Motivi crnogorskih vlasti da zabrane ulazak vladici Filaretu u ovu zemlju pre svega su političke prirode, iako Crna Gora ima formalno pokriće za ovakvu svoju odluku, smatraju pravni stručnjaci i analitičari u Srbiji. I dok deo srpske javnosti ovu odluku crnogorskih vlasti smatra opravdanom, a štrajk glađu srpskog vladike neprimerenim, dotle se na drugoj strani razlozi za ovakav postupak crnogorske države traže u kontroverznoj biografiji vladike Filareta i njegovim vezama sa Miloševićevim režimom, ali i u tenzijama između dva naroda koje ne stišavaju ni godinu dana od odvajanja dve države. „Crna lista” Evropske unije, na kojoj se pored Filareta nalazi više od 40 imena onih koji su označeni kao pomagači haških optuženika, i koja je zvanično razlog za zabranu ulaska vladike u Crnu Goru, samo je, tvrde sagovornici „Politike”, izgovor za demonstraciju političkih stavova druge vrste.
Filaret se na „crnoj listi” nalazi od jula 2003. godine kada je lista prvi put sačinjena, ali ne od prvog, već od drugog dana. Naime, na crnu listu objavljenu 1. jula, prvo je stavljen pokojni Vasilije Veinović, takođe vladika Srpske pravoslavne crkve, a dan kasnije EU je ispravila ovu grešku i umesto mrtvog Veinovića, na spisak stavila Jelenka Mićića, što je svetovno ime vladike Filareta. Od tada je on na listi zajedno sa sinom i suprugom Radovana Karadžića, Miloradom Lukovićem Legijom, prvooptuženim za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, Brankom Ratićem, bivšim šefom „Tajfuna” – Karadžićeve tajne policije, više bivših funkcionera Republike Srpske, ali i sa jedinim Hrvatom na spisku, Petrom Krasićem, franjevačkim sveštenikom iz samostana Masna Luka, koga su mediji svojevremeno dovodili u vezu sa skrivanjem hrvatskog generala Ante Gotovine.
Iako nema pouzdanih informacija o tome kako su liste navodnih pomagača haških optuženika pravljene i da li su nastajale u Srbiji ili u Hagu, Eparhija raško-prizrenska je polovinom avgusta optužila srpsku vladu iz 2003. godine da je Filareta „stavila” na haški spisak. Tadašnji premijer Zoran Živković, tvrdi, međutim, da to nije istina.
„Ni moja, ni vlada Zorana Đinđića nije nikada slala spiskove u Hag, niti je to od nas traženo. Haški sud je imao svoje istražitelje na našoj teritoriji od 1996. godine i imena su mogli da dobijaju od njih. Naša vlada je činila sve da sa spiska skine mnoge ljude koji su tamo dospeli bez dokaza”, izjavio je juče za „Politiku” bivši premijer.
Živković smatra da ovo nije više državno pitanje i da su vlasti u Srbiji uradile sve što je moglo i trebalo. Naime, ministar za rad i socijalna pitanja i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je pre dva dana da srpske vlasti „nemaju saznanja da Filaret učestvuje u mreži skrivanja haških optuženika”, ali da je Tribunal uprkos tome odbio zahtev da ga skine sa liste.
„Tribunal je došao do nekih saznanja. Ne znam na koji način i da li su ti podaci validni. Razgovarao sam sa predstavnicima Haškog tribunala o tome da Filaret bude skinut sa te liste. Posle konsultacija, rečeno je da to sada nije moguće, jer po njihovim saznanjima vladika Filaret pomaže i učestvuje u mreži skrivanja haških optuženika”, rekao je Ljajić novinarima.
Ljajić je, kako su preneli mediji, napomenuo da je dobio spisak Tribunala sa imenima 44 osobe osumnjičene za pomaganje u skrivanju haških optuženika, ali da ne može da kaže o kome se radi. Tako je ostalo nepoznato i da li se na „crnoj listi” nalazi i još jedan vladika SPC u Crnoj Gori, Amfilohije, pod čijom upravom se nalazi i manastir Ostrog koji je glavna tužiteljica haškog Tribunala više puta označavala kao mesto na kome se skriva Radovan Karadžić.
„Mi nemamo nikakvih dodatni mehanizam za mogućnost pritiska da Filaret bude skinut sa liste pomagača. Učinili smo sve što je u našoj moći, ali nismo uspeli”, rekao je Ljajić.
