Prvi korak koji prethodi potpisivanju sporazuma jeste njegovo parafiranje koje označava da su pregovori i zvanično završeni i to bi trebalo da se dogodi u prvoj polovini oktobra u Beogradu. Parafiranje će označiti i da je sporazum spreman, ali da potpis i njegova primena čekaju pozitivnu ocenu evropskog komesara Olija Rena o saradnji Srbije s Hagom.
Ren je po okončanju poslednje, pete runde pregovora, pre dva dana, izjavio da će njegova ocena u velikoj meri zavisiti od stava glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte. Ona će u Srbiju doputovati krajem meseca, a pozitivna ocena Del Ponteove bi omogućila Renu da da zeleno svetlo za proceduru potpisivanja sporazuma. Ren je objasnio i šta znači puna saradnja: da je Beograd učinio sve što može da bi doveo do situacije u kojoj mogu da se lociraju, uhapse i izruče Hagu Ratko Mladić i ostali optuženi pred Haškim tribunalom.
Ipak, Srbija je završila ogroman posao. Kraj tehničkih pregovora praktično znači da je Srbija sa EU utvrdila režim trgovine za poljoprivredne, industrijske i druge proizvode. Sada znamo koliko i kojih proizvoda će Srbija moći da izvozi bez carine, a koliko će EU moći da izvozi na naše tržište, ali i koji su proizvodi koje je naša država odlučila da štiti.
- Dala bih visoku peticu za završene pregovore u kojima nijedna od strana nije popuštala, nego su došle do obostrano dobrog dogovora. Mi smo, praktično, pri kraju i nedostaje nam malo političkih i tehničkih preduslova pa da kažemo da smo preskočili ogroman stepenik ka EU - kaže za „Blic“ Tanja Miščević, direktor Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji.
Ona dodaje da je, ipak, saradnja sa Haškim tribunalom jedan od glavnih preduslova da Srbija zaokruži priču. Sledi i manje komplikovan tehnički deo jer je za parafiranje sporazuma važno da članice unutar odbora EU vide tekst sporazuma. Članice EU treba da procene da li trgovinski režim uspostavljen sporazumom odgovara njihovim trgovinskim interesima.
Sporazum je, praktično, osnova kojim EU od kandidata - pridružene države traži da započne proces harmonizacije sa sistemom Evropske unije. Šta to Srbiji još nedostaje?
- Mi smo još 2003. godine započeli sa usklađivanjem sa EU, ali predstoji nam još i usvajanje seta zakona - kaže Miščevićeva.
Neke zakone Srbija je već donela, ali nedostaju, između ostalog, zakon o javnim nabavkama, izmena Zakona o zaštiti konkurencije, zakon o državnoj pomoći.
- Taj set zakona je važan, ali njega mora da prati i osnivanje odgovarajućih institucija koje treba da ga sprovode. Služba za javne nabavke postoji, ali nedostaje nam, primera radi, komisija ili agencija za državnu pomoć - dodaje Miščevićeva.
Evropska unija je za zemlje zapadnog Balkana još 2000. godine uspostavila neke norme u vezi sa trgovinom. Srbija ih je imala i do sada, ali potpisivanjem sporazuma one više nisu samo dobra volja EU, već njena obaveza. Parafiranje sporazuma u oktobru označiće da su pregovori i zvanično završeni. Kada Srbija bude potpisivala sporazum, praktično će potpisati i takozvani privremeni sporazum i sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. U privremenom se nalaze iste stavke kao i u onom glavnom sporazumu i počinju ubrzo da važe, dok sporazum o stabilizaciji i pridruživanju počinje da važi kada ga ratifikuje svih 27 članica EU, a to može trajati i godinu dana.
Osim što se sporazumom preciziraju odnosi Srbije i EU do trenutka članstva u njemu se i naglašava i potencira „eventualnost učešća Srbije u EU“.
- Stalno govorim da nije pitanje kada će Srbija postati članica EU, već kada će biti spremna za to članstvo, a to je 2012. godina kao rok da Srbija pripremi sebe, svoje društvo i ekonomiju - zaključuje Miščevićeva
.
Sporazum štiti domaću proizvodnju
Tokom pregovora utvrđena je zona slobodne trgovine između Srbije i EU, pojašnjava za „Blic“ Vladimir Međak, savetnik u vladinoj Kancelariji za pridruživanje EU i koordinator pregovora. On dodaje da su pregovori vođeni o industrijskim i poljoprivrednim proizvodima. Srbija sporazumom dobija nacionalnu kvotu, to jest, objašnjenje koliko i kojih proizvoda može da izveze na tržište EU bez carine.
Vlada Srbije zaštitila je rokom određene domaće proizvode. To znači da će u periodu od, na primer, šest godina za industrijske proizvode iz EU, poput automobila, postojati carina. U grupu zaštićenih rokom spadaju i igračke, keramika, obuća, to jest sve ono što se i u Srbiji proizvodi. Isti princip postoji i za poljoprivredne proizvode, i to posebno one koje proizvodimo. Carine će se ukidati fazno, ali sa izuzetkom 20 odsto domaćih proizvoda koji će i dalje imati carinsku zaštitu. To su, primera radi, pšenica, kukuruz...
Vino - Srbija će u EU bez carine moći da izvozi godišnje 63.000 hektolitara vina. Ako želi može i više, ali za ostatak će platiti carinu i taj princip važi za sve ostale proizvode.
Šećer - Nacionalna kvota 180.000 tona godišnje. Šećer je i do sada bio najbolji izvozni artikal Srbije, s tim što sporazum ostavlja mogućnost da ugovorne strane Srbija i EU daju jedne drugima dodatne koncesije.
Teletina - Godišnji izvoz bez carine 8.700 tona. Do sada je Srbija izvozila samo 20 odsto od te količine. Međutim, tek ove godine pet klanica dobilo je sertifikate da imaju kvalitet u skladu sa standardima EU.

Ostale vestiArhiva