Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, u intervjuu Tanjugu, povodom 100 dana rada Vlade ocenio je da će 'ova vlada našu zemlju dovesti do praga Evropske unije'.
'Naravno, to ne zavisi samo od nas, ali mi ćemo u velikoj meri odraditi onaj posao tokom ovog mandata koji će našu zemlju osposobiti u institucionalnom, ekonomskom, političkom i geopolitičkom smislu da postane punopravna članica kluba evropskih zemalja, i možda, što je još važnije, da obezbedimo konkurentnost naše privrede i naših institucija u takvom okruženju', rekao je potpredsednik vlade nacionalnoj agenciji.
Rezimirajući učinak vladinog angažmana u ostvarivanju pet prioriteta naznačenih u ekspozeu koji je predsednik vladine koalicije predstavio pre sto dana - borba za očuvanje teritorijalnog integriteta naše zemlje, za Kosovo i Metohiju, za ubrzanje evropskih integracija, saradnju sa Hagom, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala i za bolji život građana - Đelić je naglasio da je to tek početak i da 'svi želimo da uradimo još mnogo više'.
'Tih pet prioriteta će biti prioriteti celog mandata. Nismo zaboravili bilo koji od ovih angažmana i mislim da na konkretan način naši građani mogu da provere da mi ispunjavamo naša obećanja', uveren je Đelić.
Ističući da je situacija i dalje veoma teška kad je reč o Kosovu i Metohiji, on je konstatovao da je državna politika dala rezultate i da je određeni pomak napravljen.
'Imamo ovih dana početak nove runde, možda i prve runde istinskih pregovora, gde je cela Kontakt grupa angažovana i gde nema unapred nametnutog šablona ili plana ili rešenja i, globalno gledajući, nema ni nekog roka', primetio je potpredsednik Vlade Srbije. 'Vidimo da je u ovom slučaju konsenzus, koji ide i šire od koalicije koja formira ovu Vladu, dao određene rezultate', rekao je Đelić.
Što se tiče ubrzanja evropskih integracija, on je podsetio na činjenicu da su za manje od mesec dana od formiranja Vlade Srbije, 13. juna, otpočeli ponovo pregovori za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
'Imali smo dve runde pregovora, jednu u Briselu, drugu u Beogradu, i sada smo veoma blizu zaključenja. Posle runde koja dolazi za koji dan, 10. septembra, mislim da ćemo biti spremni da parafiramo, a posle toga i da potpišemo taj prvi ugovor između naše zemlje i Evropske unije', uveren je Đelić.
Govoreći o saradnji sa Haškim tribunalom, on je podsetio da je glavni tužilac tog suda, Karla del Ponte, posle posete Beogradu na poziv, po prvi put, predsednika Republike i predsednika Vlade, dala 'zeleno svetlo' za otpočinjanje pregovora sa EU i na Savetu bezbednosti UN priznala da je Srbija napravila kvalitativni pomak u saradnji.
Na planu borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, Vlada je predložila, a Skupština ratifikovala Konvenciju o saradnji u domenu policije u jugoistočnoj Evropi, podsetio je Đelić. Stopa kriminaliteta je u padu, izvedeno je više spektakularnih akcija u okviru borbe protiv raznih mafija.
'Neko će reći da je to trauma za jedan broj institucija, ali dobro je da vidimo da pripadnici Poreske uprave sada znaju da postoje službe koje itekako paze da li rade za državu ili, pak, za mafije. Isti je slučaj i sa Carinom, da ne govorimo o onome što se desilo na Univerzitetu'.
Podsećajući da su neke krivične prijave podnete čitavih 12 godina posle za koja postoji osnovana sumnja da je počinjeno krivično delo određenog kriminala, te na izricanje najtežih kazni za one koji su osumnjičeni, i sada osuđeni, za ubistvo premijera Zorana Đinđića i za ubistvo Ivana Stambolića, Đelić je ukazao na nesumnjiv napredak na planu borbe protiv kriminala, koji je, kaže, primećen i u Briselu.
Kad je reč o nastojanju Vlade da poboljša život građana, Đelić je naglasio da je ova Vlada prva u Srbiji koja je izašla sa jednom celovitom platformom, sa veoma jasnim obećanjima i angažmanima za koje gradjani mogu sada da vide da se ispunjavaju.
