Demokratska stranka Srbije konačno je saopštila ono što se poslednjih nedelja moglo pročitati „između redova” u izjavama zvaničnika ove stranke: izbore treba odložiti u cilju što efikasnije borbe za Kosovo i Metohiju. Održavanje izbora bi bila „potrošnja ogromne količine političke energije u jednom potpuno drugom pravcu, koji ne bi mogao da se usaglasi sa ovim ciljem koji stoji pred nama”, rekao je juče Branislav Ristivojević, portparol DSS-a, na redovnoj stranačkoj konferenciji za novinare. Kako je naveo, primarni politički cilj koji pred nas postavlja prvi član Ustava jeste očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje i njene nezavisnosti.
Prema Ustavnom zakonu, do kraja godine trebalo bi da budu raspisani predsednički, pokrajinski i lokalni izbori. Iz Demokratske stranke su u poslednje vreme poručivali da je realno da se predsednički izbori održe u decembru, a lokalni u prvom kvartalu sledeće godine. Iz DSS-a su, međutim, do sada stizale izjave da je očuvanje Kosmeta najviši državni i nacionalni interes, iza koga su sva ostala politička pitanja, ali tek juče je portparol te stranke eksplicitno rekao da o njima u ovom trenutku ne bi trebalo razmišljati.
Branislav Ristivojević je, naime, istakao da su počeli razgovori s „političkim partnerima” o tome kako će se reagovati u slučaju da se jednostrano proglasi nezavisnost Kosova.
– Mi ćemo u ovu debatu ući sa dva osnovna stava i mislimo da će imati efekta. Prvo, u slučaju da kosmetski Albanci proglase nezavisnost, predložićemo da skupština donese akt koji bi eventualne takve akte na Kosovu proglasio ništavim, nevažećim, protivpravnim i kojim bismo potvrdili prvi član našeg Ustava da je teritorija Srbije jedinstvena, nedeljiva, kojim bismo potvrdili naš suverenitet i teritorijalni integritet. Druga mera je da se donese odluka u skupštini da Srbija ne može biti član NATO-a – objasnio je juče portparol DSS-a.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, međutim, izjavio je juče posle razgovora sa ministrom inostranih poslova Bosne i Hercegovine Svenom Alkalajom, da je interes Srbije da, zbog pregovora o Kosovu i evropskih integracija zemlje, ima najbolje moguće odnose prema svima, uključujući i zemlje članice NATO-a.
„Mi smo u kritičnoj fazi odbrane integriteta zemlje i preduzimamo korake da sačuvamo suverenitet Srbije na Kosmetu. Takvo rešenje neće biti postignuto ako ne dobijemo podršku svih ključnih činilaca. Ni Ahtisarijev plan nije sproveden u delo baš zato što nije dobio podršku svih ključnih međunarodnih faktora. Tako, ako za naš plan koji podrazumeva očuvanje državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta ne pridobijemo sve ključne aktere, nećemo uspeti da ga sprovedemo u delo”, rekao je Jeremić povodom pomenute najave DSS-a.
„Dakle, kakav god bio naš stav prema budućnosti evroatlantskih integracija, u ovom času našim diplomatskim naporima ni na koji način ne doprinosi ulazak u retorički sukob sa zemljama koje su u sastavu NATO-a”, objasnio je Jeremić za „Politiku”.
Portparol DSS-a Branislav Ristivojević objašnjava da bi se inicijativom te stranke postigla dva efekta – da niko u Srbiji ne bude iznenađen ukoliko se ovaj opasni scenario zaista realizuje u decembru ove godine, a to bi bila i jedna vrsta preventivnog delovanja na SAD i one članice NATO-a koje bi se eventualno usudile da priznaju nezavisnost Kosova nakon odluke kosovskih Albanaca i njihovih privremenih institucija. „To bi bila izbalansirana politika koja ne bi vodila državu u samoizolaciju, a mogao bi da se postigne preventivni efekat”, dodao je on.
Odgovarajući na pitanja novinara, Ristivojević je naveo da pitanje evroatlantskih integracije neće biti problem sa političkim partnerima, jer u ekspozeu premijera Koštunice u Skupštini Srbije „nema pomena o evroatlantskim integracijama”. „Politika ove vlade za koju su glasala 133 poslanika bile su evropske integracije, a o evroatlantskim nije bilo ni pomena. One nisu bile okosnica političkog dogovora, pa ne mogu biti ni razlog za opovrgavanje tog dogovora”, rekao je Ristivojević, koji je i savetnik premijera i lidera DSS-a Vojislava Koštunice.
Po reakcijama pojedinih predstavnika DS-a i G17 plus, koje je „Politika” juče kontaktirala, stiče se utisak da su zatečeni ovom inicijativom svog koalicionog partnera.
Šef Informativne službe G17 plus Nikola Papak rekao je da ne zna da li se vode takvi razgovori u okviru vladajuće koalicije, ali je podsetio da je ova stranka „programski opredeljena za evroatlantske integracije koje su već osam godina strateško bezbednosno opredeljenje naše države”. „O ulasku Srbije u NATO odlučiće građani na referendumu, a ne stranke”, rekao je Papak za naš list.
Kada je reč o eventualnom odlaganju izbora, Papak kaže da izbore raspisuje predsednik parlamenta u rokovima koji su definisani Ustavnim zakonom, te se oni moraju poštovati.
Međutim, Branislav Ristivojević je juče rekao da je DSS otpočeo sa svojim političkim partnerima razgovore „o tome da sve političke aktivnosti u zemlji sada kada smo suočeni sa neposrednom, jasnom pretnjom ugrožavanja našeg teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta, ne da zamru, ali da budu podređene tom cilju”.
Ristivojević juče nije želeo da se izjašnjava o tome kada bi izbori mogli da budu organizovani, kao ni o eventualnoj podršci Borisu Tadiću, koji je prethodnog vikenda najavio svoju kandidaturu za nove predsedničke izbore, navodeći da je to pitanje za budućnost i da je sada najvažnije da se nastavi sa jedinstvenom državnom politikom.
Ustavnim zakonom je predviđeno da se predsednički, pokrajinski i lokalni izbori raspišu „do 31. decembra ove godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg od zakona” kojima je uslovljeno raspisivanje ovih izbora.
I pre nego što je portparol DSS-a jasno rekao da sada nije trenutak za održavanje izbora, spekulisalo se o tome da rokovi iz Ustavnog zakona mogu biti probijeni, što zbog različitih interesa stranaka, što zbog mogućih teškoća oko utvrđivanja sadržaja svih potrebnih zakona.
„Najelegantnije” rešenje bi bilo, po mišljenju nekih pravnih stručnjaka, izmena Ustavnog zakona ili donošenje novog, kojim bi bili produženi rokovi za obavljanje nekih poslova predviđenih tim specifičnim zakonom. Međutim, za takvo rešenje vladajuća koalicija bi morala da obezbedi široku podršku u parlamentu – ako bi i sama uspela da se usaglasi oko toga. Za promenu Ustavnog zakona, naime, potrebna dvotrećinska većina (najmanje 167 poslanika), a DS, DSS, G17 plus i Nova Srbija imaju ukupno 130 poslanika. Bez podrške radikala, koji zauzimaju 81 mesto u Skupštini Srbije, promena Ustavnog zakona je praktično nezamisliva.

Ostale vestiArhiva