Ukoliko želimo da se bilo šta pomeri u korist Beograda, a imamo šansu, naš pregovarački tim mora u Beču ponuditi više od samog naslova koji sve vreme slušamo - suštinska autonomija. Mi moramo dati detaljan, konstruktivan papir, a ne papir samo sa naslovom jer naslov nije dovoljan. Beograd mora, osim potenciranja priče o teritoriji, ponuditi po stavkama rešenja koje će stručnjaci obraditi do u detalje i koja se tiču života dva miliona stanovnika na Kosovu i Metohiji. Svaka druga ponuda biće veoma loše primljena i plašim se da neće imati uticaj na promenu stavova međunarodne zajednice, kaže u intervjuu za „Blic“ Oliver Ivanović, predsednik Srpske liste za Kosovo i Metohiju.
On dodaje da pregovarački tim mora precizno da ponudi „kako Beograd misli da se organizuje život na Kosmetu, kako će organizovati život Albanaca i kako će ih uključiti u naš pravni i politički sistem“.
- Samo tako pokazaćemo konstruktivnost, a prištinski pregovarački tim dovesti u sutuaciju da objasni zašto to odbija. I da odbiju, a hoće, već smo u boljoj poziciji i dobili smo novih šest meseci pregovora. Što se statusa tiče, sasvim sigurno ne treba nuditi ništa više od ponuđenog. Ali, u ovom trenutku mi nismo videli, ili bar ja nisam, dokument sa razrađenom organizacijom života za Kosovo.

Šta srpska vlast mora još da uradi da bi popravila pregovaračku poziciju? Kao da igramo samo na jednu kartu - Rusiju?
- Pomoć Rusije je više nego dobrodošla, ali je jednako pogrešno igrati samo na to, kao što je pogrešno osloniti se samo na Amerikance. Evropska unija je naš strateški partner i velika je šteta što se ne radi više sa EU. Prvo, mi smo zemlja u Evropi, sa jasnim ambicijama da jednog dana postanemo članica EU, a to nećemo postati ako ingorišemo EU. Taj potencijal se malo koristi. Drugo, EU je heterogena masa od 27 zemalja koje vrlo teško postižu saglasnost, ali u toj masi ima nekoliko ključnih članica koje bitno utiču na odluke na nivou EU. Britanija je, nesumnjivo, jedna od njih, ali ona ima veoma čvrst stav po pitanju Kosova i teško da će ga promeniti. Ali, zato su tu u prvom redu Nemačka, potom Italija, koje nam nisu nenaklonjene, a imamo još šansi da ispeglamo i odnose sa Francuskom, a to su članice sa ogromnim uticajem. Razlog više da se zaigra i na EU leži u činjenici da su nam donekle saveznici zbog pojedinih stavova. Dve trećine EU je izričito, apsolutno protiv jednostranog priznavanja.

Kada smo kod EU, postoji li ta dilema, članstvo ili Kosovo?
- To je lažna dilema. Uopšte je nema jer nama to niko ne nudi, osim što se mi u toj igri moramo ponašati tako da tim ljudima u EU pokažemo da idemo ka njima, a ne da se zatvaramo dalje. Zašto se sada u ovoj fazi preti!? Da li je to u interesu naroda? Jedini način da se brani nacionalni interes je u bilateralnim kontaktima. Ili, da kažem to ovako - članici NATO se ne oduzima teritorija, takođe ni članici EU.

Deo vlade iz DSS optužuje NATO da pravi državu na Kosovu, osude su upućene i SAD.
- Ne mislim da ova oštra retorika prema Americi može doneti išta dobro. Od njih ne bi trebalo da pravimo veće političke neprijatelje nego što u izvesnom smislu već jesu jer nemaju stav u skladu sa našim interesima. Postoji jedno staro pravilo da političkim stavovima jedne uticajne zemlje ne treba povlađivati, ali ih još manje treba iritirati. Izjave poslednjih dana, u ovoj situaciji u kojoj smo, više podsećaju na nekakav predizborni period. Danas je za Srbiju situacija nešto bolja nego ranije, ali ovakvim izjavama i pokušajima da zaoštrimo odnose sa SAD nećemo popraviti našu poziciju. Naprotiv.

Kakav rasplet događaja očekujete?
- Izveštaj će prvo ići na Kontakt grupu. To znači da će se u izveštaju smanjiti razlike u stavovima. Trojka formalno mora podneti jedan izveštaj jer ipak su telo, ali, praktično, to će biti tri različita izveštaja. Te razlike će se videti i na sednici Saveta bezbednosti. Izveštaj ide na SB krajem godine ali, najverovatnije će to ipak biti u prvih dvadeset dana sledeće godine. Na Savetu bezbednosti neko od trojice će govoriti u ime svih. Primera radi, američki predstavnik je sada na sastanku govorio u ime trojke, ali su i predstavnik EU i Rus imali potrebu da pojasne pozicije iz svog ugla. Tako će biti i na SB. Neko će izneti izbalansiran stav trojke, a onda u posebnom delu sednice svako od predstavnika svoj stav. Imaćemo isti metu, isto odstojanje. Potom će uslediti konsultacije u SB i zakazivanje posebne sednice. Biće još mnogo diplomatskih kontakata, ali ako Amerika reši da nastavi da gura rešenje, oni će se truditi da pridobiju EU. Ipak, pre marta, aprila ne treba očekivati bilo kakav dogovor.