Đedlić je naveo da o tome svedoči ukidanje poreza na kupovinu prvog stana, smanjenju porez na dodatnu vrednost na kupovinu računara i softvera, o isplati 100 evra, u proseku, po hektaru zasejane površine...
'Podsetio bih da je realna kupovna moć naših građana povećana i to za 11,5 odsto. Jedan broj cena se povećao, ali plate su porasle značajno više. Naravno, imamo određene regionalne razlike. Nisu svi naši građani, nažalost, u istoj toj situaciji, ali plate su pobedile u trci sa cenama, i to za 1,5 odsto, i danas je naša zemlja, sa nekih 320 evra u proseku neto zarada, u samom vrhu našeg regina', rekao je potpredsednik vlade.
Đelić je konstatovao da nisu bili u pravu oni koji su govorili da će određena politička nestabilnost imati dugoročne efekte na investiranje u našu zemlju.
'U prvih sedam meseci ove godine čitavih 1,8 milijardi dolara je investirano u našu zemlju. To je 70 odsto više nego prošle godine. Naravno, prošle godine je bila jedna velika privatizacija u domenu telekomunikacija. Ove godine se neće desiti, tako da u globalu mi očekujemo tri milijarde dolara ove godine. Prošle godine je bilo nešto više, ali u proseku to je jedan veoma dobar rezultat, naročito imajući u vidu da se ovoga puta on oslanja u mnogo većoj meri na takozvanim grinfild investicijama. Time se naša zemlja potvrđuje kao magnet na Balkanu za investitore'.
Đelić je rekao da se privatizacija EPS-a i NIS-a ne planira ove godine, ali je ukazao da to znači da ćemo imati i sledeće godine dalji napredak u domenu grinfild investicija koje imamo i ove godine, uz jedan broj privatizacija.
On je ukazao da je vlada pokrenula i program davanja kredita bez hipoteke za početnike u biznisu, i da je odlučila da pokrene privatizaciju JAT ervejza, JAT tehnike i da se krenulo u rešavanje slučajeva kao što je 'Zastava'. Ako pogledamo jedan broj teških slučajeva, kao što su 'Matroz' ili, pak, 'Geneks', ili 'Zorka', ili raspisivanje tendera za RTB Bor, očigledno je da stvari idu napred, smatra Đeić.
Što se tiče inflacije, ona će, prema njegovim rečima, biti izmedju 6,5 i 7,5 odsto. 'Sigurno će inflacija ponovo biti jednocifrena ove godine. Ono što je možda još važnije to je da je takozvana bazna inflacija, koja suštinski pokazuje tendenciju naših cena, i dalje u padu. Ona je za prvih sedam meseci na najnižem nivou u poslednjih 40 godina. Znači, poslednji put je 1963. godine ona bila na ovako niskom nivou', rekao je Đelić.
Inflacija jeste nešto viša nego što je bilo globalno predviđeno, ali - istakao je - tek za nekoliko decimala i to pre svega zato što se mora dalje uskladiti jedan broj administrativno određenih cena.
Đelić je ocenio da građani Srbije dobro shvataju da ova vlada mora da rešava 'relativno komplikovanu jednačinu' - sa jedne strane, imamo vanredno pitanje koje ni jedna druga zemlja koja je kretala ka EU nema, pitanje Kosova i Metohije, a s druge, moramo da se borimo za priključenje onim integracijama koje su dobre za naše građane i za našu privredu.
'Mi smo jedina zemlja koja nema u potpunosti kontrolu sopstvene teritorije. Jedini drugi izuzetak se zove Kipar. S druge strane, niko nije tražio od Kipra da se odrekne dela sopstvene teritorije, ali nisu, istovremeno, ni rešili to pitanje, koje je i dalje otvoreno. Što se tiče nas, niko ne traži od nas da se odreknemo dela naše teritorije, niti ćemo to ikada prihvatiti. Ono što mogu da kažem, to je da niko niti traži, niti ćemo ikada prihvatiti da biramo izmedju Kosova i Evrope. Mi želimo i Kosovo i Evropu i naši evropski partneri shvataju zašto je to tako postavljeno u Beogradu', rekao je Đelić.
