U eri modernih tehnologija i internet komunikacije, čak 337.000 pojedinaca ili preduzeća u Srbiji čeka na fiksni telefon.
Upravo ovoliki broj zahteva (336.964) za uvođenje fiksne telefonske linije podnet je „Telekomu Srbija“, a neki od njih na rešenje čekaju i po osam godina.
Tako je direktor valjevskog „Telekoma“ Miroslav Gajić nedavno priznao da je najstariji nerešeni zahtev za telefon podnet u Valjevu još 1999, a kao glavni razlog spore telefonizacije naveo je manjak novca. Uz Valjevo, problematični su i Šabac sa 13.000 zahteva, Kruševac i Sremska Mitrovica sa 15.000 i Pančevo sa čak 17.000 zahteva za uvođenje telefonske linije. Najveći problem je ipak u Beogradu , u čijem gradskom jezgru nedostaje oko 60.000 linija, a u prigradskim naseljima još oko 40.000 fiksnih linija.
Nedovoljnu ažurnost „Telekoma“ u fiksnoj telefoniji, Slobodan Marković, predsednik Centra za razvoj interneta Srbije, ocenjuje kao posledicu monopola koji će ova kompanija, po državnoj strategiji, imati do 2010. godine.
- S druge strane, imate brz razvoj „Telekoma“ u mobilnoj telefoniji, jer je tamo jaka konkurencija i traje neprekidna utakmica - kaže Marković, ukazujući na probleme ukrštenog finansiranja u „Telekomu“, gde se novac preliva između tri delatnosti (fiksne, mobilne telefonije i interneta).
- Nama je neophodna liberalizacija tržišta fiksne telefonije, jer se samo kroz konkurenciju može doći do bolje usluge. Republička agencija za telekomunikacije mogla bi sutra da raspiše tender za novog fiksnog operatera i verujem da bi bilo zainteresovanih, ali Vlada to neće dozvoliti, jer je namerila da izvlači profit iz „Telekoma“ barem do 2010. - kaže Marković.
On podseća da su ljudi koji danas nemaju fiksni telefon lišeni ne samo usluge telefoniranja i korišćenja faksa, već uglavnom i interneta, jer je kablovski internet dostupan jako malom broju ljudi.
U „Telekomu“ nemaju podatak o prosečnoj dužini čekanja na telefonski priključak jer su, kako kaže Vojislav Stojiljković, šef službe za korisničke centre u „Telekomu“, razlike velike od slučaja do slučaja.
- Kad je u pitanju gradsko područje, zahtev korisnika se realizuje za nedelju dana, a nekada i manje, a kada su u pitanju ruralna područja, onda se čeka mnogo više. Tačno je da ima zahteva iz 1999. i 2000. godine, i oni su uglavnom iz ruralnih područja.
U takvim područjima je potrebno izvoditi obimne i veoma skupe radove, a ponekad pokušavamo da rešimo zahteve korisnika i drugačijim pristupnim tehnologija poput WLL - bežičnim pristupom. Do sada smo na takav način realizovali zahteve korisnika u Sjenici, Tutinu, Koštunićima, Ivanjici, okolini Čačka i Zemun polja - kaže Stojiljković.
Od početka ove godine do danas rešeno je oko 80.000 zahteva, a u 2008. je planirano da se uvede još oko 160.000 novih telefonskih priključaka.
U Republičkoj agenciji za telekomunikaciju, zaduženoj za praćenje i kontrolu rada „Telekoma“, kažu da su zadovoljni funkcionisanjem fiksne mreže.
- Znamo da u fiksnoj telefoniji postoje određeni problemi, ali ne treba zaboraviti da imamo izuzetno visok stepen digitalizacije mreže, od oko 90 odsto - kaže dr Milan Janković, izvršni direktor RATEL-a. Janković je pun razumevanja za objektivne probleme „Telekoma“ pri uvođenju novih linija jer je, kako kaže, to skupa investicija. Zato u Agenciji već rade na rebalansu postojećeg tarifnog sistema i povećanju telefonske pretplate.
Prihod „Telekoma“ od fiksne telefonije od 430 miliona evra u 2006, Janković ne smatra dovoljnim da se pokriju troškovi uvođenja novih linija i digitalizacije.
- Ako „Telekom“ treba da izdvoji u proseku 1.000 evra za svaku novu digitalnu liniju, onda bi uvođenje 350.000 novih linija koštalo oko 350 miliona evra. To je sa sadašnjim prihodima nemoguće. Zato je nužna promena tarifa i poskupljenje impulsa - kaže Janković.

Skuplje
Predlog Agencije za telekomunikaciju biće da, umesto sadašnje dve zone, cela Srbija postane jedna zona, što neminovno znači poskupljenje impulsa. Uz to , ići će se i na povećanje pretplate, sa sadašnjeg 1 evra (74,75 dinara) na 5-6 evra.
- Telefon ne može biti socijalna kategorija. Evropski prosek pretplate je od 15 do 20 evra. Mi ne možemo ići na tu cenu, ali od januara možemo ići s postepenim povećanjem pretplate. Realna cena pretplate je oko 5-6 evra, pošto vidimo da građani imaju mogućnosti da plate. Agencija je već napravila radnu grupu i očekujemo da ćemo do kraja godine izaći s predlogom povećanja pretplate i novim zonama - kaže Janković.

Broj telefona kao registarska tablica
Vlasnici automobila u Srbiji ne mogu da dobiju registarske tablice sa svojim imenom ali se registracija s telefonskim brojem može iskombinovati. Važeći pravilnik nudi mogućnost da se na registarskim tablicama nađe telefon vlasnika automobila ukoliko je šestocifren ili petocifren, za šta je procedura potpuno jednostavna.
- Prema pravilniku o registraciji motornih i priključnih vozila, vlasnik može podneti zahtev za izdavanje tablica s registarskim brojem koji je identičan s njegovim telefonskim brojem. Jedino pitanje je da li u kontingentu slobodnih brojeva imamo tu kombinaciju. Ako imamo, izdajemo mu odmah, a ako ne, onda naručujemo izradu takvih tablica - kažu u MUP-u Srbije.
Naknada za takve tablice iznosi 21.000 za šestocifreni broj, 24.100 za petocifreni i 27.400 dinara za četvorocifreni broj na tablicama. Uz zahtev u policijskoj upravi, vozač mora priložiti saobraćajnu dozvolu, dokaz o uplati navedenih iznosa za registarske tablice, dokaz o uplati naknade za obrazac od 270 dinara i o uplati republičke administrativne takse. Ako se vozilo prvi put registruje ili se produžava registracija, taksa je 1.130, a ako se tablice menjuju za vreme važenja registracije, od 2.030 dinara.

Preko 255.000 dvojnika
U Srbiji trenutno postoji 255.456 dvojnika i oni iziskuju i najveća ulaganja i najveće radove. Biznis-planom smo predvideli da krajem 2008. godine u Srbiji ne bude više dvojnih telefonskih priključaka - kaže Vojislav Stojiljković iz „Telekoma“. Oni za godinu dana, inače, razdvoje preko 100.000 dvojnika.

Najava ministarke
Ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Srbije Aleksandra Smiljanić je pre nekoliko dana najavila da će se do kraja godine izdati licence za bežični pristup „vimaks“ tehnologiji, koja će ruralnim krajevima Srbije omogućiti telefoniranje i pristup internetu.

Ostale vestiArhiva