Privatizacija NIS-a, koja je od posebnog značaja za Srbiju kasni, a u Vladi postoje razmimoilaženja oko toga kako je sprovesti. Verujem da je rešenje na relaciji potpredsednika Vlade Bože Đelića, ministra Dinkića i ministra Popovića. Moj apel je da se to pitanje što pre reši. Najvažnije je da se hitno sprovede privatizacija, bez obzira na to da li će se prodavati 25 odsto akcija i pravo na dokapitalizaciju do 37 odsto, ili većinski paket od 51 odsto. Vreme je da se to pitanje efikasno završi - kaže u razgovoru za "Blic nedelje" dr Milan Parivodić, savetnik premijera za ekonomiju.

- Svake godine trpimo velike gubitke u ubiranju poreza zbog toga što NIS nije restruktuiran i kontrolisan od strane vlasnika privatnog kapitala. Gubici od nerestrukturiranja NIS se na godišnjem nivou mere cifrom od najmanje 100 do 200 miliona evra. Lično mislim da NIS treba privatizovati u procentu između 49 i 51 odsto, koji je relevantan za ozbiljne partnere. Mali udeli su nedovoljno interesantni ozbiljnim petrolejskim kompanijama. Mol nije zadovoljan iskustvom sa INA, niti je hrvatska Vlada zadovoljna, a tamo je prodavan manjinski udeo od 25 odsto. Oni koji razmišljaju pošto ćemo prodati NIS treba da razmišljaju kada ćemo ga prodati. Sa odlaganjem prodaje NIS-a mi smo već u poslednjim godinama izgubili par stotina miliona evra.

Nedavni susret Koštunice sa ruskim milijarderom Olegom Deripaskom shvaćen je kao protežiranje ruskog kapitala u Srbiji. Otkud taj susret ? Jeste li Vi savetovali premijeru?
- Ne, tada nisam bio tu. Ali i da jesam, preporučio bih premijeru taj susret. Deripaska je najbogatiji čovek u Istočnoj Evropi. Njegovo bogatstvo je pre neki dan izmereno na 30 milijardi dolara. Potpuno je logično da ga premijer primi, tim pre što Deripaska ima najjače kontakte u Rusiji i što može da pomogne našim investitorima i građevinarima tamo. To je jedan akt prijateljstva prema prominentnom biznismenu iz Istočne Evrope. Srbiji je nužan ruski kapital radi ravnoteže plaćanja. Ruske kompanije su do sada realno malo uložile u Srbiju a imamo najveći bilateralni spoljno-trgovinski deficit sa Rusijom zbog uvoza ruske nafte i gasa. Poželjno je da dođu ruska preduzeća i da bi se taj deficit uravnotežio.

Mislite da taj susret neće uticati na predstojeću privatizaciju RTB Bora za koji je Deripaska zainteresovan?
- Ne sme da utiče. Tenderski uslovi su definisani unapred i pobediće konkurent koji da najpovoljniju ponudu. Simpatije mogu da budu ovde ili onde, ali mora se poštovati zakon i jednakost šansi, inače nećete imati ozbiljne konkurente na tenderima.

Ali premijer nije primao druge investitore, osim ruskih.
- Primao je. Premijer redovno prima prominentne privrednike, i ja sam na takvim sastanicima često. Kod nas ljudi vide aktivnosti premijera kroz najdržavnija pitanja, poput Kosova, ali on redovno prima i strane investitore.

Kako ocenjujete nedavnu inicijativu Mlađana Dinkića da se izmeni Zakon o privatizaciji tako da se spreči ulaz prljavog kapitala?
- Ideja je zakasnela, ali dobra. Bolje ikad nego nikad. Sada je samo važno da se ideja primeni na častan način. Inače, više puta sam na Vladi otvarao pitanje nekih privatizacija koje mi nisu izgledale dobro. Neću da govorim o primerima. Znam za situacije da su mnogo bolja preduzeća onemogućena da kupe neke kompanije da bi ih kupila neka preduzeća bez ikakvog kredibiliteta u toj industriji, a nekada i bez ikakvog kredibiliteta.

Ko je to radio? Vlada u kojoj ste Vi bili ministar?
- To se dešavalo u toku privatizacije, ne samo u Vladi u kojoj sam bio ja nego i ranije. To je jedan manir u našem političkom životu koji je za mene vrlo uvredljiv.

Svi, pa i ministri u Vladi govore o monopolu u sektoru trgovine. Zašto se nešto ne preduzme tim povodom? Je li to strah od Miškovića?
- To je pitanje za ministra trgovine Predraga Bubala. Ipak, sigurno je da nam je potrebno više konkurencije i mislim da će sporazum CEFTA blagotvorno delovati na porast konkurencije i pad cena.

Kako objašnjavate to da ni četiri meseca posle izbora Vlade nemamo novi menadžmet javnih preduzeća, pa dakle ni reforme. Koliko je dobro da se to shvata kao partijska podela plena?
- Neophodno je da stručnjaci vode javna preduzeća. U EPS-u direktor je stručnjak, dr Vlada Đorđević, koji je iz tog sistema izrastao. I u NIS-u stručnjak Srđan Bošnjaković vodi kompaniju.

Ali su obojica stranački ljudi iz DSS.
- Jesu članovi naše stranke, ali su to nesporno stručnjaci iz tih kompanija, nisu presađeni odnekud, nego su karijere gradili u tim kompanijama. Prvi sam koji se zalaže za stručnost. Nisu mi simpatične partijske podele među preduzećima zbog toga što to zaista ostavlja utisak raspodele plena. Ako imate situaciju da partijske vrhuške imaju potpunu kontrolu nad poslanicima po Ustavu, nad javnim preduzećima, a imaju prirodno kontrolu i nad Vladom, vidite da jedan mali broj ljudi akumulira ogromnu moć u društvu. A to nikako nije dobro.

Uvođenje novog koncesionara za auto put Horgoš Požega doliva ulje na vatru u ovoj aferi. Sumnja se da iza čitavog posla stoje neki srpski tajkuni.
- Cela afera o koncesiji za auto put Horgoš-Požega je bezrazložna. Austrijski Porr je ozbiljna firma, kvalifikovana za taj posao, kao i FCC i Alpina. Da li neko stoji iza tih firmi, to stvarno ne znam. Što se tiče uvođenja novog koncesionara, to svakako nije uobičajeno, ali nije ni štetno.

Zašto se opet odlaže donošenje Zakona o restituciji?
Ministar Cvetković je rekao da bi zakon trebalo da bude usvojen do kraja godine, a po njegovoj ideji isplata obeštećenja počela bi od 2010. da bi se videlo koliko stvarno treba novca. Rezon je da se izbegne to da neki na početku procesa dobiju sto odsto, a drugi posle samo 30 ili 40 odsto od zakonom uređenog obeštećenja, već da se, ukoliko bude umanjenja, ono raspodeli proporcionalno. Vraćanje u naturi bi počelo odmah po usvajanju zakona i denacionalizacija građevinskog zemljišta.

Ostale vestiArhiva