Istovremeno, moramo, prema njegovim rečima, da se priključimo što pre evropskim integracijama i da istovremeno osposobimo što veći broj naših građana da se sa puno uspeha nose sa onome što nosi globalizacija, a to znači da gradjani Leskovca, na primer, ne mogu da ignorišu činjenicu da postoji veliki broj firmi, u Pakistanu, na Mauricijusu, u Bangladešu, Indiji i Kini, koji proizvode tekstilne proizvode. Da veliki broj nacija mnogo više proizvodi i mnogo kvalitetnije nego pre.
'Ali, i mi imamo velike šanse. Mislim da je dokaz u tome da naša zemlja već šest godina raste u proseku 5,9 odsto, da već pet godina, uključujući i ovu, naša zemlja privlači više od milijardu dolara investicija. To je bez presedana u istoriji Srbije. Tako da, uz snažnu jedinstvenu borbu za očuvanje teritorijalnog integriteta naše zemlje, veoma brzo uključenje u one pozitivne integracije koje se nude našoj zemlji, a prevashodno se tiču Evrope, mi imamo i regionalne integracije kao što je CEFTA, koja će početi da funkcioniše sada i to je jedan veliki plus za našu zemlju'.
Osvrćući se na činjenicu da su mnogi aktuelnoj vladi prognozirali veoma kratak rok, Đelić je najpre istakao da je to 'prva istinska koalicija posle pada Miloševića'. Srbija je imala veoma komplikovanu prvu veoma široku koaliciju čiji je cilj bio obaranje nedemokratskog režima. Ona je više bila pravljena za promenu režima, objasnio je on, nego za promenu samog sistema. Usledila je manjinska Vlada, koja je, samim tim, bila ograničena, a ovo je prva većinska Vlada koja je zasnovana na zajedničkom principu.
Ova Vlada, po rečima Đelića, odražava suštinski, većinsku želju naših građana, koja se odražava u tih pet prioriteta naše Vlade, koje su veoma važne, i koje će nam omogućiti da što veći broj naših građana bolje živi. Unutar vlade u tom smilsu nema nesporazuma, paralelnih politika: 'To je luksuz koji Srbija sebi ne može dozvoliti u ovom momentu. U momentu kada postoji velika opasnost da bude ugrožen teritorijalni integritet naše zemlje, u momentu kada moramo velikom brzinom nadoknaditi velik broj godina koje smo izgubili, s jedne strane, ulaska u EU, sa druge strane, upodobljavanja naše ekonomske situacije, privlačenje investicija. Ima vremena za sve', istakao je Đelić.
'Momenat izbora je momenat kada predlažete različite platforme. Momenat koalicione vlade je momenat kada morate da delujete sinhrono, uskladjeno. Vidite i sami da veoma jake ličnosti moraju zajedno da rade na onome što je zajednički cilj. Mi smo veoma svesni velike odgovornosti koju imamo, i kao Vlada i kao individue i partije koje su u njoj i, samim tim, oni koji su očekivali neke svadje, neke sitne čarke, moraju da vide da i ova politička elita, koja možda nije perfektna, je sada nešto zrelija', ocenio je vicepremijer.
Na pitanje da li je za ovih sto dana moglo da bude urađeno više nego što jeste, po njegovoj oceni, Đelić je rekao da je moglo da se radi brže i više, i u vladi i u parlamentu, u zakonodavnoj oblasti, imajući u vidu činjenicu da predstoji usvajanje 44 zakona u susret evropskim integracijama.
'Druga stvar gde mislim da smo mogli još više da uradimo, to je da donesemo jedan broj odluka koje se tiču što restruktuiranja, što privatizacije', rekao je on, ukazujući na još 'nekoliko ozbiljnih problema', čije rešavanje predstoji, kao što je problem nezaposlenosti i spoljnotrgovinskog deficita.
'Mi smo krenuli ka rešavanju tih problema, ali mislim da smo kao Vlada mogli još brže da dođemo do nekoliko konkretnih predloga'.
'Budžet za 2008. godinu, koji će biti realnost za koju nedelju, nekoliko konkretnih mera koje ćemo predložiti i tim povodom će pokazati da ono što ja zovem veći intenzitet nije pitanje za sledeću godinu, nego za ovo što se sada dešava u septembru, oktobru i očekujem da sledećih sto dana vlade, znači do kraja godine budu još intenzivniji od onoga što je bilo prvih sto dana', zaključio je vicepremijer Đelić.

Ostale vestiArhiva