Kako je evropskim zemljama osim priklanjanja NATO paktu, kao jedinom vojnom savezu preostalom posle pada „gvozdene zavese“, alternativa samo izolacija, Srbija ide po onoj narodnoj „Gde svi Turci, tu i mali Mujo“.
Međutim, „mali Mujo“ je ovih dana „okrenuo ćurak“ i protivi se stvaranju „prve NATO države, nezavisnog Kosova“. Doduše, to se da čuti samo iz usta onog dela Beograda pod palicom lidera DSS-a Vojislava Koštunice. Da li samo zato što se taj savez od 26 država svim snagama bori za otelotvorenje Ahtisarijevog plana ili radi pukih stranačkih interesa, nije sigurno. Ali je sigurno da premijer u ekspozeu nijednom rečju nije pomenuo atlantske integracije, a kamo li ih stavio među ključne principe vlade. A kako stvari stoje, DSS-ovci će listom, zajedno sa liderom, s jeseni iz rečnika izbaciti NATO, „evroatlantske integracije“ i slično. Zvanični razlog biće Kosmet.
Uz to, još ne postoji nijedan zvanični dokument koji kaže da je strateški interes Srbije ulazak u Severnoatlantsku organizaciju. Jeste da je resorno ministarstvo sačinilo Nacrt strategijskog pregleda odbrane još juna lane, ali taj dokument nikako da dođe pred poslanike i postane punovažan. A kako vetrovi duvaju u Srbiji, teško da će brzo ugledati svetlost dana.
„Dugoročni strateški interesi spoljne politike Republike Srbije su unapređenje regionalne saradnje (time i saradnje sa susedima), punopravno članstvo u NATO, koje bi bilo zasnovano na demokratskoj volji građana i potpuna integracija u Evropsku uniju“, piše u Nacrtu. Te je tako u Srbiji još u opticaju ona „od izvora dva putića“.

Učvršćivanje bezbednosti
Za početak, pred nama je predaja Prezentacionog dokumenta Briselu, povodom ulaska Srbije u Partnerstvo za mir i potpisivanje Sporazuma o razmeni informacija. Prezentacioni dokument srpska vlada usvojila je 27. jula, a predaće ga šef diplomatije Vuk Jeremić - objašnjava Milan Gojković, direktor Generalne direkcije za NATO u Ministarstvu inostranih poslova. Prijem u Partnerstvo značajan je, ističe, radi učvršćivanja bezbednosti u regionu i kreiranja dugoročno stabilnog političko-ekonomskog ambijenta, stvaranja moderne, kompatibilne vojske, podrške procesu reformi odbrambenog i bezbednosnog sektora i učvršćivanja međunarodnog položaja zemlje.
Sledeći korak ka punoj formalizaciji statusa Srbije u predvorju NATO je potpisivanje Sporazuma o bezbednosti informacija sa NATO i otvaranje Misije Srbije u sedištu Alijanse, u Briselu.
- Nacrt Sporazuma Ministarstvo odbrane prosledilo je vladi na usvajanje. NJegovo potpisivanje za Srbiju je značajno zato što unapređuje nivo razmene poverljivih informacija sa NATO i Kforom, što je posebno važno u svetlu bezbednosti srpske manjine na Kosmetu. Takođe, omogućava učešće naših oficira na programima obuke u NATO zemljama, kao i prisustvo predstavnika Srbije na sednicama zatvorenog tipa u Briselu, što otvara dodatan i do sada nekorišćen kanal za promociju naših stavova. A potpisivanje sporazuma je i formalni preduslov da Srbija, prvi put u svojoj istoriji, otvori diplomatsko-vojno predstavništvo u Briselu - priča Gojković.
Međutim, naglašava i da moguće članstvo Srbije u Alijansi, „bez obzira na aktuelne rasprave, nije na dnevnom redu u razgovorima sa predstavnicima NATO, niti se ono u ovoj fazi u okviru Partnerstva za mir uopšte postavlja“.
- Ta odluka ne zavisi samo od naše političke volje i dogovora, već je za to potrebno ispuniti veliki broj preduslova koje Alijansa budućim članicama postavlja. Podsećamo da status zvaničnih kandidata za NATO trenutno imaju Hrvatska, Albanija i Makedonija (tzv. MAP zemlje), dok se Srbija, Crna Gora i BiH nalaze tek u ranoj fazi Partnerstva. Upravo je svrha pomenutih dokumenata da se formalizuju naši odnosi u okviru Partnerstva i počnu koristiti raspoloživi mehanizmi saradnje, shodno našim potrebama i interesima (to je faza koje su prošle sve ostale 22 članice Partnerstva - uključujući i zemlje poput Belorusije i Rusije), a ne pokretanje procedure za NATO članstvo - ističe Gojković.
A plan je, kako reče ministar vojni Dragan Šutanovac, da 2010. budemo spremni za ulazak u NATO. Kad bi mogli da nas prime, to niko ne zna. A tu je i jedna „sitnica“ - mogući referendum u Srbiji.

Učinak bombardovanja SRJ
Međutim, većina građana Srbije, odnosno gotovo dve trećine je protiv ulaska Srbije u NATO. Da li je uzrok tome bombardovanje ‘99 ili nešto drugo, tek 61,4 odsto građana Srbije na pitanje „da li bi naša zemlja trebalo da radi na tome da postane članica NATO“ odgovorilo odrečno. U istom, i poslednjem do sada istraživanju, koje je za Ministarstvo odbrane sproveo „Medium Galup“ jula lane, 24,8 odsto ispitanika bilo je za ulazak u redove Alijanse, dok procenat manje njih ne zna odgovor. Prema EU odnos je obrnut, pa bi 64,8 odsto Srbije rado u evropsku familiju, 20,6 nikako, a 14,5 nema stav o tome. Trećina države, iliti 34 odsto građana, koje su Kancelarija Vlade Srbije za pridruživanje EU i agencije „Stratedžik marketing“ upitali gde se zaista rešava pitanje Kosova, kazalo je da je to mesto NATO. Svega četiri odsto više njih veruje da je u pitanju EU, dok je 27 odsto ubeđeno da će se saga okončati na Ist Riveru.
Isto istraživanje kaže i da je 29 odsto građana za prekid svih odnosa sa Evropom, bude li jednostrano priznala nezavisnost pokrajine. A 59 odsto od njih smatra da bi Beograd, potom, trebalo da se okrene Rusiji, Belorusiji i Kini. Međutim, mnogi ne znaju ili žmure pred činjenicom da Rusija sarađuje sa Alijansom, pa i da je svojevremeno ušla u Partnerstvo za mir. Prelomna godina u odnosima nekada ljutih neprijatelja bila je 1997, posle koje je donet Okvirni akt NATO-Rusija, a kako su odnosi „cvetali“ 2002. došao je i Savet NATO-Rusija, gde su tretirani kao ravnopravni partneri.

Ostale vestiArhiva