EU ne samo da nema zajednički stav u slučaju unilateralnog priznavanja, već taj stav ne postoji ni u vezi sa samim statusom. Ipak, iako se neprestano potencira nejedinstvenost EU, ona je o nekim pitanjima i te kako jedinstvena. Tako, ima zajednički stav da će podržati svako rešenje o kome se dogovore Beograd i Priština ili, pak, ono koje dobije podršku Saveta bezbednosti. Ova dva zajednička pristupa zapravo su izlaz iz zamršene situacije. Jednim od ta dva ishoda EU bi prevazišla sve unutrašnje nesuglasice.
Međutim, u ovom krugu, 27 članica vrte se već poduže, zajedničkog rešenja nema, a sve visoke diplomate EU svesne su da se posle Iraka na Kosovu može slomiti spoljna politika Unije.
Iako su sve članice EU bile za nastavak pregovora Beograda i Prištine, često se nezvanično može čuti da je novih 120 dana razgovora praktično kupovina vremena kako bi se sredili redovi unutar EU. Na nivou Kontakt grupe bilo je reči i o tome šta ukoliko ni ovaj period ne dovede do zajedničkog stava Beograda i Prištine. Tako su Nemačka i Francuska za opciju da se i posle 10. decembra produže pregovori. Bio bi to još jedan period za usaglašavanje unutar EU.
U EU ima zemalja koje su prvenstveno protiv principa da se međuetnički sukob koristi za formiranje novih država, a protive se jer i same imaju unutrašnje probleme. Te zemlje se protive unilateralnom priznanju, ali i uopšte nezavisnosti Kosova. U ovu grupu otvoreno su se svrstale Grčka, Španija, Rumunija, Slovačka, Mađarska. Ali, sa druge strane, „osećale bi se bezbedno ako bi se odluka EU o statusu bazirala na odluci Saveta bezbednosti“.
Umerenija retorika prema statusu Kosova može se primetiti i kod Britanaca. Naime, Velika Britanija je ranije potencirala donošenje brzog rešenja koje bi podrazumevalo nezavisnost. Međutim, sada se niko ne bi mogao zakleti da bi London pratio Vašington kada je reč o unilateralnom priznanju Kosova.
Austrija i Italija, bar za sada, pokazuju velike rezerve prema ishitrenim rešenjima, a to znači i unilateralnom priznavanju. Najjača članica EU Nemačka, koja ujedno ima i najozbiljniji pristup na samom Kosovu, stožer je EU u protivljenju unilateralnom priznavanju bilo čije državnosti, pa i kosovske. Švedska se protivi jednostranim rešenjima iako nema unutrašnje probleme, ali to ne znači i da je protivnik nezavisnosti Kosova. Ranije se spekulisalo da bi Slovenija mogla biti među državama koje bi posle poteza SAD učinile isto. Međutim, Slovencima je i te kako bitno srpsko tržište. Hrvati se drže suzdržano i oni se do sada nisu o tom pitanju izjašnjavali.
Međutim, Makedoniju u poslednje vreme, poznavaoci kosovskih prilika svrstavaju u red onih koji bi se mogli odlučiti na jednostrane poteze.
Broj zemalja koje bi se eventualno svrstale uz SAD nije veliki. U prvom redu tu je Albanija, a potom Švajcarska, ali i Holandija i Danska.
Međutim, kako kaže britanski publicista Tim Džuda, da li će SAD odlučiti da same izađu i prihvate eventualno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosmeta zavisiće i od broja evropskih zemalja koje budu spremna da podrže takvo rešenje. Stav EU prema Kosovu biće test za Brisel da li može i kako da se postavi na međunarodnoj sceni između Vašingtona i Moskve.
- Ukoliko dođe do proglašenja nazavisnosti, a ne verujem da će to biti odmah nakon 10. decembra, SAD možda i priznaju Kosovo ukoliko bude očigledno da će to podržati najmanje desetak starijih članica EU. Međutim, ako se to ne dogodi, njihovo priznanje bi samo zakomplikovalo stvari i ne bi imalo puno smisla - kaže Džuda.
Iako Brisel zvanično tvrdi da ima jedinstven stav o Kosovu, Džuda smatra da u Evropi ne postoji saglasnost i da zvaničnici Unije pokušavaju da kupe vreme.
Italijanski premijer Romano Prodi pozvao je juče partnere u EU da se Srbiji pruži politička i ekonomska podrška dok se traži rešenje za budući status Kosova.
I francuski predsednik Sarkozi i nemačka kancelarka Merkel razgovarali su o pitanju kako da nova runda pregovora donese rezultate i kako da EU ostane jedinstvena uprkos različitim stavovima članica.

SAD: Naš zvaničnik pogrešno citiran
Ambasada SAD u Beogradu dostavila je juče Ministarstvu spoljnih poslova Srbije odgovor na demarš koji je ministarstvu tokom vikenda uputilo zbog izjava američkog zvaničnika o mogućnosti jednostranog priznavanja nezavisnosti Kosova. U odgovoru ambasade se navodi da je izjava američkog zvaničnika pogrešno interpretirana u medijima i dodaje da SAD podržavaju nastavak pregovora i svaki ishod oko koga bi se saglasili Beograd i Priština. Međutim, u odgovoru srpskom ministarstvu se navodi i da SAD veruju da je nadgledana nezavisnost najbolji ishod pregovaračkog procesa, kao što je to i predviđeno planom Martija Ahtisarija.
U Kabineta predsednika Vlade Vojislava Koštunice Tanjugu je rečeno da u odgovoru SAD na demarš nijednom rečju nije demantovana izjava podsekretara Vokera. Naprotiv, SAD ponovo saopštavaju da će posle 10. decembra biti aktiviran Ahtisraijev plan i da se SAD zalažu za nezavisnost na osnovu Ahtisarijevog plana. Predsednik Koštunica smatra da je izuzetno važno da američka administracija jasno saopšti da će poštovati Rezoluciju 1244 i teritorijalni integrirtet Srbije i da neće priznati jednostranu nezavisnost Kosova.

Ostale vestiArhiva