Vesti
Politika
Srbija ne može prečicom u Evropu
02.10.2007. 12:00
Izvor: Blic
Srbija ne može prečicom u Evropu
Inicijativa Janše i Prodija važna za Srbiju, ali Hag ostaje glavni uslov
Prečice za ulazak Srbije u Evropsku uniju neće biti. Uprkos najnovijem apelu Janeza Janše i nešto ranijem Romana Prodija da se našoj zemlji što pre dodeli status kandidata za članstvo, bez uslovljavanja budućim statusom Kosova, jasno je da našu zemlju čeka poznati vozni red: puna saradnja sa Hagom, potpuno rešavanje problema Kosova i usvajanje i primena svih neophodnih zakona.
U pismu predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barosu, Janša se založio da Srbija što skorije postane kandidat za članstvo u EU.
„Moramo da dokažemo Srbiji da je naša podrška evropskoj perspektivi te države realna. Ispunjenjem potrebnih uslova, Srbiji bi status kandidata mogao biti dodeljen za nekoliko meseci, a najranije tokom prve polovine 2008. godine“, piše u Janšinom pismu.
Sličnu poruku EU, sredinom septembra, uputio je i nekadašnji predsednik Evropske komisije Romano Prodi stavom da je „kucnuo čas da na dnevni red budu stavljeni i izgledi za članstvo Srbije u EU i postepeno ukidanje evropskih viza za srpske državljane“.
Prema mišljenju slovenačkog premijera, dodeljivanje statusa kandidata za članstvo u EU Srbiji ne treba uslovljavati procesom odlučivanja o budućem statusu Kosova.
Međutim, iz Brisela je juče stiglo hitno objašnjenje Evropske komisije da će Srbija postati kandidat za članstvo u EU čim ispuni tražene uslove i etape, uključujući saradnju s Haškim sudom, o čemu je haški tužilac Karla del Ponte telefonom razgovarala s evropskim komesarom Olijem Renom.
- Janšina inicijativa je znak da postoji dobra volja da se proces približavanja Srbije EU ubrza, ali na tom putu nema prečica jer Srbija mora da ispuni svoje obaveze. Bez okončanje saradnje sa Haškim tribunalom ne možemo se nadati potpisivanju sporazuma o pridruživanju jer inicijativa nije znak popustljivosti EU prema saradnji Srbije sa Hagom. Inicijativu ne bi trebalo posmatrati ni kao vrstu kompenzacije za eventualno proglašenje nezavisnosti Kosova jer su status Kosova i priključenje Srbije EU dva odvojena procesa. U pitanju je podrška Srbiji da smelije ide ka EU i „Partnerstvu za mir“ - kaže Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose.
On objašnjava da EU, imajući u vidu skoro rešavanje statusa Kosova, mora imati neke mere koje bi stimulisale Srbiju da se opredeli za reforme i ulazak u EU.
- U EU su svesni složenosti problema Srbije na međunarodnom planu, ali i određenih političkih opcija koje su suprotstavljene ulasku Srbije u EU. Zbog toga je Janšina inicijativa značajna, pogotovo ako se u obzir uzme da će Slovenija od početka sledeće godine predsedavati EU - kaže Lazić.
Inicijativa slovenačkog premijera, kaže Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, svedoči o novoj politici EU prema Srbiji, koja našu zemlju ne ostavlja po strani, već je angažuje u evropskim integracijama.
- Pored rešavanja statusa Kosova, EU paralelno mora da ima ponudu za stabilizaciju regiona. Ovakva inicijativa je samo prva u nizu važnih mera koje EU mora da sprovede u cilju stabilizacije. Dakle, liberalizacija viznog režima, status kandidata i početak pregovora o pridruživanju EU i finansijska pomoć svim zemljama u regionu. Potrebne su nam takve inicijative, kakva god da bude odluka o statusu Kosova, jer sa njom EU počinje da deluje kao izvesnost - kaže Svilanović.

Ksenija Milivojević: Diplomatska inicijativa Beograda
Zalaganje slovenačkog premijera Janeza Janše da Srbija što pre postane kandidat za članstvo u EU, kao i nedavni sličan zahtev premijera Italije Romana Prodija, posledica su diplomatske inicijative Srbije, izjavila je za B92 Ksenija Milivojević, savetnica potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije.
Milivojevićeva očekuje da će izveštaj koji glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte podnosi polovinom oktobra biti pozitivan i da će Srbiji to omogućiti parafiranje sporazuma. Njegovo potpisivanje, međutim, moraju da odbore sve članice EU.
„Tu se postavlja pitanje tumačenja pune saradnje s Haškim tribunalom. Dakle, da li to mora da podrazumeva izručenja ili je to uveravanje, odnosno dokaz da država čini sve što je u njenoj moći da do tih izručenja dođe“, rekla je Milivojevićeva. Ona zaključuje da će puna saradnja s Haškim tribunalom na svakom sledećem koraku evropskih integracija značiti izručenje Ratka Mladića i ostalih haških begunaca.