Ne isključujete jednostrano rešenje? [b/]
- Ta opcija stoji. Trenutno se ne potencira zbog EU koja se strahovito protivi.

[b]Američki predstavnik Vizner kaže da ako ne bude dogovora ostaje Ahtisarijev plan.
- To je tačno. Oni taj papir i dalje drže. Kod nas preovladava pogrešna percepcija da je potpuno odbačen. Ali, ako se ne nađe bolje rešenje, to je alternativa i ne treba se oko toga zanositi. Trenutno je statusni aspekt isključen, ali ostao je deo tehničkog plana i decentralizacija koja je još u igri. Zato treba spremiti alternativu za svaku Ahtisarijevu stavku. Ako se ne postigne napredak u pregovorima, neće biti ni promena u odnosu na ono što Ahtisari nudi.

Stiče se utisak da trojka ostavlja Beogradu i Prištini da nešto pokrenu i da se onda iznađe međurešenje.
- To jeste njihov stav. I zato se mora imati inicijativa. Ubeđen sam da imamo odlične stručnjake koji trojci mogu dati dobar elaborat.

Kako ocenjujete našu sadašnju poziciju?
- Ona nije loša kao što se nekima čini. Mi sada imamo istorijsku šansu jer mora se priznati da se vreme promenilo od 1999, kada su posle režima Slobodana Miloševića simpatije bile samo za Albance. Nedavno, na jednoj konferenciji u Briselu, jedan predstavnik EU došao je do dileme da li EU treba da bira između dva miliona Albanaca ili osam miliona Srba. Ako baš budu morali da biraju, pitanje je kako će biti. I ta odluka mogla bi mnoge iznenaditi. Samo je stvar u tome da ponudimo razumljivo i ne natežemo do pucanja.

Uporedo sa pričom o statusu provlače se pretnje nasiljem.
- Nasilja je uvek bilo na Kosovu. To je realnost. Trenutno na Kosovu postoji politički vakuum i zato je, između ostalog, dobro da se održe izbori da se ta praznina popuni i smanje tenzije. Izborima će se dobiti stabilna vlada na četiri godine koja, što nije isključeno, može pokazati kontruktivniji stav. Ipak, ekonomska situacija je dole katastrofalna, prosečna plata u školstvu ili zdravstvu je oko 150 evra. Ako ne bude izbora, može biti socijalnih nemira. Nezadovoljni su prosvetni radnici, zdravstveni radnici, penzioneri i mladi, a to vam je već više od milion ljudi. Nije bitno da li demonstracije mogu da krenu kao socijalni nemiri već kako mogu da se završe. Izbori će smanjiti tenzije oko neispunjenih nadanja i dokle god se pregovori o statusu budu kretali - u redu je. Proces samo ne sme biti blokiran.

Treba li Srbi da učestvuju na izborima?
- Po meni nema dileme. Pogledajmo motive za neučešće sa prošlih izbora: dovešćemo u pitanje legitimitet izbora, institucija, ako nema Srba upitni su standardi, pojačaćemo ulogu Beograda i popraviti pregovaračku poziciju. Da li smo to postigli? Ne, i dobili smo potpuno suprotne efekte.

Protivnik ste podele Kosova. Zašto?
- I to veliki. To jeste opcija koja je uvek stajala u drugom planu i ne isključujem mogućnost da je ponudi neka od velikih sila i prikaže kao kompromisno rešenje. Razlog više jer se ne kosi sa Helsinškom poveljom. Ali, šta to znači za nas? Veći broj Srba živi južno od Ibra, svi najvredniji spomenici i manastiri su takođe južno. Revolta Albanaca za gubitak severa će sigurno biti, a Mitrovica će biti libanizovana, napravljen Bejrut od nje. Razdaljina je 200 metara i nema mete koja sa juga ne može pogoditi onu na severu. Stalni nemiri bi verovatno uticali na intelektualce i omladinu da se isele. I šta bismo dobili? Ostavljen narod južno, a ovde nikad mira.

Iskustvo iz Rambujea
- Stav Rusije će do marta ostati apsolutno čvrst. Ali, ne zaboravite iskustvo iz Rambujea i stav Rusije kada je Milošević ostao sa nepromenjenom retorikom. I Rusi su rekli - neka im bude... Pa i sami su nekoliko puta poručili: „Ne možemo mi biti veći Srbi od Srba“. Zato moramo i mi njima pomoći konstruktivnim, obrazloženim predlozima koje svet može da razume, a ne zatezati situaciju do pucanja. Rusi govore o črvstrom stavu i ja u to ne sumnjam, ali svaki ozbiljni političar mora da zna da ne može doveka da se igra na tu kartu. U tom slučaju ćemo postati ruska gubernija, a tu ne vidim svetlu budućnost, uostalom, ne bismo je imali ni kao pedeset i neka američka država. Ruska podrška je dobrodošla ali, naše mesto je u Evropi. Moramo imati još saveznika.

Ostale vestiArhiva