Beograd - Budžet Privredne komore Srbije premašuje 800 miliona dinara (ili deset milion evra), a dve trećine prihoda potiče od članarine koju su preduzeća obavezna da uplaćuju. Preostala trećina sredstava ubire se, najvećim delom, po osnovu izdavanja u zakup viška poslovnog prostora, pri čemu PKS raspolaže sa oko 20 hiljada kvadrata u najužem centru Beograda. Manji deo prihoda ostvaruje se od usluga koje Komora pruža privredi, a tu najčešće spada nadoknada koju članice plaćaju za pomoć u organizovanju seminara i sajmova i zemlji i inostranstvu, predstavljanja na međunarodnom tržištu, edukacija kadrova iz domaćih preduzeća, izdavanje certifikata kao i za informacije o bonitetu.
I mada u Privrednoj komori Srbije tvrde da se sredstva koja privrednici izdvajaju za "održavanje" komorskog sistema, privredi višestruko vraćaju, ipak ne postoje egzaktni pokazatelji koji bi to i dokazali. Činjenica je da se polovina budžetskih sredstava, ili 396 miliona dinara (oko pet miliona evra) utroši na zarade oko 350 zaposlenih u PKS. Osim visokih plata, na koje treba dodati i redovnu isplatu regresa, toplog obroka i markica za prevoz, zaposleni u PKS mogu da računaju i na stručno usavršavanje, naravno o trošku komore. Prema podacima iz završnog računa, za te namene prošle godine je izdvojeno oko sedam miliona dinara, a najveći deo uplaćen je za kurseve stranih jezika, informatike, kao i za seminare i kongrese na kojima su učestvovali stručni radnici Komore. Na službena putovanja u inostranstvo, potrošeno je više od 20 miliona dinara, fond za reprezentaciju iznosio je oko 7,5 miliona dinara, dok je za članarine u raznim međunarodnim organizacijama plaćeno 2,5 miliona dinara. Treba takođe podsetiti i da zaposleni u PKS imaju daleko povoljnije mogućnosti da dođu do sopstvenog stana, jer su im dostupne pozajmice iz stambenog fonda te organizacije, a pravu polemiku u javnosti izvala je nedavno objavljena vest da je tu mogućnost iskoristio i potpredsednik PKS, koji se, kao stambeno najugroženiji, našao na vrhu bodovne liste.
Osim zaposlenih, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, dobro su prošli i istraživači. Iako nije baš najjasnije kome je potreban projekat "Smanjenja socijalnih tenzija prilikom restrukturiranja EPS", za to istraživanje potrošeno je šest miliona dinara. Nešto skromniji, bili su istraživači koji su proučavali položaj, ulogu i prepoznatljivost PKS u zemlji, jer je njihov rad vredeo samo 1,5 miliona dinara.
Prema važećim propisima, preduzeća iz bruto zarade izdvajaju oko 0,2 odsto sredstava za plaćanje članarine PKS, što na godišnjem nivou iznosi 2,4 odsto, ali isti iznos uplaćuju i za članstvo u regionalnoj komori kojoj teritorijalno pripadaju. Te komore, njih 17, takođe imaju svoje budžete, zaposlene, razvojne projekte i istraživanja. Deo glamuroznog komorskog sistema su i dve pokrajinske Komore sa svojim prihodima i infrastrukturom. Privrednici tvrde da su nameti previsoki, pa je kao jedan od modela rasterećenja, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić svojevremeno predlagao da članstvo u privrednim komorama bude na principu dobrovoljnosti. Takvu ideju podržava većina privrednika koji tvrde da bi u tom slučaju rad komora bio efikasniji.

Održavanje predstavništava koštalo 72 miliona dinara
Rad sedam predstavništava Privredne komore Srbije, u Moskvi, Briselu, Frankfurtu, Milanu, Sofiji, Beču i Temišvaru, koštala je 72 miliona dinara od čega je privreda koja je koristila usluge tih predstavništava, pokrila 12,5 miliona dinara. U Privrednoj komori Srbije tvrde da je robna razmena sa zemljama gde postoje predstavništva bila intenzivnija, ali se pri tom ne precizira da li je izvoz iz Srbije u te zemlje povećan i kolika je uloga Komore u tom bilansu. Činjenica je da iz Rusije, u kojoj rade četiri predstavništva Komore, uvozimo više nego prethodnih godina, dok je rast srpskog izvoza u tu zemlju simboličan. Situacija je slična i kada je reč o Nemačkoj.

Ostale vestiArhiva