoba. Dok su sve do kraja devedesetih Albanci na Kosovu tvrdili da je albansko pitanje na Kosovu pitanje demokratije i ljudskih prava, sada više ne kriju da ih zanima samo teritorija, i to u prvom redu teritorija očišćena od Srba i drugih nealbanaca. Kada bi srpska strana sada pristala na cenkanje teritorijama i prihvatila razgovor o tome koliko joj vredi sever Kosova u odnosu na jug Srbije, istovremeno bi odustala od međunarodnih principa koji trenutno predstavljaju jedinu branu za oduzimanje njene teritorije.

Ostale vestiArhiva