Predsednik Srbije Boris Tadić ljut je zbog svakodnevne orkestrirane kampanje pojedinih ministara iz Demokratske stranke Srbije, saznaje „Blic“ od izbora bliskog predsedniku.
Tadić smatra da su izjave koje poslednjih dana vrh DSS upućuje na račun NATO i američke administracije kampanja izolacije.
„Tadić je zabrinut i ljut zbog ove orkestrirane kampanje koja može našu zemlju iznova vratiti u vreme sukoba, beznađa i nemaštine“, kaže „Blicov“ dobro upućeni sagovornik.
On dodaje da Tadić smatra da „umesto ove kampanje izolacionizma, Srbija mora ozbiljno, snažno i argumentovano na pregovorima da brani suverenitet i integritet zemlje, a ne da se izjavama građani zavode olakim obećanjima i parolama“.
Prozivke i opomene da se na teritoriji Srbije pravi NATO država i pozivi Americi da odustane od tog cilja otpočeli su pre desetak dana. Od tada se, bukvalno svakodnevno, neko od ministara Vlade Srbije iz redova DSS ili neki visoki funkcioner iznova obrati javnosti sa porukom istog sadržaja.
Prvi je nastupio Aleksandar Simić, savetnik premijera Koštunice, a dan kasnije oglasio se i ministar policije Dragan Jočić. „Sada je najvažnije da u novom pregovaračkom procesu SAD odustanu od projekta formiranja NATO države, i to baš na teritoriji države Srbije“. Istu poruku Vašingtonu potom je, preko domaćih medija, poslao i ministar prosvete Zoran Lončar.
Iako je stigao i zvaničan odgovor iz sedišta NATO da „ne prave nikakvu svoju državu, već su na Kosovu u mirovnoj misiji“, ministar policije iznova je opomenuo najjaču vojnu silu, a onda su se, tim povodom i gotovo istim tekstom, oglasili i portparol DSS Branislav Ristivojević, ministar vera Radomir Naumov, pa i Srđan Đurić, premijerov savetnik za medije. Poslednji u nizu ministara je Aleksandar Popović, ministar energetike.

DSS: Ne pretimo
I juče, sa stranačke govornice, Ristivojević je poručio: „Ne treba zabijati glavu u pesak nego pogledati činjenicama iz Ahtisarijevog plana u oči, odnosno: taj plan prvi put u istoriji predviđa stvaranje prve vojne države u svetu, i to bez civilne kontrole i bez ograničenja“.
On je dodao i da se on ne bi saglasio da u porukama DSS postoje neke pretnje. „Naša retorika je umerena i odmerena, naročito uzevši u obzir dimenziju i prirodu problema sa kojim se suočavamo“, rekao je Ristivojević.
Kako za „Blic“ kaže drugi portparol DSS Andreja Mladenović, stav stranke baziran je na činjenicama.
- Aneksima 8 i 11 Ahtisarijevog rešenja, daje se pravo da NATO bude vlast u državi, a toga nigde nema u svetu - pojašnjava Mladenović.

„Skretanje pažnje“
Na pitanje da li ministri DSS iznose stranačke stavove sa državne funkcije, to jest u ime države plasiraju partijske ideje, Mladenović kaže da ministar „po svojoj funkciji“ ima pravo da iznosi stav i svakom svojom izjavom je vezan za Vladu.
- Ako neko u Vladi ima problem sa tim on će izneti drugačiji stav - kaže Mladenović.
Ipak, koji je cilj izjava ministara DSS? Mladenović kaže da nisu u pitanju napadi ni na koga, već skretanje pažnje „na nešto što je izuzetno bitno i što menja pristup i priču za rešavanje budućeg statusa“.
Iz DSS je posle optužbi stigao i poziv da se dozvoli povratak srpskoj vojci i policiji. Ipak, „skretanje pažnje“ počelo je neposredno pred novu rundu pregovora Beograda i Prištine. Iako je sastanak sledeće nedelje, u četvrtak 30. avgusta, Beograd bi tek ove nedelje trebalo da utvrdi tim.
- Te izjave su posledica procesa oko Kosova, ali su i par ekselans političke izjave, a daju ih i ministar obrazovanja, energetike, vera, a to je očigledno tema kojom se njihova ministarstva ne bave. Ako se ministar obrazovanja bavi NATO-om, onda on napušta okvir svoje nadležnosti kao ministra. S obzirom na to da to nije stav Vlade već jednog dela, oni iznose stav svoje partije. Ako se tom temom na takav način bave samo ministri jedne stranke, onda je očigledno da oko toga nema konsenzusa - kaže Marko Blagojević, programski direktor CeSID.

Kao pred izbore
On isključuje mogućnost da je ova retorika DSS najava prevremenih parlamentarnih izbora. Ipak, sve podseća na period pre formiranja Vlade. To je bilo i vreme kada se iščekivala sednica Saveta bezbednosti i odluka o Ahtisarijevom planu, to jest statusu. Tada je po skupštinskim kuloarima kružila priča da nije isključeno da se umesto nove vlade dogode novi izbori, čime bi DSS pokušala da loš rezultat popravi upravo na krilima kosovske priče. Scenario koji je tada navođen poklapa se sa sadašnjim. DSS kreće sa radikalnom retorikom, a sa druge strane je DS i umerene opcije koje nisu naklonjene teškim rečima.
Iako se mora priznati da srpskim vlastima nije stigao pisani odgovor na zahteve za pregovore od kojih je jedan i da se odbacuje Ahtisarijev plan, činjenica je da im je posrednička trojka u direktnom razgovoru obrazložila kako će teći pregovori. Takođe, u trojci je i ruski predstavnik. Na Ahtisarijev plan, i ako bude osnova za nestatusni deo pregovora, mogu se uložiti amandmani i zato pregovori i postoje. Inače, u aneksima 8 i 11 Ahtisari se bavi vojnim prisustvom i uopšte sektorom bezbednosti. On kaže da su međunarodne snage zadužene za spoljnu i unutrašnju bezbednost Kosova dok kosovske institucije ne budu same sposobne za to.

Oliver Ivanović: Igranje vatrom
Oliver Ivanović, predsednik Srpske liste za KiM, kaže da je nelogično da se Vlada, koja odbacuje Ahtisarijev plan u celini, sada bavi pojedinim aneksima.
- Vlada Srbije bi morala da odluči da li podržava ili ne podržava Ahtisarijev plan. Pozivati se samo na deo tog plana i time mu davati legitimitet, a sa druge strane ceo plan odbacivati, jednostavno nije održivo. Ne shavatam to. Ova retorika podseća na predizbornu kampanju, pri tom najgoru, a što može dovesti do polarizacije unutar Vlade. Ali, možda je to i cilj ove kampanje. Iako prag nacionalnog patriotizma postavlja i uvodi manja stranka, odgovornost će pasti na sve. Kampanja uspeva u domaćem javnom mnjenju, ali to je igranje vatrom - kaže Ivanović.

Zatvaranje vrata
Marko Blagojević, programski direktor CeSID, kaže da se u međunarodnim odnosima očekuje diplomatska komunikacija i diplomatsko ponašanje.
- Ovakvom komunikacijom se samo zatvaraju vrata i sužavaju opcije pred pregovore. Srbija, dakle, samoj sebi ne bi trebalo da vezuje ruke. S druge strane, očekuje se kohezija pregovaračkog tima, a ako mi imamo ljude koji između sebe ne samo što nemaju konsenzus već i oprečne stavove, onda ne možemo mnogo da očekujemo - kaže Blagojević.

Ostale vestiArhiva