Te ambicije i aspiracije, kategoričan je vicepremijer Đelić, nemaju veze sa aktuelnom podrškom Rusije našoj zemlji u regulisanju statusa Kosova i Metohije. Isti stav „Blicu“ su preneli i privrednici već duže prisutni na ruskom tržištu.
- Na red za privatizaciju su u Srbiji došli sistemi gde su ruske kompanije jake, gde imaju interes regionalnog širenja i zato je sada utisak da su odjednom naglo grunuli - kaže Branisav Grujić, predsednik „PSP Farmana“, jedne od vodećih građevinskih firmi sa poslovima na tržištu Ruske Federacije.
Nenad Popović, predsednik ABS holdinga, kompanije koja takođe ima ogromne poslove u Rusiji, deli u potpunosti taj stav, ali i dodaje:
„Ruske kompanije su odavno izašle iz okvira svoje zemlje, prisutne su i u istočnoj i u zapadnoj Evropi, u Americi. Činjenica da pokazuju interesovanje za ulazak i na naše tržište treba da nas ohrabri, da nam bude pokazatelj da nam se popravlja ekonomski rejting. Koliko god se nekom činilo da je sada to interesovanje naglo i ogromno, ono je zapravo vrlo malo u odnosu na potencijal koje ima to ogromno tržište, danas u najvećem investicionom bumu u svetu.
Delegacija Vlade Srbije koja je boravila u Sočiju, predvođena potpredsednikom Đelićem, izričita je u objašnjenju da im nikakvi benefiti nisu traženi, niti su oni šta obećavali. Sastali su se, potvrđeno je „Blicu“ u Đelićevom kabinetu, sa vrhom menadžmenta „Aeroflota“, „Lukoila“, „Gasproma“, „Moskovske banke“, i to isključivo u funkciji predočavanja ambicija ruskih partnera, ali i strategije i planova države Srbije u privatizaciji javnog sektora.
Uprava „Moskovske banke“, finansijske institucije koja je u rangu deset najvećih u Rusiji, saopštila je da su definitivno doneli odluku da otvore banku u Srbiji. Ostalo je da samo odluče da li će da konkurišu kod NBS za dobijanje dozvole za direktno otvaranje „Moskovske banke“ u Beogradu ili će objaviti kandidaturu za kupovinu neke od ovdašnjih banaka. U bankarskim krugovima u Beogradu se počelo sa tipovanjem koja bi to ovdašnja banka mogla da zapadne za oko Rusima. Najveće šanse, prema tim prognozama, imaju „Privredna banka“ Beograd i kragujevačka „Kredi banka“.
Slavko Carić, zamenik direktora austrijske „Erste banke“, smatra, međutim, da je sa 17 inostranih banaka naše finansijsko tržište postalo toliko konkurentno da će „Moskovska banka“ morati dobro da se potrudi. On smatra da ranije donet stav NBS da nema više licenci za grinfild ulazak bankara, treba da ostane na snazi.
Kada je reč o predstojećoj privatizaciji nacionalne avio-kompanije „Jat“, plan je da tender bude objavljen do kraja godine. Kako će, međutim, izgledati taj tender, da li će na prodaju biti iznet većinski vlasnički paket nad „Jatom“ ili manjinski sa većinskim upravljačkim pravima, tek treba da predloži privatizacioni savetnik francuski „Rotšild“, a onda će na osnovu tog predloga odlučiti Vlada Srbije. Za Naftnu industriju Srbije privatizacioni savetnik izabran je još prošle godine - američka investiciona banka „Meril Linč“ - ali strategiju privatizacije Vlada Srbije još nije usvojila. U upućenim krugovima kao prvi kandidat za NIS ne navodi se „Lukoil“, nego „Gasprom njeft“, a ta prva ruska državna kompanija ima pravo gradnje kraka gasovoda „Plavi potok“ . To otvara mogućnost da gasovod ipak prođe kroz Srbiju.
Za Rudarsko-topioničarski basen „Bor“ tender je u toku i ruski oligarh Oleg Deripaska je najavio svoje učešće. Deripaska je, inače, već prisutan u Srbiji, i to preko austrijskog građevinskog preduzeća „Strabag“, u kojem ima kontrolni paket od 25 odsto akcija.

Ostale vestiArhiva