Da će ostati pri svojoj odluci saopštila je i zvanična Podgorica. Crnogorski predsednik Filip Vujanović izjavio je da je „to pitanje odnosa prema međunarodnoj zajednici i saradnje sa njom”. A to je, ističe i Zoran Živković, sasvim dovoljan razlog da se Filaretu zabrani ulazak u zemlju. Crna Gora je, smatra bivši srpski premijer, postupila potpuno opravdano, jer „svaka država ima diskreciono pravo da nekome zabrani ulazak u zemlju bez objašnjenja i oni su to pravo iskoristili i čak su i rekli zašto”.
Da je Crna Gora ima pravno opravdanje za ovaj svoj postupak smatra i Goran Ilić, profesor krivičnog procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, ali on ističe da se ovde radi više o političkom nego o pravnom problemu.
„Taj spisak predstavlja u principu osnov po kome oni mogu da zabrane ulazak u zemlju, jer iako se ne radi o pravnom aktu to je spisak jedne međunarodne institucije i očekuje se od država da ga poštuju. Što se Crne Gore tiče, imaju formalno pokriće, ali se postavlja pitanje šta bi radili da Filaret ima crnogorsko državljanstvo, koje je tražio. Smatram da se ovde više radi o demonstraciji jedne politike prema Srbiji nego o poštovanju prava. Što se tiče najave vladike da će pravdu tražiti na Međunarodnom sudu u Strazburu, mislim da su male šanse da do toga uopšte dođe, jer se prethodno moraju iscrpsti svi pravni lekovi u Crnoj Gori. A s obzirom na neke presude suda u Strazburu, mislim da su male šanse da vladika dobije presudu da su mu uskraćena ljudska prava”, objašnjava Ilić.
Iako Ilić kaže da crnogorske vlasti u ovom slučaju nisu dužne da vladici daju nikakav zvaničan dokument u kome bi bilo objašnjeno zašto mu je zabranjen ulazak u zemlju, kao što tvrde neki analitičari u Beogradu, on potvrđuje da mesta za sumnju da se ovde radi o kršenju ljudskih prava – ima.
U to je više nego ubeđen Miša Đurković, istraživač Instituta za evropske studije, koji smatra da se osnovni razlog ovog postupka nalazi u procesu konstituisanja identiteta nove države koji ima antisrpske elemente.
„Crna lista se koristi kao izgovor za još jedan napad na srpsku crkvu koja u Crnoj Gori ima četiri eparhije. Dve se prostiru na teritoriji dve države, a jedna od njih je mileševska koja zahvata i srpsku i crnogorsku teritoriju. Zato proteruju vladiku ove eparhije”, tvrdi Đurković.
Ističući da se razlozi verovatno nalaze i u biografiji vladike mileševskog, Đurković napominje da je bespredmetno da o saradnji Filareta sa Miloševićevim režimom govore upravo oni koji su bili prisno povezani sa njim, poput ljudi iz crnogorskog rukovodstva.
„Crnogorskim vlastima smeta u stvari to što se 32 odsto stanovništva izjašnjava kao Srbi i što to njihov Ustav ignoriše, što 64 odsto građana u Crnoj Gori kaže da govori srpski jezik i što SPC ima najviše vernika. To je posledica namere da se izbaci sve što je srpsko, to je običan politički napad”, tvrdi Đurković.
Naš sagovornik ističe da se različiti aršini crnogorskih vlasti mogu videti i u tome što se prema Agimu Čekuu, koji se nalazio na Interpolovoj poternici zbog zločina nad Srbima na Kosovu, na šta je uputio i vladika mileševski, nisu tako ophodili. U više navrata govorilo se, bez zvaničnih potvrda, i o boravku drugih begunaca pred srpskim pravosuđem na teritoriji Crne Gore, kao što je to nedavno bio slučaj sa Bogoljubom Karićem. Opozicioni crnogorski političari juče su se rugali činjenici da u Crnu G oru „mogu Cane i Čeku, a ne može Filaret”. A vladika mileševski, podseća Đurković, nije ni begunac ni osuđen.
„Ako je kriv za nešto, onda bi ga trebalo osuditi, a ako nije, onda mora biti skinut sa spiska koji je uzrok kršenja osnovnih ljudskih prava”, zaključuje Đurković.

Ostale vestiArhiva