Od ukupnog broja stanovnika Srbije 10 odsto su lica sa invaliditetom. Adekvatna baza podataka o ukupnom broju takvih lica ne postoji, već samo o onima koji primaju neki vid nadoknade. Koristeći evropska iskustva, procenjuje se da bi naša privreda mogla da zaposli 170.000 invalida. Sada radi samo njih 30.000.
U Srbiji se poodavno čeka usvajanje zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Ukoliko bi bio usvojen, a zapošljavanje invalida postalo obaveza, mnogo njih moglo bi da pronađe posao.
Zakoni u zemljama EU koji se primenjuju već više decenija jesu vid „pozitivne diskriminacije” i mera promocije zapošljavanja ovih osoba u privredi. U zemljama EU živi oko 26 miliona osoba sa invaliditetom, što čini 14 odsto ukupne radno aktivne populacije. Jedan od ciljeva evropske strategije jeste povećanje njihove zaposlenosti sa 61 na 70 odsto do 2010. godine, a to je oko 25 miliona novih radnih mesta.
– Zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom još uvek je samo radna verzija, vrlo brzo će se naći u postupku javne rasprave i nije ni poslat Vladi na usvajanje. Sagledava se tekst, analiziraju predloženi propisi, itd. Radna grupa formirana u julu ima intenzivne sastanke sa predstavnicima Udruženja osoba sa invaliditetom, preduzeća za radno osposobljavanje i zapošljavanje lica sa invaliditetom i drugim subjektima – kaže Tatjana Prijić, načelnica Odeljenja za normativne poslove i nadzor Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. – Nije lako usvojiti zakon, on mora biti poslat i ministarstvima, a koliko će biti primedbi, koliko toga će biti izmenjeno zbog finansijskih, socijalnih, obrazovnih i ukupnih efekata, teško je predvideti.
Najvažniji cilj zakona je profesionalna rehabilitacija invalida, njihovo uključivanje u otvoreno tržište rada s aspekta njihovih mogućnosti, i njihova obuka, da mogu da rade konkretne poslove, nakon čega bi mogla da se ustanovi kvota osposobljenih za konkretnu delatnost.
– Naš cilj je i socijalan i human. Jer tzv. socijalna preduzeća pružaju usluge osobama sa invaliditetom ili upravo njih zapošljavaju, dakle imaju pozitivan efekat ne samo s aspekta što većeg zapošljavanja već i zadovoljavanja njihovih posebnih potreba – ističe Tatjana Prijić.
Međutim, Sandra Skumpija iz Odseka za posredovanje u zapošljavanju osoba sa invaliditetom Nacionalne službe zapošljavanja ističe da se „pred nadležnima našla jedna verzija zakona, ali je, ne zna se zašto, poništena i krenulo se iz početka. Nažalost, konačna verzija zakona nikako da dođe pred Skupštinu”.
– To je neiskorišćen potencijal. Procenat osoba sa invaliditetom u Srbiji, pasivnih na tržištu rada, viši je od procenta nezaposlenih, a razlog za to su svakako i primanja koja ostvaruju po osnovu svoje invalidnosti. Proračun je da bi se integracijom osoba sa invaliditetom stopa zaposlenosti podigla i do tri odsto – kaže naša sagovornica, koja objašnjava da zapošljavanje za njih znači „pomeranje iz blagostanja u sferu rada i manju zavisnost od državnih davanja”. Ona smatra da će ipak biti usvojena verzija zapošljavanja invalida po „kvotnom sistemu” koji podrazumeva da je poslodavac obavezan da na određeni broj radnika primi izvestan procenat invalida, a ako nije u prilici da zaposli propisanu kvotu, određena sredstva uplaćuje u Nacionalni fond za profesionalnu rehabilitaciju (stoji u nacrtu iz 2006).
Kod nas bi, doduše, mogao biti problem ko bi i kako kontrolisao ta preduzeća. U zemljama EU država je nadzor već prepustila nekim drugim službama.

Evropska iskustva
Belgija, Holandija i Švedska predvidele su mogućnost „zamrzavanja prava” na period do četiri godine, što znači da ukoliko osoba sa invaliditetom ostane bez posla nastavlja sa primanjem beneficija.
Zemlje EU su se od 2003. angažovale na integraciji ugroženih grupa kroz treninge i obuke, ali daju i finansijske stimulacije poslodavcima, kao i „start-ap” kredite za otpočinjanje sopstvenog biznisa. Na ovu populaciju je i usmeren najveći deo ukupnih troškova za aktivne mere zapošljavanja u Norveškoj (čak 80,3 odsto), Švedskoj (44) i Danskoj (34). U Nemačkoj su uspeli da poželjnu kvotu zapošljavanja ispune i kroz fleksibilne oblike angažovanja: rad kod kuće, četvoročasovno radno vreme i slično. U Poljskoj se poslodavac oslobađa jednog dela davanja ukoliko traži usluge (računovodstvo) ili nabavlja proizvode iz tzv. zaštitnih radionica, a u Velikoj Britaniji njihovi proizvodi već imaju sopstvenu, prepoznatljivu robnu marku.

Ostale vestiArhiva