Od 1. septembra, hleb, ulje i mleko prodavaće se po novim, većim cenama. Za sada je još neizvesno da li će od toga dana poskupeti i struja. Konačnu odluku o tome Vlada Srbije doneće sutra.
Juče oko podne, Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga, izjavio je da će predložiti Vladi Srbije da odloži primenu novog tarifnog sistema za obračun električne energije za šest meseci, ali i da od 1. septembra odobri prosečno poskupljenje od 4,6 odsto. Međutim, nekoliko sati kasnije, u izjavi za „Blic“ Bubalo je rekao da struja od 1. septembra, u stvari, uopšte neće poskupeti. Na našu molbu da objasni da li je takva odluka već negde doneta, kratko je rekao : „Ja vam to kažem. Struja neće poskupeti“.
Obrazlažući zašto poskupljenje treba odložiti za 1. april iduće godine, Bubalo je agenciji Beta rekao da bi povećanje cene sada mnogo više pogodilo stanovništvo nego velike potrošače i zato će „mirne savesti dati saglasnost da se poskupljenje odloži za 1. april“. Prema njegovim rečima, u 2008. godini ne bi trebalo povećavati cenu struje, već samo primeniti tarifni sistem koji će dati određene rezultate.
I dok se poskupljenje struje još vaga, sasvim je izvesno da će se od prvog dana septembra hleb i ulje prodavati po korigovanim cenama. Hleb će koštati 29,5 dinara, a litar suncokretovog ulja 95 dinara. Nova cena vekne neće moći da se menja u narednih godinu dana, a ulja u sledećih šest meseci, dogovoreno je na nedavnom sastanku predstavnika Ministarstva trgovine, proizvođača i trgovaca.
Od ovog vikenda, valja računati i sa povećanim izdacima za mleko. Naime, trgovci i proizvođači najavljuju veće cene mleka između dva i četiri odsto, što je nekoliko dinara više za litar. Što se mesa tiče, ono je već u poslednjih mesec dana poskupelo za deset odsto.
Ovo poskupljenje, kao i ona koja tek slede, bitno će uticati na pogoršanje životnog standarda građana, smatraju ekonomisti. Može se dogoditi i da probiju zacrtanu inflaciju od 6,5 odsto za ovu godinu.
Ekonomista Zoran Popov za „Blic“ kaže da toliko poskupljenja u kratkom vremenskom roku deluje dosta alarmantno i donekle neočekivano.
- Ova godina je zbog suše dosta atipična, zbog čega neka poskupljenja i imaju ekonomsko opravdanje. Međutim, čini se da tu ipak ima lova u mutnom i zloupotrebe situacije sa sušom. Više cene traže uglavnom oni koji posreduju između proizvođača i potrošača, tako da korekcije cena neće popraviti položaj proizvođača, ali će zato pogoršati standard potrošača - smatra Popov.
Nove cene, kako objašnjava naš sagovornik, značiće udar na porodične budžete, što može pojačati zahteve za povećanjem zarada, a to opet otvara inflacionu spiralu.
- Država to ne bi smela to da dozvoli i morala bi da nađe načina da zaštiti potrošače - kaže on.
Poskupljenje osnovnih životnih namirnica, ukazuje dr Vladana Hamović, pomoćnik direktora Instituta za ekonomiku poljoprivrede, najviše će pogoditi najsiromašnije.
- Reč je o osnovnim životnim namirnicama, hlebu i mleku, koji se kupuju svakog dana. Ne sme se zanemariti da 60 odsto zaposlenih prima platu manju od republičkog proseka od 27.000 dinara, a da je prosečna penzija oko 14.000 dinara. To je najugroženiji sloj stanovništva, koga cenovne promene uvek najviše pogađaju - ističe dr Hamović.
Na jesen se, upozorava ona, mogu očekivati i dodatna poskupljenje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda jer će rod šećerne repe i soje zbog suše biti manji od očekivanog.

Ostale vestiArhiva