Ruski predstavnik u posredničkoj trojki Kontakt grupe Aleksandar Bocan Harčenko ocenio je juče da bi kompromis Beograda i Prištine predstavljao konstruktivan izlaz iz „kosovskog ćorsokaka”. „To je naravno veoma teško, ali polazimo od toga da ništa nije nemoguće. Na osnovu toga pristupili smo poslu, aktivno podržavajući novu pregovaračku rundu”, rekao je on u izjavi u Moskvi za Radio Sloboda (Slobodna Evropa).
Govoreći o pozicijama Beograda, ruski diplomata je dodao da je „srpska strana dosta efikasno” sumirala sve postojeće predloge, koji „ostaju u okvirima koncepcije široke ili kontrolisane autonomije Kosova”, „prožete novim elementima koji jačaju samoupravu ili nivo autonomije Pokrajine, uključujući čak neke elemente koji se tiču stupanja Pokrajine u spoljne odnose”.
Na pitanje da li je moguće da se razmatra ideja podele Kosova i Metohije, ruski diplomata je rekao da „’trojka’ ne predlaže nikakve varijante, ne nameće rešenje”, već „stimuliše strane na kompromis, na sveže ideje”. „U principu, ’trojka’ će prihvatiti svaku varijantu o kojoj se dogovore same strane”, rekao je Bocan Harčenko.
Govoreći o prvoj poseti „trojke” Beogradu i Prištini, on je rekao da posrednici nisu imali iluzije pred polazak i da ne može da kaže da je „bilo nekog razočaranja, osim što su ustanovljene razlike među stranama”. „Nismo naišli ni na kakav ’hladan prijem’ u Prištini. Prijem je bio normalan, atmosfera prijateljska, potpuno normalan razgovor, radni, miran”, rekao je i dodao da je izložena pozicija kosovskih Albanaca, koja se svodi na podršku planu izaslanika UN Martija Ahtisarija.
„’Trojka’”, kako je rekao, „aktivno podstiče strane – i u tome je njen zadatak: da traži i predlaže nove ideje koje bi sadržale šansu za odgovor druge strane”, ali glavni cilj „trojke” je dovođenje Beograda i Prištine do direktnog dijaloga.
Do susreta u Beču ostalo je desetak dana a sudeći i po jučerašnjim izjavama stvari neće ići glatko.
Posle nekoliko ministara iz redova Demokratske stranke Srbije koji su proteklih dana više puta ponovili da Srbija neće dozvoliti stvaranje NATO države na svojoj teritoriji, i ocene savetnika srpskog premijera Aleksandara Simića da je, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, „došlo vreme” da se jedan broj srpskih vojnika i policajaca vrati na teritoriju Kosova i Metohije, savetnik premijera Srbije za medije Srđan Đurić pozvao je juče NATO da „javno odustane od podrške” planu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija. „Sve dok NATO podržava Ahtisarijev plan i posebno aneks 11 ovog člana jasno je da se radi o pokušaju pravljenja prve NATO države”, ocenio je Đurić.
Reagujući na ove izjave, šefica poslaničke grupe Demokratske stranke Nada Kolundžija juče je izrazila zabrinutost jer se, kako je ocenila, u trenutku obnavljanja pregovora o statusu Pokrajine, njima „čini loša usluga državi”. „Vođenje državne politike u vezi s KiM po našem dubokom uverenju treba prepustiti nadležnim državnim institucijama”, izjavila je Kolundžija.
„Umesto retorike koju smo u prošlosti, može se reći, jedva preživeli, i koja nas je odvela u duboku izolaciju, i koja i ovoga puta može da nas vodi u izolaciju i svađu sa svetom, mi zaista verujemo da tokom ove runde pregovora naš napor treba da bude usmeren na to da što veći broj uticajnih zemalja pridobijemo za svoje stavove o načinu rešavanja problema KiM”, kazala je Kolundžija.
Demokratska stranka, kako je istakla, misli da su pregovori nova šansa za Srbiju da se dođe do rešenje koje će stabilizovati područje Balkana, garantovati trajni mir i evropske perspektive i Srbiji i regionu. Naglašavajući da je u ovom trenutku, ipak, najvažnije da postoji potpuna saglasnost svih članica vladajuće koalicije oko pozicije Srbije u predstojećim pregovorima o rešenju statusa Kosova, ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić juče je, ipak, priznao da se plaši „kaubojskih poteza” i da „treba biti svestan da zapravo sve zavisi od toga kakva će odluka biti doneta u Vašingtonu i Briselu”.
On je upozorio i da bi, ukoliko međunarodna zajednica pribegne nekim jednostranim merama, poput priznanja nezavisnosti Kosova, to moglo dovesti do krupne političke krize u Srbiji. „Nisam siguran kako bi se to odrazilo na opstanak vlade”, izjavio je Ljajić.
On je dodao da niko od zvaničnika, ni u Beogradu, ni u Prištini, ni u Briselu, ne govori o podeli Kosova kao rešenju. „To su više spekulacije analitičara. Uostalom, i principi Kontakt grupe jasno isključuju takvu opciju. S druge strane, mora biti jasno da nikakva trgovina teritorijama za Beograd ne može biti prihvatljiva. Takođe, ne verujem da bi neko u međunarodnoj zajednici mogao da podrži takav vid trgovine”, izjavio je Ljajić.

Vlada Kosova protiv povratka srpskih snaga
Za Vladu Kosova je neprihvatljiv zahtev Beograda da se pripadnici Vojske i policije Srbije vrate na Kosovo, izjavio je politički savetnik premijera Kosova Arben Ćirezi. „Jednom i zauvek, nemoguće je da se srpske ’uniforme’ vrate na Kosovo”, kazao je za dnevni list „Zeri” savetnik premijera Agima Čekua.
Ćirezi je dodao da je takav zahtev „još jedan u nizu pokušaja Beograda da destabilizuje Kosovo”. „Nijedan normalan čovek koji ima minimum odgovornosti ne može povratak srpske vojske i policije na Kosovo smatrati realnom opcijom. Sudbina srpskih snaga na Kosovu zapečaćena je juna 1999. godine i ne može biti povratka”, rekao je Ćirezi.

Ostale vestiArhiva